18. BJCEM u Albaniji, Maja Ćirić jedan od kustosa

Međunarodno bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) 2017. godine biće održano u Tirani i Draču, a prema koncepciji umetničkog direktora Drianta Zenelija, biće posvećeno temi “Dom” (Home) koja će biti predstavljena kroz šest umetničkih oblasti, uključujući vizuelnu umetnost čiji je kustos Maja Ćirić.

Osim Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje iz Srbije, kustosi 18. BJCEM-a su i Jonida Turani iz Albanije za primenjenu umetnost, Maria Rosa Sossai iz Ala grupe iz Italije za književno stvaralaštvo, direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani za film, te Ema Andrea za performans i Tulla Centar (Alban Nimani i Rubin Beqo) iz Albanije za muzičku umetnost.

Kustosi i koncept 18. BJCEM-a nedavno su zvanično predstavljeni u Ministarstvu kulture Albanije u Tirani, uz učešće ministarke kulture Mirele Kumbaro, koja je istakla važnost te međunarodne manifestacije mladih umetnika do 35 godina, koja se svake druge godine održava u drugom gradu, a u maju 2017. godine prvi put će biti održana u Albaniji.

Značaj 18. Bijenala i međunarodne saradnje koju podrazumeva ta mreža od 56 članova iz 20 zemalja, među kojima su i institucije kulture i nezavisne organizacije, istakli su i predsednica BJCEM-a Dora Bei, gradonačelnik Tirane Erion Veliaj, predsednik italijanske Regije Pulja Michele Emiliano i umetnički direktor 18. BJCEM-a Driant Zeneli, koji je tematski koncept manifestacije “Dom” zasnovao na četiri elementa: istoriji, sukobu, snu i neuspehu.

    Kustosi i organizatori 18. BJCEM-a

Tematska celina posvećena istoriji trebalo bi, kako je Zeneli naveo u kustoskom konceptu, da omogući stvaranje svojevrsnog arhiva beskonačnog broja individualnih priča, zabeleženih ili zaboravljenih. Celina “Sukob” bi trebalo da istraži načine na koji delimo dom sa drugima, dok se “San” odnosi na projekciju doma kao osnovnog ljudskog prava na slobodan izbor, kao i želje za realnim ili zamišljenim domom. Četvrti element kustoskog koncepta na temu “Dom”, “Neuspeh”, odnosi se na unutrašnji otpor prema različitim pokušajima u potrazi za željenim domom.

“Koliko dugo je potrebno da ovi elementi kreairaju ono što zovemo ‘dom’? I šta je sa vremenom koje je potrebno da identifikujemo oni koji ga mogu uništiti?” – pitanja su koja Zeneli postavlja temom 18. BJCEM-a, na kojem će učestvovati 240 umetnika iz 26 zemalja.

  Kustosi 18. BJCEM-a

Budući da se 18. BJCEM održava u zemlji koja je prinudno izolovana u prošlosti, i koja prolazi kroz post-komunističku i turbo-kapitalističku tranziciju, Bijenale će biti fokusirano na elemente koji trenutno – možda više nego ikada, predstavljaju rizike u politikama savremenog društva.

U geopolitičkom prostoru na kojem su istorija, sukob, san i neuspeh obeležili svakodnevni život ljudi, dom postaje tema koju je potrebno hitno propitati i zajednički redefinisati, naveo je Zeneli, dodajući da se osećaj doma rasplinjuje i pod uticajem tehnologije i rastućeg usložnjavanja političkih, socijalnih i ekonomskih struktura koje otkrivaju granice koje su ranije bile nevidljive.

“Danas, više nego ikada, te granice je potrebno ponovo razmotriti”, naveo je Zeneli, smatrajući da umetnost može posmatrati dom pre kao proces nego kao jednu datost, kao skup miliona elemenata unutar kojih nismo ni izgubljeni, ni pronađeni, već u stalnoj transformaciji. Potraga za sigurnošću mora stoga uzeti u obzir rizike i otvoriti dijalog među različitim shvatanjima “doma” – bilo da je fizički, virtuelan, duhovni ili imaginaran.

   Driant Zeneli i ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro

Prema navodima Zenelija, 18. BJCEM ima ambiciju da postane dom za sve one koji se usuđuju da uplove u prošlost, sadašnjost i budućnost Mediterana.

Maja Ćirić je u konceptu segmenta vizuelnih umetnosti na 18. BJCEM-u ukazala da konflikti, krize i represija, koji su bili prisutni u dugom istorijskom periodu, danas pozivaju na redefinisanje imaginarnog.

Starosni okvir BJCEM-a za umetnike do 35 godina poklapa se sa demografskom grupom mladih ljudi kojoj se danas i obraćaju marketinške kampanje da bi pojačale hiperprodukciju materijalnih dobara, podržale prekomernu komercijalizaciju društva i produžile postojeću kontroverznu sliku sveta. Međutim, upravo umetnici do 35. godine, kako je navela Maja Ćirić, čine prekarnu, nomadsku i radikalnu snagu u društvu koja je u stanju da ukaže na dekadenciju postojeće slike sveta i na (ne)mogućnost njene reartikulacije. Današnjica poziva na promišljenu akciju koja će jasno i odlučno predložiti način na koji se, van bilo kojih podela, treba odnositi sa kompleksnošću slike sveta, navela je Maja Ćirić u konceptu vizuelnog segmenta 18. BJCEM-a, dodajući da dom u dekadentnom svetu može biti shvaćen kao sklonište, prostor za odmor ili za rad, ali uvek predstavlja najmanju jedinicu moći u društvu koja zahteva balans.

  Maja Ćirić, jedan od kustosa 18. BJCEM-a (desno)

Od umetnika se, kako je navela Maja Ćirić, očekuje da obezbede holografsku viziju koja će reflektovati alternativne uslove kulturne produkcije i distribucije. Takođe, trebalo bi da budu i u stanju da ožive osećaj pripadnosti i bliskosti.

BJCEM je međunarodna mreža osnovana 2001. godine u Sarajevu, sa registrovanim sedištem u Briselu i izvršnom kancelarijom u Torinu. Asocijacija je osnovana kao institucionalni okvir i organizator Bijenala mladih Evrope i Mediterana, koje potiče od manifestacije održane 1984. godine kao umetnička razmena Španije i Italije, uz poziv pojedinim umetnicima iz Francuske i tadašnje Jugoslavije da takođe učestvuju. Bijenale je prvi put održano 1985. godine u Barseloni, a zamišljeno je kao multidisciplinarni susret mladih umetnika iz evro-mediteranskog regiona. Na prvom izdanju učestvovali su umetnici iz Italije, Španije, Francuske, Grčke, Portugala i Jugoslavije. Iako je nazvano Bijenale, prvih nekoliko izdanja bilo je na svakih godinu dana, a od 1990. godine, kada je održano u Marseju, postalo je zaista bijenalna manifestacija.

Do sada je održano, između ostalog, i u Torinu, Rimu, Sarajevu, Atini, Napulju, Bariju, Skoplju, Ankoni, Milanu…

*Foto: BJCEM/Ministarstvo kulture Albanije

(SEEcult.org)