30 godina Teatra Mimart

Teatar Mimart, jedno od prvih alternativnih pozorišta na prostoru bivše Jugoslavije, obeležava ove godine tri decenije postojanja, a proslavu jubileja počinje 11. marta u Studentskom kulturnom centru u Beogradu izložbom fotografija kojima podseća na prve predstave i performanse koje je izvelo upravo u SKC-u.

Osnivačica, umetnički vođa i koreorediteljka Mimarta Nela Antonović već tri decenije istražuje mogućnosti neverbalnog teatra pokreta, prevazilazeći sve barijere: geografske, jezičke, socijalne, etičke, etničke... Kroz otvoren proces rada na više od 50 predstava i nekoliko stotina performansa razvijen je originalni metod Mimarta, koji je doprineo i razvoju evropske savremene pozorišne izvođačke prakse.

Izložba “Teatar Mimart kao slike koje se pamte”, čija je autorka Lidija Antonović, podseća na prve projekte Mimarta nastale kroz radionice sa umetnicima i mladima 1984. godine. Mimart je u SKC-u učestvovao i na festivalima, dobijao nagrade i razvijao kreativni potencijal mnogih danas uspešnih umetnika u zemlji i u svetu. Lidija Antonović je zato, pored svojih fotografija, odabrala i fotografije svojih kolega Srđana Veljovića, Imrea Szaboa i drugih, jer je “pozorište zbir slika koje se pamte”.

      DAR, premijera SKC, 2005. Foto: Imre Szabo

Za vreme trajanja izložbe, otvorene do 31. marta, u SKC-u će biti održana i prezentacija razvojne metode Mimarta, retrospektiva video dokumentacije iz prve dve decenije,  radionice za mlade, prezentacije i razgovori, projekcija arhivskih televizijskih snimaka, performans “O vodi”…

U ambijentu izložbe u Novom prostoru SKC-a Nela Antonović će 12. marta predstaviti razvojnu metodu Mimarta, na osnovu dugogodišnje prakse otvorenog procesa rada i rezultata. Otvoreni metod je zasnovan na permanentnom razvoju kroz istraživačke radionice. Praksa radioničnog postupka: iniciranje-nastajanje- identifikacija- maštovita analiza- održivost i promenljive koje utiču na taj postupak predstavljaju petlju kreativnosti Mimarta.

Izlaganje je osnova za razgovor, kritiku, kao i za usavršavanje metode Mimart, ali i za mogućnosti primene za neformalno obrazovanje i mapiranja novih modela edukacije.

       Put pored znakova, premijera SKC, repriza Bitef teatar, predstava posvecena Ivi Andriću. Foto: Stojan Đorđević

Prvih deset godina rada Teatra Mimart biće predstavljeno 13. marta kroz retrospektivu video dokumentacije od 1984. do 1994. U SKC-u su u tom periodu premijerno izvedene predstave „Urbis ludus“, „Unutar ogledala“, „Boje privida“, „Staze“, „Dva“, „Put pored znakova“ i „Sunce zađe“. U Sava centru izveden je „Krug“ i hepening „Strah od neletenja“, koji se završavao na aerodromu i Muzeju vazduhoplovstva, a u Barutani predstava „Oko“.

Video kolaž pripremila je Lidija Antonović, a učesnici i autori projekata prikazanih delova pričaće anegdote nastajanja predstava i gostovanja, u razgovoru sa publikom.

Video dokumentacijom biće predstavljena 27. marta i druga decenija Mimarta, koju karakteriše velika produkcija za vaninstitucijalno pozorište kao beg od turbulencije vremena nesigurnog života: „Numerik“, „Daljina neka samo nama namenjena“, „Santa leda“, „Slobodan pad“, „Igre bliskosti“, „Dozivanje zvuka“, „Disanja“, „Aurum“, „Vodeni ples sa bubnjevima“ , „Institut za promenu sudbine“, „Rotkve strugane“, „Kaleidoskop“ „Vreme Astala“, „Made in Norway“, „Mreža“, „Snimak“, „Konstrukcija dekonstrukcije“, „Lutanje plavetnilom“, „Oživeti visoke zgrade“, „Crna soba“, „Znakovi pitanja“, „Svetkovine na srednjevekovnim trgovima“ i „Romeo i Julija“. Ovaj period karakterišu i ulični teatar i ambijentalni performans.

        Odabrani se bude, premijera u okviru projekta 'Wake up', CZKD, 2011. Foro: Robert Golden

Povodom jubileja, Mimart će 18. marta prikazati i ličnu arhivu televizijskih dokumenata (priloga, najava, prikaza i intervjua od kraja 80-ih do danas).

Kvalitet vizuelnog materijala ograničen je kućnim tehnološkim mogućnostima, a zanimljiv je i kao pokazatelj toga kako umetnici čuvaju televizijske atrefakte. Video dokumentacija sadrži i zapise TV stanica kojih više nema (RTJ TVB, TV Politika, 3K, BK, SCG) ili onih koje više nemaju specijalizovane programe i emisije o savremenoj umetnosti.

Sećanja na emisije o kulturi i savremenoj umetnosti otvaraju mnoga pitanja o kulturnoj politici u vezi sa medijima, o konceptu televizijskih programa, o važnosti informisanja građana putem najava i razvoju publike.

Prema rečima Nele Antonović, u vreme novih tehnoloških mogućnosti, velikog broja novih televizija i programa, danas je savremeno stvaralaštvo marginalizovano. U doba informacione prevlasti i manipulacija sve vrste duhovnog rada su postale komercijalitovane, a zainteresovanost i informisanost publike je sve manja zbog nedostatka fokusnih informacija i nedostatka novca građana.

       Daljina neka samo nama namenjena, ulični teatar ispred Bitef teatra, 1995. Foto: Đorđe Tomić

Povodom jubileja Mimarta, 17. marta biće održan razgovor o eksterijeru kao izazovu za umetnike izvođačkih umetnosti i ambijentalnog performansa.

Prezentacija Mimarta je vezana za ulični teatar, gde je fokus na iskustvima artikulacije tela u eksterijeru, kao i priprema aktera za flash mob performanse. Važna je mera osetljivosti za ulična događanja, izbora teme, vrste pokreta, tehnike i zvuka da bi ideja bila realizovana u otvorenom prostoru. Svoja iskustva u uvodnom izlaganju daće Nela Antonović i rediteljka Ivana Koraksić, osnivačica Cirkusfere.

Za 24. mart najavljen je i razgovor “Interpunkcija pokreta na sceni”, u kojem će, pored Nele Antonović, učestvovati i profesor književnosti Dragan Grbić i profesorka scenskog pokreta Marina Bukvički.

      Performans SOS, ispred KCB-a, 2013. Foto: Lidija Antonović

Mimart insistira na dikciji pokreta, jer artikulacija tela i interpunkcija pokreta su osnova komunikacije neverbalnog pozorišta. Korekcije ličnih materijala, misli, odnosno rečenica koje se pretvaraju u niz pokreta, odnose se na interpunkciju, na akcente i dužine pokreta.

“Niz pokreta su misao, rečenica. Reči u rečenici treba naglasiti. Gramatika pokreta je važna, dizajn pokreta je estetska upotreba prostora, intezitet je količina tenzije, a ritam su akcenti i dužine. Kreativni materijal pojedinca nastao na radionici je lična priča koju telo prikazuje kroz unutrašnji monolog”, navela je Nela Antonović.

Za 14, 19, 21, 26. i 28. mart najavljene su radionice video animacije tela, namenjene mladima, koje imaju multidisciplinarni karakter jer povezuju pokrete tela i vizuelnu umetnost, fotografiju i stop motion animaciju.

Radionice daju stimulans učesnicima da stvore doživljaj pomoću znanja i iskustva prakse voditelja, informacija iz teorije i literature. Kreirani pokreti tela nastali tokom procesa rada biće beleženi fotoaparatom, a dobijene fotografije predstavljaće osnov za dalje kreiranje, video animaciju. Rezultat radionica, koje će voditi Nela Antonović, Kristina Drašković Bočkov i Lidija Antonović, biće video performans koji nastaje tehnikom stop motion animacije.

Umetnici Mimarta će na Svetski dan voda, 22. mart, izvesti ispred SKC-a performans “O vodi”, čij je cilj skretanje pažnje na važnost očuvanja kvaliteta vode za budućnost planete i života.

       Voda, Dom omladine Beograda, 2013.

Ideja za projekat “Voda” (2012/13) zasnovana je na fenomenima vode, istraživačkim materijalima o strukturi i svojstvima vode, naučnim dokazima da voda poseduje inteligenciju, svest i fotografsko pamćenje.

“Voda povezuje sve ljude kao univerzalna materija na planeti: vezana za život, ona je u nama i oko nas, svakodnevno je pijemo, ali zaboravljamo da pazimo na zaštitu vode”, navela je Nela Antonović koja je, inače, magistar tehničkih nauka.

Jubilej Mimarta, kako je najavljeno, biće obeležavan tokom cele godine radionicama, performansima, predstavama, predavanjima, festivalom Spot 30, video prezentacijama, razgovorima, izložbama i promocijom monografije.

Aktivnosti će biti realizovane u SKC-u, Kulturnom centru Beograda, Domu omladine, Narodnom pozorištu i i drugim pozorištima, kulturnim ustanovama i galerijama.

(SEEcult.org)