32. Memorijal Nadežde Petrović - Memorijal Sonje S.
Memorijal Nadežde Petrović u Čačku, čije je 32. izdanje koncipirala istaknuta kustoskinja Zdenka Badovinac iz Slovenije, nazvano je “Memorijal Sonje S.”, čime ukazuje na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije - Nadeždu Petrović (1873-1915), jednu od najznačajnijih ekspresonista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić (1961–2008).
Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
“Sam naziv, koji se odnosi na glumicu Sonju Savić, nema mnogo veze sa njom kao konkretnom osobom. Ona je predstavljena imenom, ali je njeno prezime napisano skraćeno. Dakle, njeno ime u nazivu izložbe služi samo kao metafora za ulogu koja definiše okvir ovog koncepta”, navela je u opisu koncepta kustoskinja 32. Memorijala Nadežde Petrović, Zdenka Badovinac.
Učesnici 32. Memorijala Nadežde Petrović su: Andrej Škufca, Anton Kats, Bojan Stojčić, Božena Končić Badurina, Vladan Jeremić, Vokalno kustoski sindrom, Gregor Mobius (Goran Đorđević), Darinka Pop Mitić, Dejan Marković, Driton Selmani, Đejmi Hadrović, Elvisey Pisica, Efemerne konfesije, Željko Beljan, Maja Smrekar, Mahdi Baraghithi, Milica Rakić, Natalija Vujošević, Neka Tomšič, Nika Autor, Rena Radle, Sanja Anđelković, Sezgin Bojnik, Tavfik Rada, Tara Langford, Hristina Ivanoska i Walid Raad.
Do odluke da se istakne uloga kao crvena nit koja se na jedan ili drugi način provlači kroz sve radove na “Memorijalu Sonje S.” došlo je zbog toga što se danas osećamo kao da živimo u nekom distopijskom filmu, navela je Zdenka Badovinac, dugogodišnja direktorka Moderne galerije u Ljubljani (1993-2020, 2011. godine podeljene na dve celine – Muzej moderne i Muzej savremene umetnosti Metelkova) i donedavna direktorka MSU u Zagrebu (2022-2023), koja trenutno radi kao nezavisna kustoskinja, autorka i međunarodna konsultantkinja.
“Oko nas se vrtoglavom brzinom menjaju društvene krize i ratovi, dok su okrutnost i neodgovornost prešli granice naše imaginacije. I kao da postoji neki scenario te fikcije koji naša stvarnost prati a ne obrnuto, kao nekad, kad su filmovi odslikavali stvarnost. U današnjoj stvarnosti koja prati fikciju, glavni akteri igraju smrtonosnu igru sa nama i našom planetom. Svet je postao pozornica za lažne istine i licemerje. Globalni akteri upravljaju i trguju na takav način da su njihove uloge ponekad kontradiktorne (najveći pobornici aktuelnih ratova su istovremeno i oni koji potom kada je već sve srušeno pomažu svojim žrtvama). Svi oni se poigravaju istinom: lokalni političari, globalni akteri i veštačka inteligencija. Mi se danas više ne možemo složiti oko toga šta istina zapravo jeste i koja je, od svih uloga koje igramo, prava. U kojoj meri predstavljamo same sebe, a ne nekog drugog?”, navela je Zdenka Badovinac.
Ono što je izvesno, kako je dodala, jeste da nas naši identiteti (pol, pripadnost određenoj društvenoj klasi ili nacionalni identitet) ne pokrivaju u potpunosti.
“Subjektivitet čoveka ne postoji kao stabilna, nezavisna i samostalna celina, već je u neprestanoj promeni usled interakcije sa okruženjem, tehnologijom i drugim vrstama. Pošto se naša stvarnost neshvatljivo brzo menja, mi postajemo sve neizvesniji u svom stavu šta mi zapravo jesmo. Izvesno je da postoji isključivo jedna autentična uloga koju možemo igrati u svom životu, a to je uloga subjekta koji može uticati na uslove koji nas oblikuju kao društvena i ljudska bića. A to se odnosi i na našu sadašnjost, prošlost, kao i na budućnost. Koliko je naše razumevanje prošlosti i sadašnjosti istinito? Mi znamo da prošlost nije nužno takva kao što je neki predstavljaju, da je to uvek konstrukcija koja obično služi nekim aktuelnim interesima. I baš zbog toga je krajnje vreme da prošlost, sadašnjost i budućnost uzmemo u svoje ruke. Možemo početi sa fikcijom, jer svaka realnost prvo prati neku ideju”, navela je Zdenka Badovinac.
“Memorijal Sonje S.” baziran je na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšteprihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.
U pogledu klasnih uloga, radovi sa izložbe 32. MNP bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja.
Pominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup konceptu.
“U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna. Delovanje ljudi koji su na vlasti, kao i onih na dominantnim političkim ili ekonomskim pozicijama, najčešće se popularizuju kao univerzalno dobro, a nikada u pogledu uloga koje služe interesima pojedinaca. Naprotiv, pojedinačne grupe podređene različitim pozicijama moći nemaju problem da se otvoreno bore za ozbiljniju ulogu u društvenom životu. Samo oni koji su bez značajnije uloge u društvu mogu zaista osetiti da između fikcije i stvarnosti nema razlike i da je došlo vreme za veću ulogu u toj fatalnoj igri oko nas”, navela je Zdenka Badovinac.
Zdenka Badovinac se bavi istorizacijom istočnoevropskih umetničkih vrednosti u savremenoj umetnosti u međunarodnim okvirima i kroz institucije. Prva njena izložba, u kojoj se bavila tim pitanjima, bila je “Body and the East – From the 1960s to the Present” (Telo i istok – od šezdesetih godina prošlog veka do danas, 1998).
Pokrenula je prvu istočnoevropsku umetničku kolekciju Arteast 2000+ u Modernoj galeriji u Ljubljani. Njene nedavne izložbe “NSK from Kapital to Capital: Neue Slowenische Kunst – The Event of the Final Decade of Yugoslavia” (Moderna galerija, 2015; Van Abbe Museum, Ajndhoven, 2016; Garage Museum, Moskva, 2016. i Museo Reina Sofía, Madrid 2017; NSK State Pavilion, Venecijansko bijenale, 2017, u saradnji sa Charles Esche); “The Heritage of 1989. Case Study: The Second Yugoslav Documents Exhibition” (Modena galerija, Ljubljana, 2017, u saradnji sa Bojanom Piškurom); “Sites of Sustainability Pavilions, Manifestos and Crypts, Hello World. Revising a Collection” (Hamburger Bahnhof – Museum für Gegenwart , Berlin, 2017); “Heavenly Beings: Neither Human nor Animal” (MSU Metelkova, Ljubljana, u saradnji sa Bojanom Piškurom, 2018); “Bigger Than Myself: Heroic Voices from Ex-Yugoslavia” (MAXXI, Rim, 2020); “Sanja Iveković, Works of Heart (1974-2022)” (Kunsthalle, Beč, 2022, proširena verzija MSU Zagreb, 2023).
Njene najnovije knjige su Unannounced Voices: Curatorial Practice and Changing Institutions (Sternberg Press / Thoughts on Curating), 2022 i Comradeship: Curating, Art, and Politics in Post-Socialist Europe, (Independent Curators International (ICI), Njujork, 2019.
Jedna je članica i osnivača L'Internationale, konfederacije sedam modernih i savremenih evropskih umetničkih institucija. Bila je predsednica Međunarodnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti (CIMAM) 2010-2013.
Dobitnica je nagrade Igor Zabel za kulturu i teoriju 2020.
Zdenka Badovinac detaljno će predstaviti koncepciju 32. Memorijala Nadežde Petrović 15. maja u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku, koja organizuje tu bijenalnu izložbu u septembru. Uz Zdenku Badovinac, govoriće i direktor UG “Nadežda Petrović” Branko Ćalović i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
*Foto: Igor Anđelić
(SEEcult.org)
