55. MESS za spas civilizacije
Internacionalni teatarski festival MESS u Sarajevu predstavlja u jubilarnom, 55. izdanju više od 20 predstava iz 13 zemalja, a počinje 2. oktobra “Zabranjenom zonom” berlinskog Šaubin teatra, uz specijalni program kojim će odati počast svim ljudima koji su, svako na svoj način, vodili borbu za očuvanje civilizacijskih tekovina, od nedavno srušenog sirijskog hrama Palmira do Sarajeva u nedavnoj prošlosti.
Direktor MESS-a Dino Mustafić istakao je da jubilarno izdanje tog festivala danas, kada se u svetu razara kulturno-istorijsko nasleđe, želi da upozori da je civilizacija u krizi, a u takvim uslovima pozorište je upravo medij koji treba da se angažuje.
Jubilarni MESS svečano će biti otvoren u Olimpijskoj dvorani Zetra numerom u čast arheologu koji je dao život za očuvanje svetske kulturne baštine, koju je posebno za tu priliku komponovao Draško Adžić, a izvešće je ansambl Muzičke akademije Sarajevo. Ceremoniju će uživo prenositi BHT1, a Direkcija MESS-a pozvala je publiku da upozna i jednu istinsku heroinu, jednu od osam “ključarki” bivše Jugoslavije, “čuvarku našeg najvrednijeg pisanog blaga”.
55. MESS ugostiće oko 400 umetnika, a u skladu sa sloganom “Prvi put”, svi autori premijerno se pojavljuju pred festivalskom publikom, istakli su organizatori.
Zabranjena zona, foto: Gianmarco Bresadola
Od velikih svetskih produkcija, u posebnom fokusu su predstave koje na jedinstven način seciraju intimu i politiku.
Uz Šaubin teatar, u saradnji sa Gete institutom i nemačkom ambasadom, učestvuje i nemački Teatar “Maksim Gorki”, koji je gostovao i na nedavnom 49. BITEF-u predstavom “Common Ground” izraelske rediteljke Jael Ronen (Yael Ronin). MESS će ugostiti i parisku trupu Les Chiens de Navarre iz Pariza, zvezde ovogodišnjeg Avinjona, te meksičku kompaniju Vaca 35 i mađarsku trupu jednog od najuzbudljivijih evropskih reditelja Béle Pintéra.
Common Ground, foto: Thomas Aurin
Predstava “Zabranjena zona”, koja će biti igrana 2. i 3. oktobra u Zetri, jedinstvena je britansko-nemačka koprodukcija u kojoj režiserka Keti Mičel (Katie Mitchell) pruža jedinstven pogled na najveće katastrofe sa početka 20. veka kroz priču o tri žene koje su još uvek uglavnom ignorisane u zvaničnoj istoriografiji. Kombinujući pokretne filmske slike sa kolažem tekstova Dankana Makmilana (Duncan Macmillan), “Zabranjena zona” prikazuje događaje iz prošlosti kako bi ispreplela sudbine tri žene, uz tekstove Meri Borden i drugih bitnih, savremenih, antiratnih ženskih glasova, u jednom teatarskom kolažu sto godina nakon izbijanja Prvog svetskog rata.
Zabranjena zona, foto: Gianmarco Bresadola
Iz Berlina dolazi i Teatar “Maksim Gorki” koji se u predstavi “Common Ground” rediteljke Jael Ronen bavi ne tako davnom istorijom - posledicama jugoslovenskih ratova 90-ih i generacijom berlinskih emigranata koji su potomci i zločinaca i njihovih žrtava, kao i modelima njihove međusobne posleratne komunikacije na tuđoj teritoriji, u pokušaju prevazilaženja istorijskih podela i mržnje. U ansamblu su i glumci i glumice poreklom iz Prijedora, Novog Sada i Sarajeva.
Pariska trupa Les Chiens de Navarre predstaviće svoj neobični komad “Kada pomislim da ćemo ostariti skupa” u kojem osam glumaca i glumica radi ono što inače nikada ne bi smeli da rade na sceni, dok meksički teatar Vaca 35 predstavom “Sve što treba jednoj sjajnoj glumici je sjajna drama i želja za uspehom”, u režiji Damiana Sevantesa, koristi teatar u teatru da bi predstavio ranjivost. Béla Pintér predstavom “Naše tajne” na izvestan način nastoji da odgonetne zašto nijedna mađarska vlada – ni ona levičarska, a ni desničarska, nije nakon pada komunističkog režima nikada javno objavila spisak komunističkih doušnika.
Sve što treba jednoj sjajnoj glumici je sjajna drama i želja za uspehom, foto: Alfredo Millan
Osim velikih svetskih produkcija, u posebnom fokusu MESS-a su i perspektivni mladi autori, pa će u jubilarnom izdanju predstaviti novu generaciju umetnika i umetnica iz regiona.
Prema rečima umetničke direktorke MESS-a Selme Spahić, reč je o veoma kvalitetnim predstavama, a svi mladi autori i autorke već sada su priznati umetnici. “Ove godine nam dolazi potpuno nova generacija koja počinje da dominira ne samo regionom, nego i Evropom. Iza njih su brojni evropski festivali, ali je podjednako važno da, iako su prisutni na evropskoj sceni, vrlo aktivno deluju i usredinama iz kojih dolaze, te menjaju teatarsku sliku Pule, Podgorice ili Sarajeva”, navela je Selma Spahić.
Publika će imati priliku da pogleda komad “(Pret)poslednja panda”, u režiji Saše Božića i produkciji Zagrebačkog kazališta mladih, nastao prema tekstu Dine Pešuta koji je dobio nagradu za najbolji tekst u Hrvatskoj 2014. Iz Crne Gore dolazi posebna estetika reditelja Mirka Radonjića u predstavi “Povratak”, dok će se iz Hrvatske predstaviti koreograf Matija Ferlin sa dve predstave - “Sad sam lucky” i “Mi smo kraljevi a ne ljudi”, koja je na 49. BITEF-u osvojila novoustanovljenu specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov”.
Sad sam lucky, foto: Nada Zgank
“Sad sam lucky” je najnovija solo predstava Ferlina, koja će biti igrana već prve festivalske večeri u SARTR-u, a predstavlja fizički odgovor na rad slovenačkog avangardnog pesnika Srečka Kosovela. U predstavi “Mi smo kraljevi a ne ljudi”, u produkciji zagrebačkog HNK-a, Ferlin istražuje jezik i način na koji se, bez ilustrovanja i psihologizovanja, može postaviti na scenu. Tekst predstave, koja će biti igrana 9. oktobra u Narodnom pozorištu, nastao je kroz niz radionica dece predškolskog uzrasta, te je tako kreiran pozorišni svet koji je oblikovan dečjom logikom.
Predstava “(Pret)poslednja panda ili statika”, koja će biti igrana 4. oktobra u Narodnom pozorištu, iznosi sliku odrastanja četvoro mladih ljudi iz ratnog i poratnog Siska. Dva muška i dva ženska lika kreću sa istih startnih pozicija, iz podrumskih skloništa bombardovanog grada, a život ih potom oblikuje u potpuno različite ljude. Komad “Povratak” Mirka Radonjića, u produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, koji je na programu 6. oktobra u Kamernom teatru 55, preispituje “moral” unutar porodičnog života, te raščlanjuje i razbija zablude vezane za “dom”.
Povratak, foto: Duško Miljanić
Deo programa MESS-a posvećen je i savremenom plesu, pa osim Ferlinove nove predstave, publika ima priliku da vidi i tri predstave iz Italije, Mozambika i Hrvatske.
Festivalsku premijeru imaće četiri sola mladih italijanskih koreografkinja Francesce Foscarini, Claudie Catarzi, Luise Cortezi i Giorgie Nardin, koje će 11. oktobra u Kamernom teatru 55 predstaviti svoje komade Dolly/Gut gift/On the other hand/Sul punto. Iz Mozambika dolazi predstava “Vreme i prostori: Marrabenta sola” koreografa i plesača Panaibre Gabriela Candea, koja se bavi krizom identiteta i dekonstruiše kulturološke pojmove “čistog” afričkog, odnosno mozambičkog tela, a biće igrana 6. oktobra u SARTR-u.
Gut Gift, foto: Itzik Giuli
Organizatori MESS-a posebno su ponosni na prvu veliku regionalnu koprodukciju sa teatrom Ulysses sa Briona – predstavu “Antigona – 2000 godina kasnije” Lenke Udovički, koja će biti izvedena u završnici 11. oktobra u Stolariji Narodnog pozorišta Sarajevo.
Predstava scenski propituje mitsku priču iz davnih vremena, koju je Sofokle pisao u vreme rađanja evropske civilizacije i pobede nad varvarizmom. Ta posebna inscenacija Antigone pravi paralelu između Sofokleove junakinje i naših prostora danas, 20 godina nakon ratnih sukoba.
Naslovnu ulogu igra Maja Izetbegović, a uz nju su i Rade Šerbedžija, Ermin Bravo, Katarina Bistrović-Darvaš, Dženana Džanić, Jelena Lopatić, Damir Urban i studenti Univerziteta u Rijeci i sarajevske Akademije scenskih umetnosti.
Antigona, foto: Kristijan Vučković
Akcenat domaćeg dela programa je na diplomskoj predstavi “Tramvaj zvani žudnja” Dine Mušanović, prošlogodišnje dobitnice nagrade za najbolju mladu glumicu MESS-a, koja će biti igrana 9. oktobra na Akademiji scenskih umetnosti.
Drama “Tramvaj zvani želja”, napisana 1947. godine, možda je i najpoznatije delo čuvenog američkog dramatičara Tenesija Vilijamsa, a govori o dva različita koncepta poimanja života – jednom, čije je utemeljenje u mašti, duhovnosti i iluziji, i drugom koji svoje ishodište ima u gruboj realnosti svedenoj na svakodnevno, beskrupulozno preživljavanje.
Tramvaj zvani žudnja
Iz produkcije SARTR-a na MESS-u učestvuju predstave “Životinjska farma”, u režiji Dine Mustafića i “Brašno u venama”, u režiji Borisa Liješevića.
MESS ove godine prvi put organizuje i razgovore sa publikom posle predstava u kojima se i inače očekuje interakcija, kao što su SARTR-ova “Životinjska farma” i predstava holandske autorke Emke Idema “The Rule”, te “Common ground” i britanske “The Paper Cinema's Odyssey”.
Predstava “The Paper Cinema's Odyssey”, koja gostuje u saradnji sa Britanskim savetom, savremena je interpretacija Odiseje, uz pomoć mnoštva muzičkih instrumenata, peska i kartona, a biće igrana 10. oktobra u SARTR-u.
The Paper Cinema's Odyssey, foto: Jose Farinha
I SARTR-ova “Životinjska farma” uveliko zavisi od publike koja glasanjem bira uloge za 14 glumaca i glumica. Jedan od njih je Džordž Orvel, a ostale uloge dodeljuje publika. Svaki gledalac na ulazu dobije zvono i jačinom zvuka zvona, glasa ili udaranja nogama o pod, meri se jačina zvuka, te se tako određuje kome i za koju ulogu ide glas publike.
Intenzivna interakcija sa publikom dešava se u predstavi “The Rule” Emke Idema, koja simulira demokratski sistem. U toku trajanja predstave, publika odgovara na postavljena pitanja tako što odlazi na jedan od ponuđenih “drvenih otoka” i zajedno sa istomišljenicima brani svoje stavove.
Tradicionalno, MESS nudi i program za decu (Children MESS) sa fokusom na lutkarske predstave, kao i OFF program koji obuhvata dve predstave - komad “Glumac je glumac je glumac” Zijaha Sokolovića, koji će predstaviti i svoju knjigu, te komad “Susret” Primoža Beblera iz Slovenije o odnosu oca i sina i nespremnošću da saslušaju jedan drugoga. Predstava će biti igrana u čast Beblera koji je preminuo 2013. godine, a svojevremeno je bio programski selektor MESS-a.
U okviru OFF MESS-a, biće održana i promocija knjige Mladena Bićanića “Trag u vremenu”, te priručnika za vrtiće “Kako upoznati decu sa pozorištem i pozorište sa decom?”, a kao i prethodnih godina, biće organizovane i radionice Future MESS IYMA.
Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
