58. Bitef - Lepota (ne)će spasiti svet

Beogradski internacionalni teatarskii festival - Bitef predstaviće u 58. izdanju, od 25. septembra do 4. oktobra u Beogradu, deset predstava koje se bave neophodnošću preispitivanja arhetipova ženskosti i tumačenja poznatih mitova iz savremenih perspektiva, a po formi su povezane sa različitim oblicima pripovedanja.

Posebna pažnja data je formatu predavanja-performansa, najavili su umetnički direktor i selektor 58. Bitefa Nikita Milivojević i koselektorke - izvršna direktorka Bitefa Ksenija Đurović i dramaturškinja Tijana Grumić na konferenciji za novinare 2. jula u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Festival otvara plesna predstava „Mekšanje“ Hristosa Papadopulosa, u izvođenju Dens on ansambla iz Berlina, 25. septembra na sceni Madlenianuma. Mladi grčki koreograf minimalističkim i suptilnim sredstvima artikuliše ideju pobune i opiranja strogim konvencijama.

„Bitef obično počinje nekim vizuelnim spektaklom, a sada smo se odlučili za spektakl u duhovnom smislu. Onirična predstava koju izvode igrači stariji od 40 godina uvlači publiku u ritam različit od onog koji vlada na ulici i gotovo da liči na ritam molitve“, rekao je Milivojević povodom 58. Bitefa čiji je slogan Lepota (ne)će spasiti svet.

Kao ono što će obeležiti 58. Bitef, Milivojević je istakao gostovanje, prvi put u Srbiji, najstarijeg živog pozorišta u svetu Komedi Fransez, 26. i 27. septembra u Narodnom pozorištu. Molijerovo pozorište izvešće predstavu „Hekuba, ne Hekuba“ reditelja Tijaga Rodrigeša, koji je i direktor čuvenog Avinjonskog festivala.

Ta predstava kombinuje antičku dramu i dokumentarnu građu, pružajući savremenu interpretaciju mitske heroine, isto kao i „Antigona u Amazonu“ teatra NTGent iz Belgije, za koju koncept i režiju potpisuje veliki umetnik Milo Rau, a izvodi se 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212.

Prema rečima Milivojevića, „mitovi o Hekubi i Antigoni su uvek aktuelni jer je reč o borbi pojedinca protiv sistema“.

Tijana Grumić je podsetila da je Milo Rau otvorio 53. Bitef predstavom „Orest u Mosulu“ (sa iračkim i belgijskim glumcima), što je bio prvi deo njegove trilogije kojom reinterpretira antičke mitova. „Antigona u Amazonu“ je treći deo. Rau je i ovog puta otišao na lice mesta i pored glumaca angažovao pripadnike pokreta bezemljaša koji se bore za dostojanstven život u Brazilu, gde svega jedan odsto stanovništva poseduje čak 45 odsto zemljišta.

Formu između dokumentarnog i fikcije ima i predstava „Palmasola - zatvorsko selo“ Kristofera Frika, zasnovana na istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu. Projekat su realizovali KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) i Santa Kruz de la Sijera (Bolivija), a na Bitefu učestvuje 1. i 2. oktobra. Prostor još nije utvrđen.

Tijana Grumić je istakla da je Frik jedini uspeo da sa pozorišnom trupom uđe u to selo, u kojem boravi 6.000 ljudi, i da razgovara sa zatvorenicima, na osnovu čega je kreirao predstavu koja je van ustaljenih pozorišnih konvencija.

Na kraju 58. Bitefa, 3. i 4. oktobra u Pozorištu na Terazijama, biće izvedena predstava Karoline Bjanki „Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo“, u produkciji Karolina Bjanki i Kara de Kavalo iz Sao Paola, odnosno Amsterdama.

Brazilsko-holandska umetnica Karolina Bjanki, kako je rekla Tijana Grumić, svojim radikalnim pristupom temi seksualnog nasilja i tretmanu te teme kroz istoriju umetnosti pomera granice izvođenja. U prvom delu, ona u formi predavanja-performansa zaista uzima drogu koju inače silovatelji daju žrtvama, a u drugom delu, kada je već omamljena, na scenu stupa plesni ansambl.

Ksenija Đurović je najavila tri rada u formi predavanja-performansa, koji su „mali u produkcijskom smislu, ali značajni po sadržaju i didaktični u pričanju svojih priča“, kroz koje se istražuju pitanja borbe za reproduktivna prava, zatim pitanja marginalizovanih pojedinki i pojedinaca u borbi sa sistemom, kao i odnosa autorki i autora prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja.

To su „Seksualno vaspitanje II: Borba“ slovenačke autorke Tjaše Črnigoj (27. i 28. septembra u Bitef teatru), „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura iz Beograda (28. i 29. septembra u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda) i hrvatsko-slovenačka koprodukcija „this is my truth, tell me yours“ autorke Jasne Žmak (30. septembra i 1. oktobra u Bitef teatru).

Na Bitefu učestvuju i predstava Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča ljubljanskog (MGL) „Budućnost“ Žige Divjaka, koji preispituje odnos ljudi prema prirodi i problematizuje antropocentrični pogled na svet, kao i predstava MGL-a „Pukotina“ mladog autora Jana Krmelja koja se, osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, bavi i pitanjima nadzora i kontrole, a nagrađena je na slovenačkom nacionalnom festivalu „Borštnikovi susreti“ (Borštnikova srečanja). Obe predstave se izvode na velikoj sceni BDP-a - prva 30. septembra, a druga 1. oktobra.

Povodom slogana 58. Bitefa Lepota (ne)će spasiti svet, selektorski tim ističe da „kao što Dostojevski pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, lepota i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju, koja je istovremeno i čulno iskustvo i odraz harmonije, proporcije i reda“.

„Tim neminovnim preplitanjem etike i estetike u oblikovanju našeg iskustva i društveno-političkih okolnosti u kojima živimo, lepota postaje ključno sredstvo za postizanje slobode, kako lične, tako i društvene, za negovanje naše sposobnosti empatije, ali i za podsticanje na društvenu akciju.

Međutim, ambivalentnost ovog slogana u svetu razorenom ratovima, brutalnostima, stravičnim nepravdama i ekstremnim društvenim podelama, sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi taj i takav svet. Osim toga što radovi koji će biti prikazani u okviru glavnog programa na razne načine artikulišu ovo pitanje, njihova dragocenost je i u tome što istovremeno ostavljaju prostor za mogućnost spasenja.

Svi radovi u ovogodišnjoj selekciji preispituju temu lepote kao jedinstva pravičnog i lepog, na uzbudljive i inovativne načine.

Prkos, hrabrost, snaga, upornost, empatija, a na kraju i ogromna radost s kojom autori i izvođači pristupaju polarizujućim ekstremima, vredni su divljenja jer nam, pored surovog i bolnog ogoljavanja problema sa kojima se kao čovečanstvo iznova suočavamo, prikazuju i pukotine kroz koje se lepota u najrazličitijim oblicima manifestuje ne samo u umetnosti već i u životu. Verujemo da nas time umetnici i umetnice, čija će radikalna i osnažujuća promišljanja ovih tema publika videti na Bitefu, podstiču i inspirišu na izgradnju empatičnijeg i pravednijeg sveta, koji je možda ipak zaslužio da bude spasen“, navode Milivojević, Grumić i Đurović u obrazloženju selekcije 58. Bitefa.

Festival će i ove godine imati prateći program, koji čine 25. Bitef Polifonija, Susreti sa autorima i Bitefova teorijska platforma, koja nastavlja da razvija teorijski diskurs koji prati glavni program. Takođe, 12. regionalni putujući festival savremenog cirkusa Cirkobalkana biće realizovana u okviru pratećeg programa Bitefa, čime se nastavlja tendencija podržavanja i osnaživanja marginalizovanih umetničkih praksi.

Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala kreirala je Ema Velkovska iz agencije „New Moment New Ideas“ u Skoplju, saopštio je izvršni umetnički direktor te agencije iz Beograda Veljko Golubović.

Direktor Bitefa Miloš Latinović zahvalio je Sekretarijatu za kulturu Beograda i svim partnerima, a na pitanje novinara precizirao da je budžet, kao i prošle godine, 60 miliona dinara.

„Obezbeđena je većina sredstava. Još čekamo, kao i drugi, rezultate konkursa Ministarstva kulture Srbije, ali već godinama MKS nije ključni donator Bitefa“, izjavio je Latinović.

Podršku generalnog sponzora 58. Bitefa predstavila je menadžerka Jovana Vještica iz kompanije „1664 Blanc“.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Nata Korenovskaia/Bitef

(SEEcult.org)