58. Sajam knjiga u Beogradu

Međunarodni beogradski sajam knjiga predstaviće od 20. do 27. oktobra 490 izlagača, a od tog broja ih je 48 iz inostranstva, uključujući Poljsku kao počasnog gosta. Program 58. Sajma knjiga, koji će otvoriti srpski pesnik Ljubivoje Ršumović, obuhvata oko 60 događaja, a posvećen je ne samo novom izdavačkoj produkciji, već i najaktuelnijim problemima stvaralaštva i izdavaštva, ali i politike i društva, pa će, pored domaćih i stranih pisaca, učestvovati i istaknuti filozofi i teoretičari, među kojima je i Tarik Ali.

Programi 58. Sajma knjiga, objedinjen sloganom “Prostori slobode” istovremeno naglašavaju i problematizuju vezu autora i društvenog trenutka. Sajamski programi će tako apostrofirati autentična književna ostvarenja nastala između dva sajma u regionu, kroz dijaloge, intervjue sa autorima, tribine, radionice, male pozorišne forme, izložbe i forum, najavili su organizatori 17. oktobra na konferenciji za novinare u Medija centru.

Najavljeni su forumi "Medijski prostor slobode za knjigu", "O internacionalnim modelima predstavljanja i popularizacije književnosti", "Kome i čemu su potrebne javne nabavke u izdavaštvu i bibliotekarstvu?", "Književna periodika – potreba ili balast?", kao i programi posvećeni književnosti i slobodi/neslobodi: "Oblici savremene cenzure i sloboda pisca", "Intimna poezija - mikroprostori slobode", "Humor kao prostor slobode", te filozofske razgovore na temu otpora i pojma duga.

Između ostalog, o internacionalnoj prezentaciji književnosti govoriće direktori sajmova u Frankfurtu i Lajpcigu Tobijas Fos i Oliver Cile. Poseban forum baviće prostorom za kulturu i izdavaštvo u medijima, a među učesnicima tog razgovora biće i poljski pisac Kšištof Varga, urednik uglednog lista "Gazeta viborča".

Između ostalog, biće reči na temu “Kriza i otpor: Utopija Evropske unije”, a učestvovaće Tarik Ali i Kostas Duzinas iz Velike Britanije i Džon Ralston Sol iz Kanade, uz moderaciju hrvatskog dramskog pisca Igora Štiksa i filozofa Srećka Horvata.

I ove godine poseban programski segment posvećen je stripu, a otvara se i prostor za programe za decu i o dečjoj književnosti (radionice, susreti sa piscima…).

Prema rečima predsednika Odbora Sajma knjiga Željka Ožegovića, 58. Sajam otvara Ljubivoje Ršumović, jer do sada nijedan pisac za decu to nije ucinio, a godine prvi put se posebna pažnja pridaje upravo programima za decu.

Program ceremonije otvaranja "Fuga za Crnjanskog", povodom jubileja tog velikog pisca, režira Ivana Vujić.

Ovogodišnji počasni gost, Poljska, najavila je dolazak desetak autora, izdavača i stručnjaka, među kojima su Olga Tokarčuk, ovogodišnji poljski kandidat za Nobelovu nagradu, koja će sa Ršumovićem i otvoriti Sajam, te Kšištof Varga, Pjotr Pazinjski i Ščepan Tvardog. Dolaze i pesnici Januš Dževucki, koji je i izdavač i predstavnik Poljske narodne biblioteke i Gžegož Latušinjski, te zamenik direktora Poljske izdavačke komore, analitičar tržišta knjiga i izdavač Pjotr Dobrolencki, pisac i analitičar tržišta knjiga Lukaš Golembievski, direktor Instituta "Adam Mickijević" Pavel Potoročin, koji se bavi prezentacijom poljske kulture u svetu.

Ataše za kulturu, nauku i promociju Poljske Dagmara Luković najavila je književni, muzički, filmski i izložbeni kulturni program Poljske i u drugim prostorima u gradu - na Kolarcu, u Domu omladine, u okviru 29. Beogradskog džez festivala…

Osim Poljske, iz inostranstva učestvuju i izdavači iz Francuske, BiH, Makedonije, Irana, Crne Gore, Japana, Belorusije, Kine, Hrvatske, Velike Britanije, Holandije, Rusije, Austrije, Španije, Nemačke i Indije.

Medju gostima su najavljeni i Mihael Martines iz Nemačke, Kristijan Karlson Sted sa Novog Zelanda, Gi Helminger iz Luksemburga, Dušan Šimko iz Švajcarske, Vojo Šindolić, Viktor Ivančić i Miljenko Jergović iz Hrvatske, Nenad Veličković i Sabahudin Hadžilović iz BiH, Stanka Hrastelj, Aldo Milohnić i Aleš Erjavc iz Slovenije, Danijel Gegen iz Belgije, Ljiljana Dirjan i Ermis Lafazanovski iz Makedonije, Donato Karizi iz Italije, Mauricio Lazarato iz Francuske, Laslo Krasnahorkai iz Mađarske, Klaudiu Komartin iz Rumunije, Balša Brković iz Crne Gore...

I ove godine na Sajmu knjiga, koji se prostire na površini od ukupno 27.011 bruto kvadratnih metara, izdavači će biti odvojeni od knjižara.

U hali 1, pored zemlje-počasnog gosta, nalaziće se domaći izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima.

Inostrani izdavači, nacionalne prezentacije, izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a.

Domaći i strani izdavači, državne institucije i distributeri, izdavači iz oblasti religije i teologije nalaziće se u parteru hale 4, dok će na galeriji te hale biti antikvarne i korišćene knjige.

Sale za prezentacije i izložbe biće u hali 1a, dok će dečja sala biti u hali 2b, a pres centar na galeriji hale 2.

Kao i proteklih godina, zajednički će nastupiti pet stranih kulturnih cenatra iz zemalja Evropske unije u Beogradu, okupljenih u mrežu EUNIC (Austrijski kulturni forum, Britanski savet, Francuski institut, Gothe institut i Institut Servantes). Na štandu EUNIC-a predstaviće se pritom književnim i kulturnim programom i ambasade Švedske i Portugala, a tema njihovog zajedničkog nastupa je “Grad i kreativnost”. Tim povodom biće organizovane brojne radionice, predavanja i čitalačka druženja, a posebna pažnja, kako je najavljeno, biće posvećena učenicima srednjih škola.

Sajamski program obuhvata i desetak izložbi (Retka izdanja knjiga Miloša Crnjanskog, Re/vizija: časopisi kao agensi književnosti i kulture, O Desanki Maksimović, Starih i retkih knjiga Petra Petrovića Njegoša, Prvih i retkih knjiga Miloša Crnjanskog, Prvih i retkih knjiga Jovana Dučića, Kultura ćirilice, Dani ćirilice Bavanište i Radovi studenata Fakulteta primenjenih umetnosti).

Tradicionalno, izdavači će na svojim štandovima predstavljati nova izdanja i autore.

A i ove godine nastavlja se akcija prikupljanja knjiga za najugroženije biblioteke u Srbiji, koja je 2012. godine, kada je prvi put organizovana, obezbedila više od 1.600 knjiga.

Tradicionalni Školski dan biće 24. oktobra, kada izdavači pripremaju posebno sadržajan program namenjen đacima, studentima i profesorima, koji organizovano dolaze na najmasovniju kulturnu manifestaciju u Beogradu.

Porodični dani biće 21. i 22. oktobar, a omogućavaju porodicama da posete sajam knjiga uz posebne popuste.

Cena ulaznica je kao i protekle četiri godine - pojedinačna ulaznica je 250, a ulaznica za grupne posete 150 dinara.

Cena porodične ulaznice je 600 dinara.

Sajam knjiga ove godine ima i generalnog sponzora - kompaniju Telekom Srbije.

Beogradski sajam knjiga se i 2012. godine, uprkos finansijskoj krizi, potvrdio kao najveća i najpopularnija književna manifestacija u Srbiji i regionu, koja je predstavila oko 800 učesnika, odnosno oko 500 izlagača i ugostila pedesetak stranih autora, doduše mahom iz regiona i Mađarske, koja je bila počasni gost. Istovremeno, 57. Sajam knjiga potvrdio je i potrebu rešavanja nekih od ključnih pitanja kulturne politike u oblasti izdavaštva, uključujući i problem nedovoljnog finansiranja kulture.

Na “maćehinski odnos” države prema kulturi ukazala je i pesnikinja Radmila Lazić koja je otvorila “najveću knjižaru” ili po mnogima “najveću pijacu” knjiga na Balkanu.

Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)