Adresar peterburške avangarde
Muzej istorije St. Peterburga priredio je izložbu i objavio publikaciju “Topografija peterburške avangarde”, predstavljajući 50 gradskih zdanja ili njihovih ostataka koja povezuju život i delo umetnika koji su delovali u drugoj deceniji 20. veka, kao što su Pavel Filonov, Vasilij Kandinski, Kazimir Maljevič, Vladimir Majakovski, Velimir Hlebnjikov i mnogi drugi.
Muzej istorije St. Peterburga priredio je izložbu i objavio publikaciju “Topografija peterburške avangarde”, predstavljajući 50 gradskih zdanja ili njihovih ostataka koja povezuju život i delo umetnika koji su delovali u drugoj deceniji 20. veka, kao što su Pavel Filonov, Vasilij Kandinski, Kazimir Maljevič, Vladimir Majakovski, Velimir Hlebnjikov i mnogi drugi.
Kustoskinja izložbe i autorka tekstova u publikaciji Natalija Nasonova i fotografkinja Marina Guljajev obišle su, istražile i ovekovečile sva mesta na kojima su ostavljeni bilo kakvi tragovi prohujalih vremena peterbuške, petrogradske, odnosno lenjingradske avangarde. Neverovatno, ali istinito: sačuvano je nemalo adresa, a gubici su čak znatno manji nego što se prepostavljalo da će ih biti.
Fotografije prikazuju zdanja u kojima su se okupljali i predstavljali peterburški avangardni umetnici i grupe, kao što su Savez mladih, MAI, Venok-Stefanos, KORN, Trougao.., gde se učilo o savremenoj umetnosti ili su organizovani scenski spektakli, poput opere “Pobede nad suncem” s prologom Hlebnjikova ili tragedije “Vladimir Majakovski”.
U vodiču su navedene i tragične adrese, kao što je kuća broj 19. u Ulici književnika - u njoj je dugo živeo i umro prve zime u blokadi Pavel Filonov.
To je, inače, znamenita građevina - od 1899. godine parcela je pripadala “Potpornom društvu siromašnih književnika i umetnika” koje je kasnije reorganizovano u “Literarni fond”.
Najparadoksalnija adresa u almanahu je Trg dvorca br. 2, Zimski dvorac, a sada Državni muzej Ermitraž. Zimski dvorac preimenovan je posle 1918. u Dvorac umetnosti i u njemu je 1919. otvorena “Prva državna zajednička izložba umetničkih dela” na kojoj su učestvovali Natan Altman, Vladimir Baranov-Rosin, Pavel Mansurov, Mihail Matjušin, Vladimir Majakovski i drugi ruski avangardisti.
Pisac i kritičar Viktor Šklovski pisao je 1920. godine, dok je živeo u čuvenom Domu umetnosti, koji je osnovao Kornej Čukovski uz podršku Maksima Gorkog: “Ko je taj koji može proniknuti u smisao novinskih formulacija i osvetliti i izmeriti puls velikog grada na kraju peterburškog perioda istorije i na početku tajanstvene istorije?”
U tom domu obitovali su i Nikolaj Gumiljev, Osip Mandeljštam, Vladislav Hodasevič, Olga Forš… Mnogi žitelji Peterburga pamte to zdanje na uglu Nevskog prospekta i Velike morske kao bioskop “Barikade”. Istina, ta zgrada, “poludeli brod” iz romana Olge Forš, odavno je srušena. U potpunosti su je razorili borbeni novi graditelji, a umesto nje je izgrađen novoruski graditeljski odlivak, gostionica de lux klase s reprodukcijama na fasadi i atraktivno uređenim enterijerima.
U svoje vreme to je bila sigurna književna kuća na usluzi avangardi, a sada je samo na osnovu vodiča Muzeja istorije moguće saznati ko se sve od ruskih avangardista tokom jedne cele decenije spasavao u tom zdanju od gladi, ko je tražio i dobijao sigurno utočište.
“Topografija peterburške avangarde” nastala je iz neoficijalne kulture 80-ih godina prošlog veka, kada je grupa mladih u poznosovjetsko vreme, uoči Perestrojke, lutala po razrušenim gradskim dvorištima i pronalazila po zaturenim urbanim budžacima poslednje arhitektonske detalje i druge ostatke objekata iz epohe ruske avangarde.
То zaneseno, lirsko vreme smenili su današnji cinizam i pragmatizam u odnosu prema pamćenju grada i njegovoj istoriji.
Možda će nevelika, ali u svakom slučaju dragocena knjiga, pomoći novom pokoljenju stanovnika Peterburga da na grad gledaju očima svojih roditelja.
Prema navodima Natalije Nasonove, koje su preneli ruski mediji, projekat je koncipiran hronološki, od početka 20. veka do početka rata, a istraživanje se nastavlja.
Izložba “Topografija peterburške avangarde” otvorena je u nekadašnjoj kući Matjušina do sredine marta, a organizovane su i mini ekskurzije autobusom - stručna vođenja do lokacija koje su predstavljene na postavci i u publikaciji.
Sajt Muzeja istorije je www.spbmuseum.ru
B. Rakočević
