Ana Brnabić uručila Papajoanuu nagradu BFI-ja Jovan Ćirilov
Grčki vizuelni umetnik, reditelj i koreograf Dimitris Papajoanu primio je 12. marta nagradu “Jovan Ćirilov – za korak dalje”, koju dodeljuje Beogradski festival igre (BFI), a to priznanje uručila mu je premijerka Ana Brnabić, koja je istakla da je BFI postao “jedan od kulturnih i kultnih brendova Beograda i Srbije i jedan od najvažnijih evropskih festivala umetničke igre”.
“Zahvaljujući ovom festivalu, njegovoj direktorki Aji Jung i svima koji ga podržavaju poslednjih 15 godina, kako u Vladi Republike Srbije preko Ministarstva kulture, tako i kompanijama koje su sponzori, Beograd je postao prestonica umetničke igre”, rekla je Ana Brnabić na svečanosti u Skupštini Beograda, čestitajući BFI-ju 15 godina uspešnog rada.
Predsednica Vlade Srbije izrazila je posebno zadovoljstvo time što se pojedine predstave BFI-ja igraju i u Novom Sadu, što je ocenila kao “doprinos decentralizaciji. U tom smislu je istakla i prošlogodišnji projekat Nacionalne fondacije za igru i BFI-ja “Karavan igre”, koji je održan u 15 gradova širom Srbije pod njenim pokroviteljstvom.
“Nema održivog razvoja bez kulture, bez negovanja i podrške kreativnosti, individualnosti i obrazovanju. Kultura i kreativne industrije imaju ogroman potencijal za ekonomski razvoj, rebrendiranje Srbije i kulturnu diplomatiju, a posebno su važni za predstavljanje u svetu jedne nove i drugačije Srbije”, rekla je Ana Brnabić, napominjući da će to biti i tema konferencije “Kreativna Srbija: budućnost je kreativna” koju će otvoriti 13. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.
Ana Brnabić je rekla i da joj je posebno zadovoljstvo da uruči nagradu koja nosi ime Jovana Ćirilova (1931-2014), “jednog od najvažnijih ljudi jugoslovenskog i srpskog pozorišta, simbola pozorišne umetnosti i jednog od osnivača Bitefa”.
Čestitajući Papajoanuu u ime Vlade Srbije na nagradi, zahvalila mu je što je kao “jedan od nesumnjivo najznačajnijih umetnika današnjice” gost BFI-ja i što je učešćem “potvrdio značaj ove važne manifestacije” i “istovremeno dao dodatni vetar u leđa svim našim inicijativama u kulturi“.
Papajoanu je izrazio zahvalnost na priznanju, ali je istakao i da “umetnici, dok kreiraju delo, ne razmišljaju o mogućim nagradama”.
“Za nas je već privilegija, a i velika radost, da dobijemo platformu koja nam omogućava da sretnemo publiku širom sveta”, rekao je Papajoanu, koji je nagrađen za komad “Nigde” u izvođenju holandske trupe Introdans na 14. BFI-ju 2017. godine. Podsetio je da je i pre dve godine bio na BFI sa predstavom “Mrtva priroda”, te da će na otvaranju 15. BFI u Sava centru predstaviti 15. marta novi projekat “Veliki krotitelj”.
Direktorka BFI Aja Jung podsetila je na učešće Jovana Ćirilova u razgovorima o nastanku tog festivala, kojem je, kako je rekla, bio prijatelj, ali i najstroži kritičar.
Ćirilov je redovno pratio BFI, a posle svake predstave “iz njegovog osmeha ili miga, iz nekog diskretnog znaka – znala sam da li smo nešto pomerili za korak dalje”, izjavila je Aja Jung.
“Jovan je otišao, a ovom nagradom BFI-a, koji zapravo nije takmičarski festival, želeli smo da sačuvamo taj Jovanov trenutak procene jednog pozorišnog dela, jednog umetničkog postignuća koje je sposobno da čitavu umetnost povede nevidljivim korakom dalje ili više”, rekla je Aja Jung i podsetila da su prvo dvoje dobitnika ove nagrade bili Jirži Kilijan i Šaron Ejal.
U obrazloženju nagrade za Papajoanua ističe se da je “ono što čini njegov rukopis posve posebnim - sposobnost da kreira čistu magiju sa minimalnim sredstvima”.
“Kratka, ali impresivna scena u ovoj produkciji (Nigde), savršena je ilustracija: dugi niz igrača otkriva i svlači jedan par, dok ruke ansambla formiraju očaravajuće ustalasalo more”, istakao je žiri.
Umetničko delo, statuu koja je uručena grčkom umetniku, kreirala je mlada vajarka Andreja Prokopijević.
(SEEcult.org)
