Andrić i Crnjanski na putu Zagreb - Beograd via Sarajevo

Drama “Zagreb – Beograd via Sarajevo” Jelice Zupanc o zamišljenom susretu Iva Andrića i Miloša Crnjanskog kao mladića 1919. godine, biće premijerno izvedena 21. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Gorčina Stojanovića, koji je i adaptirao taj komad poznat po televizijskom filmu iz 1992. godine.

Jelica Zupanc je podsetila da je dramu pisala povodom stogodišnjice rođenja Andrića, ali da je njen “drugi zahtev bio kako zagrliti sve one mladiće koji odlaze u rat ili odlaze iz zemlje jer se Jugoslavija raspada”.

“Pokušala sam da vidim kako je razmišljao jedan mladić kada se ta Jugoslavija sastavljala. Bila je ista euforija i u raspadu i u sastavljanju”, izjavila je Jelica Zupanc 19. novembra na konferenciji za novinare.

Andrić je te 1919. godine, pišući o svom omiljenom pesniku Voltu Vitmanu, “shvatio da je dobrota najvažnija, da se treba izdići iznad svih nedaća i neprilika i da ne treba nikako da podlegne dnevnom besu istorije”, dodala je ona. “Još tada je to odlučio. Imao je samo 26 godina. Takođe je shvatio da bi najzanimljivije bilo da otkrije mehanizme nastanka tih cikličnih raspada, sastava, tih cikličnih rasula i euforija i tome se posvetio. Shvatio je da su življenje i stvaranje neodvojivi”, istakla je Jelica Zupanc.

Andrić je bio nestrpljiv da posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca što pre dođe u Beograd, putovao je vozom, a ona je “pokušala da stavi u taj kupe još jednog mladog bunntovnika - Crnjanskog, koji je nasuprot Andriću, do kraja života iskijavao to što je ratovao na drugoj strani”.

“Tu se stvorilo jedno divno kreativno suparništvo, jedna velika ljubav i jedno veliko prijateljstvo. Na taj način čini mi se da sam uspela da zagrlim i njih dvojicu i sve one mladiće koji su nestajali iz zemlje bilo po frontovima ili negde po tuđini”, rekla je Jelica Zupanc.

Gorčin Stojanović, koji je i umetnički direktor JDP-a, izjavio je da se u procesu stvaranja predstave, sticajem okolnosti i pandemije, glumci i on nisu sreli sa autorkom, ali da su tokom dva meseca proba “govorili upravo o rečima kao što su ljubav, kreativno suparništvo, duboko prijateljstvo, i o razlikama među njima dvojicom, ali ključno je to – dobrota, ljubav, energija i emocija”.

Ocenjujući da je TV film u režiji Miloša Radovića bio izvanredan, Stojanović je rekao da ga se odmah setio kada su odlučili da obeleže 60 godina od dodele Nobelove nagrade Andriću, koji je deset godina, inače, bio u Pozorišnom savetu JDP-a.

“Televizija ili pozorište, mediji se menjaju, ali ono što je duboko istinito u dramskom smislu u ovom komadu - to je ono čime smo se bavili. To su ti motivi i jedina je nevolja u tome što 30 godina kasnije, kao i 50, kao 100 ili 130 godina kasnije, mi se nekako okrećemo u krugu istih tema, motiva, misli, ideja, rasprava. Kada bih verovao u usud, rekao bih da je to neka vrsta usuda istorije, ali pošto ne verujem u usud, verujem u to da će se ovi mladi glumci zaista izdići iznad, što mi, gledano iz ugla moje generacije, nismo uspeli”, rekao je Stojanović.

“Kada bih imao odgovore na teme i motive koje komad postavlja, ne bih ga radio. Pisao bih kolumnu. Ali pošto nemam, mi se iz dana u dana, moram da kažem, s velikim zadovoljstvom i radošću, suočavamo s tim pitanjima i dilemama, nedoumicama i pošto se bavimo umetnošću imamo privilegiju da u tim nedoumicama uživamo”, izjavio je Stojanović.

Što se tiče adaptacije, dodao je jedan Krležin monolog, u prologu je deo iz “Pijane novembarske noći”, ubacio song iz pesme “Kuga” Crnjanskog, tu su i Andrićeva “Zemlja” i drugi stihovi dati u muzičkoj formi, a kupe voza povremeno se preobražava u različite druge prostore.

“Mada je samo šest lica na sceni, predstava je prilično zahtevna. Srećan sam da je tehnika JDP-a i dalje u stanju da isprati ponekad sulude rediteljske zahteve”, rekao je Stojanović, koji potpisuje i scenografiju.

Uloge igraju: Aleksej Bjelogrlić (Ivo Andrić), Miodrag Dragičević (Miloš Crnjanski), Nebojša Milovanović (Doktor), Marko Janketić (Mornar), Nikolina Vujević (Gospođica, dama iz kabarea, mlada Austrijanka) i Joakim Tasić (Vojnik K).

Aleksej Bjelogrlić je istakao da mu je čast što mu je pripala uloga književnog velikana i izrazio zahvalnost JDP-u i reditelju na šansi da dva mlada glumca igraju dva tako velika imena, dodajući da je srećan što mu je partner na sceni njegov drug i jedan od naših najboljih mladih glumaca Miodrag Dragičević, od koga je puno naučio.

“Meni kao mladom glumcu daje satisfakciju to što JDP neguje vrednosti dvojice tako velikih ljudi, srpskih, ali i jugoslovenskih pisaca. Drago mi je što negujemo vrednosti jedne zemlje koje više nema, što govorimo o tome u ovoj predstavi i opravdavamo naziv našeg pozorišta”, rekao je Bjelogrlić.

Miodrag Dragičević je ocenio da su imali zanimljvo putovanje kroz “kreiranje jedne ovako lepe priče i lepo sklopljenog komada”.

“Toliko me je uvukla priča, kao i taj kupe i odnosi likova, da sam imao utisak da nismo u procesu nego da nam se svakog dana u tih sat i po ili dva ili tri sata sve to nekako dešava u realnom vremenu. U tome je i poenta kako bi glumac mogao da izazove emociju u sebi, da bude što istinitiji. A na tom putovanju imali smo dobrog kapetana”, rekao je Dragičević, ističući zadovoljstvo odličnom saradnjom celog ansambla.

Joakim Tasić je primetio da ova drama u prvi mah može da deluje kao da je elitistička, samo intelektualna, ali da je ansambl zajedničkom energijom uspeo da napravi nešto što će dobro komunicirati s publikom.

Kostimografkinja je Lana Cvijanović, kompozitorka songova Anja Đorđević, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

Andrić je prisutan na sceni JDP-a i predstavom “Gospođica” koju je Gorčin Stojanović režirao 2013. godine i još je na repertoaru, podsetila je direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović.

Predstava se igra na Velikoj sceni “Ljuba Tadić”, a prva repriza je 23. novembra.

*Foto: Nebojša Babić

(SEEcult.org)