• Search form

21.07.2024 | 19:04

Anica Dobra: Ideja je danas najskuplja stvar

Anica Dobra: Ideja je danas najskuplja stvar

Glumica Anica Dobra, dobitnica nagrade “Aleksandar Lifka” 31. Festivala evropskog filma Palić, izjavila je 21. jula da je danas ideja najskuplja stvar, a budući da ideje ponestaju, treba ih zgrabiti i raditi kao da je prva i poslednja stvar u životu, jer je to ono što će se prepoznati, a ne uslovi u kojima se radi.

“Vrlo brzo sam shvatila da je suština kada radiš s ljudima koji imaju potrebu da ispričaju neku priču, što je suština svakog autora - da se bavi temama koje su životne, koje nas okružuju na neki poetičan, možda i na romantičan način. Takođe sam brzo naučila da ovo što je produkcija, što podrazumeva brojke, neki novac, da je to kao neka kontrateža umetnosti koja se dešava. Oni su tu da ograniče sve ovo što bi mi da domaštamo. Da kažu – ma kakvi 300 statista, dovoljno ti je troje, ko će to da vidi... Zapravo, nismo na istoj strani iako radimo istu stvar”, rekla je ona na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje portala SEEcult.org da uporedi uslove rada na filmu nekad i sad.

Prema njenim rečima, pitali su je često, još i kao mladu glumicu, da uporedi kako se snima u Jugoslaviji, a kako u Nemačkoj.

Dodala je da ne bi rekla da je, kao nekada, koliko para toliko muzike.

“Uslovi su nekada jako loši, a nekad jako dobri, ali ne bi trebalo da utiču na naš posao. Upravo sam pre nekoliko nedelja radila jedan no-budget film, ali sa takvim prihvatanjem i entuzijazmom kao da mi je prvi i poslednji”, dodala je Anica Dobra.

S druge strane, kako je rekla, dešavaju se neki projekti gde postoje pare, ali ona to ne oseća.

“Živimo u takvom vremenu da je mnogo bitnije da se okrenemo jedni drugima da se pogledamo, da shvatimo jedni druge i da na taj način kreiramo. Ovo ostalo ćemo nekako već da ispeglamo”, kazala je Anica Dobra, koja nagradu “Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji shvata kao priznanje i svim kolegama sa kojima je radila, a podrazumeva i ranije dobitnike, kao i buduće, i predstavlja joj potvrdu da je na dobrom putu.

“Na sreću mogu da nađem azil i mir, ali i uzbuđenje u svom poslu. Koliko god da dobijanje nagrada nije deo posla - više je kao višnjica na torti, radujem se da još uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna ovakva nagrada. Ona podrazumeva i sve ono što je bilo pre mene - ranije dobitnike, kao i buduće, i to sve zajedno ostaje za istoriju. Za mene je to potvrda da sam na dobrom putu”, rekla je Anica Dobra, kojoj je svečanom otvaranju 31. Palića uručena prethodne večeri nagrada “Lifka”.

Kao nova članica društva domaćih laureata “Lifke”, u kojem su i glumci Milena Dravić, Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Predrag Miki Manojlović, Mira Banjac, Slavko Štimac, Rade Šerbedžija, Mirjana Karanović i Bogdan Diklić, Anica Dobra rekla je da to glumačko društvo ne bi bilo kompletno bez reditelja, snimatelja, scenografa... sa kojima su radili.

“Mi smo zajedno, jedni bez drugih ne možemo da funkcionišemo. Nadgrađujemo jedni druge, dopunjujemo se inspiracijom i onim što je, na prvom mestu, njihova vizija, a onda dolazimo mi glumci da domaštamo, da napravimo ako smo u stanju, ako smo inspirisani, ono što smo prihvatili. Ova sjajna imena, za koja mogu da kažem da je privilegija da su moje kolege i da sam radila sa svima njima, a s nekima i drugovala i drugujem još uvek, prosto nisu odvojiva od ovih drugih značajnih ljudi, a Palić festival očigledno ima dobar ukus u biranju dobitnika ove nagrade”, rekla je Anica Dobra.

Govoreći o procesu pripreme uloge, ona je kazala da svako iskustvo u životu može da bude obogaćujuće ili da nam život učini prokletim.

“Taj ambivalentni proces ide iz minusa u plus i obratno. Svaki put postoje iste sumnje, makar u mom slučaju, ista euforija, radost, čak i pre pročitanog teksta. Mi imamo tu sreću da radimo posao koji volimo i to je veliko ispunjenje, što olakšava ceo proces. Nije svaki scenario takav da se doživi ta vrsta zadovoljstva i sreće. Ali kada se to desi, što kod mene uglavnom jeste bio slučaj, vraćamo se korenima, onome zbog čega smo upisali Akademiju. Taj proces podrazumeva sve te uspone i padove, razmišljanja, nespavanja, razgovore, razmene...”, rekla je ona.

Ukazujući i da se “nekada namesti jako dobro da se sve kockice sklope”, ona je dodala da ne misli da je to slučajnost, već je “nastavak procesa koji je počeo onog časa kada je glumac angažovan i kada je prihvatio ulogu”.

“To su neki sinhronociteti i jedna jako fina matematika”, dodala je.

Povodom nadahnutog govora na uručenju Lifke o dilemama, mukama i radostima tokom pripreme uloge, za koji je dobila snažan aplauz publike, Anica Dobra navela je da je, razmišljajući šta da kaže na dodeli nagrade, odlučila da priča o nečemu što zna, što je autentično i istinito.

“Verujem da to ljudi prepoznaju. Kao što ja prepoznajem nešto u nekoj predstavi ili filmu kao istinito i to je ono što mene dira, što me interesuje. Zato sam htela da ispričam nešto što jeste istina”, istakla je ona.

U procesu građenja lika, primarno “razmišlja” instinktom, a ne mozgom.

“Ali nije to stvar samo mog osećaja. Ipak je to stvar komunikacije, razgovora sa rediteljem i partnerima, tako da sagledam celinu slike. U ono srećno vreme imali smo čitaće probe, zajedno cela ekipa i to je bilo jako dobro. Danas izgleda nema para ili vremena za to”, konstatovala je Anica Dobra, koja je u festivalskom centru stavila potpis na bioskopsku stolicu koja se vraća u Malu salu Abazije "Mira Banjac".

Osim Anice Dobre, nagradu “Lifka” dobili su i direktor fotografije Fedon Papamihael u kategoriji inostranih stvaralaca i reditelj Ademir Kenović iz Bosne i Hercegovine, kome je uručena regionalna nagrada “Lifka”.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: Damir Vujković, ostale fotografije SEEcult/ZD

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r