• Search form

12.10.2016 | 00:32

Anja Brejen u Kinoteci

Anja Brejen u Kinoteci

Manifestacija “Dani norveškog filma”, posvećena Anji Brejen, počela je 11. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci u prisustvu te filmske autorke, koja će naredna dva dana odrzzati masterklas, a posetioci će uz besplatan ulaz moći da čuju više o njenim filmovima i radu. 

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je norveškom ambasadoru Arneu Sanesu Bjernstadu na izuzetnoj pomoći u realizaciji te manifestacije, čijem je otvaranju prisustvovao i Jan Erik Holst, koji je godinama bio zadužen za međunarodnu saradnju u Norveškom filmskom institutu.

“Mi već duži niz godina, zahvaljujući saradnji sa Norveškim filmskim institutom, imamo redovno bar jedan od klasika norveške kinematografije u okviru našeg Festivala nitratnog filma”, rekao je Vujović, dodajući da je Holst ne samo dragi gost, već i prijatelj Jugoslovenske kinoteke.

Holst je napomenuo da Anja Brejen i on već dugo godina putuju zajedno.

“Bili smo na mnogim festivalima i predstavljali njenu umetnost. Drago nam je što smo sada dobili priliku da budemo i gosti Jugoslovenske kinoteke u ovom divnom zdanju”, rekao je Holst.

Za početak omazz programa Anji Brejen odabran je film “Supruge”, a Holst je podsetio da je to ostvarenje, kada se pojavilo 1975. godine, izazvalo veliku senzaciju, kako u Norveškoj, tako i u inostranstvu.

Anja Brejen je izjavila da je takođe zahvalia Jugoslovenskoj kinoteci na gotoprimstvu, a povodom nastanka filma “Supruge”, ispričala je da je prethodno s grupom umetnika radila predstavu u Nacionalnom teatru u Oslu “Devojački zakon”.

“To je imalo veze sa ‘Zakonom Jantea’, takozvanim zakonom malograđanštine, vrlo poznatim u Skandinaviji. U to vreme u Skandinaviji  su bile uzavrele debate o ženskom pitanju. Mi smo komad, napisan zajedno sa glumcima i glumicama, igrali i u školama, u različitim institucijama, a drugi čin je bila diskusija. Posle premijere gledala sam u bioskopu drugi put film Džona Kasavetesa ‘Muževi’, o tri prijatelja koji se nakon sahrane četvrtog odaju pijanstvu koje traje nekoliko dana, a onda se vraćaju kući sa grižom savesti. Pomislila sam - da su ti likovi tri žene, one bi takođe imale grižu savesti, ali ne na kraju, već od prvog dana i da bi to bila dobra komedija”, ispričala je Anja Brejen, jedna od najpoznatijih norveških rediteljki.

Rođena u Oslu 1940. godine, diplomirala je na Institutu za napredne filmske studije u Parizu. Napisala je više scenarija, bavila se dokumentarnim filmom, produkcijom i bila asistent drugim rediteljima.

Sa Vibeke Lokeberg i Laili Mikelsen pomogla je da se uspostavi ženski rukopis u Novom talasu norveškog filma, tragajući za novim formama feminističkog izražavanja.

Debitovala je 1967. kratkim filmom “Odrastanje”, sledeći kratki “Film o ritualima” nagrađen je na festivalu u Oberhauzenu, a njen prvi dugometražni film “Silovanje” (1971) osvojio je priznanje u Kanu.

Film “Supruge” doživeo je uspeh na međunarodnom nivou i, prema mišljenju kritičara, pokrenuo je njenu rediteljsku karijeru.

Radnja prati susret tri žene koje su umorne od svakodnevnih života domaćica i koje zajedno provode nekoliko dana daleko od svojih domova, razgovaraju o svojim problemima, osećanjima, ženstvenosti i seksu. Tri glavne glumice koje su improvizovale – En Mari Otersen, Katja Medbe i Frodis Armand takođe su i ko-autorke, a Anja Brejen je koristila svoje dokumentarističko iskustvo kako bi stvorila autentično avangardno delo prepuno humora, ironije i besa.

Ovaj film je imao nastavak: “Supruge – deset godina kasnije” (1985), koji će takođe biti prikazan u Kinoteci, te ‘Supruge III” (1996).

Na programu je i jedan od njenih najpoznatijih filmova “Lov na veštice” (1981), svojevrsna optužba norveškog patrijarhalnog društva.

 (SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r