• Search form

06.11.2019 | 14:07

Antonijeviću nagrada Niškog salona 12/2

Antonijeviću nagrada Niškog salona 12/2

Nagradu četvrtog Niškog salona 12/2 u Nišu dobio je Radoš Antonijević za zidnu instalaciju-skulpturu “Bezimeni” koja, prema navodima žirija, na jasan, direktan i ubedljiv način, sa minimalnim sredstvima, opisuje status jedinke u savremenom liberalno-kapitalističkom svetu.

“Reč je o amblelematskom radu koji odražava duh vremena, gde je čovek nevidljivin bezimeni migrant,anonimni beskućnik bez identiteta”, naveo je žiri koji su činili kustoskinja u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu Radmila Kostić, kustoskinja u Narodnom muzeju u Nišu Mara Makarić i odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost RTS-a Danijela Purešević.

Vajar Radoš Antonijević, vanredni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Banjaluci, dobio je nagradu jednoglasnom odlukom žirija, koji je uočio da je izložba kroz odabire dva selektora – Save Stepanova i Gordane Dobrić, dosegla izuzetno visok profesionalni nivo markirajući aktuelne tendencije kako u društvu, tako i u savremenoj umetnosti.

Kako je naveo Stepanov, Antonijević je svestan da se već sada radi o permanentnom procesu, da će ugroženih i marginalizovanih ljudi svakoga dana biti više. Zbog toga on figuru anonimnog beskućnika oblači u vlastitu odeću, poistovećujući se s njim umetnik pokazuje da u globalno umreženom, modernom i tako kontradiktornom svetu, začas, svi možemo postati žrtve vladajućih odnosa u kojima kapital akumulira a ne raspoređuje i u kojem se razvilo orvelovsko društvo kontrole i nadzora.

Radoš Antonijević, Bezimeni, 2017, materijal polica iz kupea voza, cipele, pantalone, jakna, sunđer, dim, 50x70x200 cm

Na izložbi su predstavljeni radovi 12 umetnika, a tematski je usmerena na kapitalizam kao "provokativan društveno-politički sistem koji u svom dugom istorijskom i savremenom trajanju prolazi kroz više razvojnih faza - kapitalizam, neoliberalizam, globalni kapitalizam, novi kapitalizam, državni kapitalizam…"

Neki od aktuelnih fenomena savremenog kapitalizma, poput eksploatatorskog karaktera sistema, profita, prava na rad, pljačkaške privatizacije kapitalnih nacionalnih fabrika, odnosa države prema privatnoj svojini, konzumerizmu oličenom u novokomponovanom identitetu, uništavanju prirodnih resursa i eko sistema … samo su neki od narativa o kojima u tekstu “Kapitalistički raelizam i savremena vizuelna scena” piše Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti i dugogodišnja kustoskinja Kulturnog centra Beograda, koja je pozvala da učestvuju Jelicu Radovanović i Dejana Anđelkovića, Nemanju Lađića, Milicu Ružičić, Ivanu Ivković, Ljiljanu Jarić i Jovanku Mladenović.

Ivana Ivković, Hotel Zhangjiajie, 2016.

Kao predstavnici različitih generacija i autorskih poetika, umetnici svoj kritički odnos prema stvarnosti iskazuju kroz umetničke prakse koje karakteriše višemedijsko izražavanje - od videa, video-instalacije, slikarstva, fotografske instalacije, skulpture, oprostorenog crteža/kolaža do gvaša.

Jovanka Mladenović, Violent / Nasilno, ulje na platnu, 200x160 cm

Naslovom “U sadejstvu sa vremenom” ozvaničena je namera selektora Save Stepanova, likovnog kritičara iz Novog Sada, da se u postavci izložbe radova šest umetnika - Milana Jakšića, Gorana Despotovskog, Radoša Antonijevića, Nemanju Nikolića, Vuka Ćuka i Stevana Kojića, prezentuje njihova zabrinutost za status i egzistenciju čoveka u uvodnim decenijama XXI stoleća.

Umetnici izloženim delima reaguju na stanje sveta i rigidnu upotrebu čoveka, pokušavajući da ukažu na poreklo aktuelnih promena i njihovu ideološku, političku i sociološku pozadinu (Jakšić); preduzimaju vlastita sagledavanja personalne ugroženosti kao osnovne karakteristike našeg doba (Despotovski); uočavaju i akcentuju tragiku čoveka kao potrošnog resursa u ambijentu visoko razvijenog liberalnog kapitalizma (Antonijević); prepoznaju manifestacije čovekove alijenacije ali i tranzicione sadašnjosti bazirane na citiranju i transponovanju ostvarenja iz istorije (filmske) umetnosti (Nikolić); te preduzimaju predviđanja budućnosti u kojoj će se ljudske sudbine odslikavati i u „životima“ kompjuterskih homoida (Ćuk) ili će opstajati zahvaljujući “samoodrživom sistemu apsurda” (Kojić).

Izložba će biti otvorena do 1. decembra u Oficirskom domu, u organizaciji GSLU.
 
(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r