Apokalipsa i utopija

Jugoslovenska kinoteka počinje ovogodišnji program, posle praznične pauze, ciklusom filmova posvećenih apokalipsi i post-apokalipsi, odnosno distopiji i utopiji, a prikazaće i dela reditelja kao što su Piter Vir (Peter Weir), Džon Karpenter (John Carpenter), Verner Hercog (Werner Herzog), Fransoa Trifo (François Truffaut), Žan Lik Godar (Jean-Luc Godard), Jozef fon Baki (Josef von Báky), Andrej Tarkovski (Andrei Tarkovsky)...

Jugoslovenska kinoteka počinje ovogodišnji program, posle praznične pauze, ciklusom filmova posvećenih apokalipsi i post-apokalipsi, odnosno distopiji i utopiji, a prikazaće i dela reditelja kao što su Piter Vir (Peter Weir), Džon Karpenter (John Carpenter), Verner Hercog (Werner Herzog), Fransoa Trifo (François Truffaut), Žan Lik Godar (Jean-Luc Godard), Jozef fon Baki (Josef von Báky), Andrej Tarkovski (Andrei Tarkovsky)...

Ciklus “Apokalipsa/Post-apokalipsa - Distopija/Utopija“ počinje 8. januara filmom “Apokalipto” (2006) Mela Gibsona, koji je premijerno prikazan na 35. Festu, a iste večeri na programu je i “Animatriks” (2003), koji su režirali Piter Čang (Peter Chung) i Endi Džons (Andy Jones).

Januarski program Kinoteke, koji je osmislio Borislav Stanojević, i sam je utopijski - kako zbog same prirode filma, tako i zbog prirode muzeje/bioskopa, ali i zato što je takav pogled/stav gledaoca.

Utopija je pritom definisana kao nada u boljitak stanja ljudskog roda, apokalipsa kao sudar dveju utopija, post-apokalipsa kao haos, dok je distopija unošenje reda u post-apokalipsu.

Prema navodima Stanojevića, ako Valter Benjamin tvrdi da crtanim filmovima o Mikiju Mausu “čovečanstvo (samo sebe) priprema da preživi civilizaciju”, postavlja se pitanje čemu nas onda uče igrani filmovi o preživljavanju civilizacije (sa svim njenim /post/apokaliptičnim, distopijskim, utopijskim... konsekvencama)?

“U grafičkom romanu Mura/Gibonsa ‘Nadzirači’ (Watćmen, 1989), superheroj Roršah, u svom civilnom identitetu, nosi natpis: ‘Svet propada danas’. Kada ga kolporter, pored koga svaki dan prolazi, opomene, da, eto, svet ipak nije propao juče (dok je bilo ‘danas’), ovaj mu mirno odvrati: ‘A, jeste li baš sigurni?’ Apokalipsa je, dakle, ugao gledanja na stvari. Da budemo precizniji, apokalipsa je uvek post-apokaliptični pogled na sadašnje stanje stvari”, naveo je Stanojević povodom ciklusa.

Prema njegovim rečima, uvek je neki stari svet propao/prošao, a neki novi još nije došao ili se bar utvrdio kako treba, onako kako je planirano...

“Horizont nade, i po Blohovim principu, uvek je utopijski, jer je NAMA savršeniji od NAŠEG sadašnjeg trenutka. Čak i ako se prilagodimo našem trenutnom (post-apokaliptičnom) stanju stvari, uvek ćemo ga osećati još-ne-utopijskim... Dakle, i kako bi drugačije nego - distopijskim. Ta pred-utopija uvek nam je nametnuta, makar je samo tako osećali iznutra, ili bili razuvereni bolno stvarnim spoljnim razlozima, recimo, bajonetom i elektrifikovanom bodljikavom žicom... Uostalom, neko drugi je uvek slobodan da se sa našim pogledom na utopiju ne složi, da uzme sebi slobodu nam predloži, i najzad, ako odbijemo, nametne SVOJU utopiju, da zarad SVOJE utopije uništi i svaku šansu da ikada ostvarimo našu...”, naveo je Stanojević.

Do kraja januara biće prikazani i britanski filmovi “28 dana kasnije” (2002) Denija Bojla (Danny Boyle) i “28 nedelja kasnije” (2007) Huana Karlosa Fresnadilja (Juan Carlos Fresnadillo), zatim “Misija” (1986) Rolanda Džofea (Joffé), sa Robertom de Nirom i Džeremijem Ajronsom (Jeremy Irons), Virov “Trumanov šou” (1998) sa Džimom Kerijem (Jim Carrey), sovjetski filmovi “Pisma mrtvog čoveka” (1986) i “Posetitelj muzeja” (1989) Konstantina Lopušanskog (Lopushansky), te dve verzije “1984” - Majkla Andersona (Michael) iz 1956. i Majkla Redforda iz 1984.

Najavljeni su i Karpenterovi filmovi “Bekstvo iz Njujorka” (1981) i “Bekstvo iz L.A.”, japanski “Akira” (1988) Kacušira Otoma (Katsuhiro) i “Duh u ljusci” (1995), čiji je reditelj Mamoru Ošii (Oshii), te Hercogovi “Agire, bič božji” (1972) i “Fickaraldo” (1982) sa Klausom Kinskim u glavnim ulogama u oba.

Biće prikazana i čuvena verzija “Čarobnjaka iz Oza” (1939) Viktora Fleming (Victor), sa Džudi Garland (Judy) i Frenkom Morganom (Frank), te “Viz” (1978) Sidnija Lameta (Sidney Lumet), u kojem su igrali Dajana Ros (Diana Ross) i Majkl Džekson (Michael Jackson), kao i “Zardoz” (1974) Džona Burmena (John Boorman) sa Šonom Konerijem (Sean Connery) i Šarlotom Rempling (Charlotte Rampling).

Najavljeni su i Trifoov “Farenhajt 451 (1966), “Loganov beg” (1976) Majkla Andersona, “Planeta majmuna” (1968) Frenklina Šefnera ( Franklin J. Schaffner), “Ispod planete majmuna” (1970) Teda Posta, “Bekstvo sa planete majmuna” (1971) Dona Tejlora (Taylor), “Osvajanje planete majmuna” (1972) i “Bitka za planetu majmuna” (1973) Džeja Li Tomsona (J. Lee Thompson), te “Instinkt” (1999) Džona Tartltauba (Jon Turteltaub) sa Entonijem Hopkinsom (Anthony).

Među filmovima u drugoj polovini januara su i “12 majmuna” (1995) Terija Gilijama (Terry Gilliam), “Dečak i pas” (1975) El Kju Džonsa (L.Q. Jones), “Poštar” (1997) Kevina Kostnera (Costner), “Poslednja zima” (2006) Larija Fesendena (Larry Fessenden), kao i rekonstruisana verzija filma “Izgubljeni horizont” (1937) Frenka Kapre (Frank Capra).

Biće prikazani i američki film “Na plaži” (1959) Stenlija Kramera (Stanley), “20.000 milja pod morem” (1954) Ričarda Flajšera (Richard Fleischer), “Vodeni svet” (1995) Kevina Rejnoldsa (Reynolds) i Kostnera, Godarov “Alfavil” (1965), “Ekvilibrijum” (2002) Kurta Vimera (Wimmer), “Baron Minhauzen” (1943) Fon Bakija i Gilijamove “Avanture barona Minhauzena” (1988).

U završnici su najavljeni “Plezentvil” (1998) Gerija Rosa (Gary Ross), “Istrebljivač” (Blade Runner, 1982) Ridlija Skota (Ridley Scott), Gilijamov “Brazil” (1985) “V kao vendeta” (2005) Džejmsa Mektiga (James McTeigue), “Stalker” (1979) Tarkovskog, “U potrazi za Nedođijom” (2004) Marka Forstera (Marc) sa Džonijem Depom (Johnny Depp) i Kejt Vinslet (Kate Winslet), te “Mračni grad” (1998) Aleksa Projasa (Alex Proyas), “Autlend” (1981) Pitera Hajamsa (Peter Hyams) i “Selo” (2004) Najta Šjamalana (M. Night Shyamalan) i “Poslednji traper” (2004) Nikole Vanijea (Nicolas Vanier).

Na samom kraju biće prikazani “Zemlja zmajeva” (2002) Roba Boumena (Rob Bowman) sa Kristijanom Bejlom (Christian Bale) i Metjuom Mekonahijem (Matthew McConaughey) i ruski “Ružni labudovi” (2006), u režiji Konstantina Lopušanskog.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)