Arsenijeviću i Ogresti nagrade AFIFS, pozvali na očuvanje dobrih odnosa

Novoustanovljenu nagradu Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film i najbolju manjinsku koprodukciju dobili su, na osnovu glasova novinarskog žirija, filmovi “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića i ”Plavi cvijet” Zrinka Ogreste, koji su i gosti na 29. Festivalu evropskog filma Palić, sa kojeg su pozvali na očuvanje dobrih odnosa Srbije i Hrvatske.

Nagradu AFFS-a dodelio je novinarski žiri koji su činili: Tanja Nježić (Blic), Zorica Dimitrijević (SEEcult.org) i Vladimir Džudović (Radio Beograd).

Prema sistemu glasanja, od mogućih 15 poena “Strahinja Banović” je osvojio 13, a “Plavi cvijet” 15, saopšteno je 18. jula na konferenciji za novinare. Na listi srpskih fiilmova našli su se i “Toma”, “Leto kada sam naučila da letim” i “Nebesa”, a na listi manjinskih “Posle zime” i “Suton”.

“Hvale vrednim filmskim jezikom, koji i o najtežem govori na suptilan, rafiniran a tako snažan način, Arsenijević je slojevito prepleo, sa jedne strane, ovdašnju tradiciju, mit sa više nego aktuelnim, gorućim pitanjem savremenog sveta (migranti) i, sa druge strane, slikovitu i rečitu lepezu; od pošasti koje kao legitimne tzv. vrednosti haraju ovim prostorima do gorkog ukusa koji ostavlja učinak normi i tzv 'pravde' razvijenog sveta u koje su sve oči uprte. Posle dugo, dugo vremena bio je to srpski film u glavnom programu festivala A kategorije u Karlovim Varima, gde je trijumfovao, a potom nastavio da niže uspehe i na drugim međunarodnim manifestacijama”, istaknuto je u obrazloženju žirija za nagradu “Strahinji Banoviću”, koje je pročitala Tanja Nježić.

Ogrestin “Plavi cvijet”, kako je istakao žiri AFIFS-a, kroz priču o savremenoj ženi, njenoj ćerki u tinejdžerskim godinama i majci koju sustižu zdravstveni problemi, te bivšem suprugu i zabranjenom partneru - snažnom a nepretencioznom filmskom poetikom, “preispituje nemogućnost komunikacije, ne samo među ljudima već i čoveka sa samim sobom, upućujući na zloslutne posledice i, sa druge strane, daje upečatljivu sliku savremenog društva danas i ovde, čija je jedna od težišnih tačaka beznađe svih generacija kao posledica neoliberalnog konteksta u kojem je imetak sve, a čovek ništa”.

Arsenijevićev “Strahinja Banović”, pobednik Karlovih Vara 2021. godine, prikazan je na Paliću 17. jula u Glavnom programu, van konkurencije, dok je Ogrestin “Plavi cvijet”, koji je trijumfovao na Pulskom festivalu 2021. godine, imao srpsku premijeru prošlog leta upravo na Paliću, takođe u Glavnom programu.

Priznanja će biti svečano uručena Ogresti i Arsenijeviću na Letnjoj pozornici na Paliću 18. jula, a oba laureata zahvalila su na nagradi i iskoristila priliku da pozovu na očuvanje dobrosusedskih odnosa – u svetlu novih tenzija zbog odluke hrvatskih vlasti da ne odobre privatnu posetu predsednika Srbije tokom proteklog vikenda Jasenovcu.

Ogresta je specijalno radi nagrade AFIFS-a i doputovao na Palić iz Pule, gde je u žiriju glavnog programa 69. Pulskog filmskog festivala.

“Hvala na ovoj prekrasnoj nagradi. Mislim da su svi moji filmovi, a snimio sam ih do sada osam, prikazani na nekom od srpskih festivala. To mi je osobito drago, a i važno mi je”, rekao je Ogresta, koji je istakao da je odlučio da dođe na 29. FEF Palić iz emotivnih razloga - kako bi svojim primerom pokazao da ne treba dozvoliti bilo kojoj politici da narušava odnose dve zemlje.

“Iz konteksta događaja od juče, znate svi o čemu govorim, pomenuću zanimljivu stvar. Paralelno sa Palićem dobio sam još dva poziva – za interesantne festivale u Italiji i Egiptu. Ja sam se odlučio za Palić. To je moj emotivni izbor. Malo sam sada i potresen. U kontekstu ovoga što se juče sve skupa dogodilo, tu su konstantni pokušaji stvaranja negativnog duha između naša dva naroda, a ja sam hteo i svojim primerom pokazati da postoji nešto znatno više”, rekao je Ogresta, koji je otkrio i da je svega šest dana ranije preživeo infarkt.

Prema njegovim rečima, na vreme je stigao na kliniku, gde mu je ugrađen stent i sve je dobro prošlo, ali da bi ipak retko ko tako brzo nakon toga putovao.

“Ali tim činom, ne bih da zvučim patetično, hteo sam pokazati kako postoji nešto puno više što nas sve skupa spaja i da svi skupa ne dozvolimo bilo kojim vlastima, bilo kojoj politici da to narušava. Jer su spone naših dva naroda daleko dublje nego ono što nas deli eventualno, ako nas uopšte deli”, poručio je Ogresta.

Arsenijević se, takođe zahvalivši na nagradi AFIFS-a, složio sa Ogrestom, dodajući da – u kontekstu filma “Strahinja Banović”, nije reč samo o odnosima srpskog i hrvatskog naroda.

“Mislim na tu stalnu podelu na mi i oni. U trenutku kada čujete to ‘mi i oni’, znajte da je tu neka greška. I da nekako moramo da se borimo protiv tog osećaja da smo odvojeni. Jedini način da ovaj svet opstane, svet koji je na ivici propasti, jeste da se povežemo na nivou onog što je ljudsko, a što je univerzalno svima nama”, rekao je Arsenijević, u čijem su filmu glavni likovi dvoje migranata.

I Arsenijević i Ogresta emotivno su se prisetili slavne glumice Milene Dravić, koja je igrala u Arsenijevićevom debitantskom filmu “Ljubav i drugi zločini”, a kako je podsetila Tanja Nježić, visoko je cenila njegov talenat.

Arsenijević je podsetio i na jaku vezu Milene Dravić i FEF Palić, u čijem je Savetu bila godinama. “Palić nas podseća na nju. Ja sam stvarno bio suštinski vezan za nju. Mislim da je važno da se sećamo i podsećamo”, rekao je Arsenijević.

Ogresta se nadovezao da ga takođe “vežu vrlo emotivne uspomene za Milenu” Dravić.

“Prvi igrani film koji sam snimio 1989-1990. godine, u trenutku raspada Jugoslavije, a koji je bio poslednji prikazani na nekadašnjem zajedničkom festivalu u Puli, bio je nominovan za prvu Evropsku filmsku nagradu (koja se tada zvala Felix), a jedna od članica komisije bila je baš Milena Dravić”, podsetio je Ogresta.

Povodom nagrade za film “Plavi cvijet”, koji je srpska manjinska produkcija, Ogresta je rekao da će možda jednoga dana napraviti i većinski srpski film, s obzirom da “u poslednje dve-tri godine, uslovno rečeno, središnji hrvatski režiseri po nekoliko puta bivaju odbijeni na konkursima”.

“Na dva-tri konkursa zaredom nismo dobili zeleno svetlo ni kolega (Vinko) Brešan, ni (Dalibor) Matanić, niti ja, ni Ognjen Sviličić. Da tako kažem, možda je pretenciozno, ali neka prva liga hrvatskih režisera kao da je stavljena na čekanje”, rekao je Ogresta i dodao da postoji mogućnost da se film vodi kao većinski srpski ako mu je producent srpski državljanin. “Ne sumnjam da bih mogao naći srpskog producenta, pa ko zna šta nas čeka”, poručio je uz osmeh Ogresta.

*Foto: Damir Vujković

(SEEcult.org)