Atanacković u Haosu
Izložba Dejana Atanackovića u Galeriji Haos u Beogradu, koja će biti otvorena 23. aprila, obuhvata seriju vizuelnih radova praćenih tekstom, objedinjenih naslovom “Šest priča o zaustavljanju vremena”.
Prema rečima Atanackovića, vizuelnog umetnika, pedagoga i dobitnika NIN-ove nagrade za 2017. za roman “Luzitanija”, nijedan njegov likovni rad nije lišen teksta, već je uvek u svemu postojala naracija.
“Sada se usuđujem da kažem da se, eto, u tim poslednjim radovima, uključujući i priču iz koje je kasnije nastao roman ‘Luzitanija’, tekst oteo kontroli i postao dominantan. Kroz njega sam nastavio da se bavim nekim važnim vizuelnim principima, te tako tekst za mene predstavlja samo jedan drugačiji način za formulisanje, tj. stvaranje slika”, naveo je Atanacković povodom izložbe.
Prema navodima direktorke Galerije Haos Borke Božović, ako umetnost treba da izražava najsnažniji oblik trenutka, večito se kolebajući između senki prošlosti i himera budućnosti, onda se multidisciplinarni pristup Atanackovića na izložbi radova “Šest priča o zaustavljanju vremena” savršeno uklapa u tu parafrazirajuću ideju Žana Klera, koji nas i dalje uverava da je iluzija podjednako neophodna za život kao i stvarnost.
Postavka u Haosu
Prof. dr Irina Subotić navela je da transdiciplinarna izložba Atanackovića u Galeriji Haos, koju čine instalacije praćene autorskim tekstualnim odlomcima, sa pojedinačnim ili skupnim delima, fotografijama, fotomontažama i video projekcijama – evociraju muzejske postavke o fragmentima života na koje se posredno oslanjaju...
“O toj dubokoj sponi umetnikovog likovnog i književnog stvaranja govori niz elemenata koji upućuju na složen kreativan postupak u kojem je teško ustanoviti prvobitan podstrek, veliki prasak, prapočetak, i s preciznošću reći koji medij odnosi prevagu. Celina Atanackovićevog stvaralaštva ukazuje da su već njegovi rani radovi bili obeleženi dubokim humanističkim diskursom i nikad detaljno ispričanim pričama, već samo nagoveštajima onoga što on i danas vizuelizuje, pretvarajući nematerijalne elemente u opipljve činjenice. Prepoznajemo fatalističke metafore o efemernosti vremena, njegovom zaustavljanju,bolnom protoku, nestajanju i definitivnom odlasku – o smrti... Ali i o nastojanjima da se tom fatalizmu čovek usprotivi i da istraje u svojoj veri u mogućnost trajnosti, pa i večnosti...”, navela je Irina Subotić.
Tabla, 210x100 cm, akril i kreda na platnu
Atanacković (Beograd, 1969) deluje kao vizuelni umetnik od 90-ih godina, realizujuci samostalne izložbe i kustoske projekte. Predaje više predmeta u oblasti vizuelnih umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni. “Luzitanija” je njegov prvi roman.
Izložbu Atanackovića u Haosu otvoriće književnik Mihajlo Pantić.
*Naslovna fotografija: Dejan-Atanacković - Nestajanje prof Petrovića, 2014.
(SEEcult.org)
