Azanavisijus o Lifki, publici, uticaju Godara, planovima…

Proslavljeni francuski reditelj Mišel Azanavisijus, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” 29. Festivala evropskog filma Palić za doprinos evropskoj kinematografiji, izjavio je da ga je dirnulo to priznanje i činjenica da ljudi prate i cene njegov rad.

“Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu. Dirnulo me je da vidim da su za mnoge ljude ovde bioskop i film još uvek bitni, kao i da neki ljudi koje ne poznajem prate moj rad i smatraju da zaslužujem ovu nagradu. Kada me je (selektor Glavnog takmičarskog programa) Nikolaj Nikitin pozvao da dođem na Palić, bio sam srećan”, rekao je oskarovac Azanavisijus 22. jula na konferenciji za novinare 29. FEF Palić, koji se završava na Letnjoj pozornici njegovim filmom “Rez” i uručenjem nagrade “Lufka”. Reč je o adaptaciji kultne japanske zombi komedije “One Cut of The Dead” Šiničiro Uede, kojom je otvoren u maju 75. Filmski festival u Kanu.

Azanavisijus trenutno radi na animiranom filmu, koji je počeo malo pre izbijanja pandemije, a priča je iz perioda Drugog svetskog rata, koja se tiče deportacije. “Iako je animacija, to  nije film za decu. To je divna priča o ljubavi, solidarnosti, o ljudima koji spašavaju druge ljude”, rekao je Azanavisijus.

Prema njegovim rečima, pandemija je zaustavila rad na tom filmu i finansije su presušile. “Morali smo da prekinemo rad, a sada sam mu se vratio”, dodao je.

Azanavisijus je ocenio i da filmska industrija i dalje trpi posledice pandemije.

“Činjenica je da smo (u Francuskoj) izgubili dosta publike. Ljudi su se plašili da idu u bioskop. To nije situacija samo kod nas. U Italiji su izgubili 60 odsto publike, to je katastrofa. Nama je pomogla francuska vlada, ali još uvek je teško. U Americi je sada ‘Top gan’ postigao uspeh, ali i oni kažu da su očekivali više gledalaca. Mislim da tek u 2023. godini možemo da očekujemo bolju situaciju”, ocenio je Azanavisijus.

Azanavisijus i Nikitin, foto: Z.D/SEEcult

Uoči Palića, Azanavisijus je u Beogradu posetio Jugoslovenski kinoteku, čiju je arhivu filmova ocenio zadivljujućom.

“Ta zgrada je sjajna, a takođe i zbirka filmova koje imate. Možete biti ponosni na vašu Kinoteku. Čuo sam dosta o restauraciji zgrade. To je sada zaista lepo mesto koje može da pruži dobrodošlicu filmskim umetnicima, da prikazuje filmove, a čuo sam i o tome kako se tu čuvaju filmovi. To je zadivljujuća kolekcija. Za mene je uvek lepo da vidim kako ljudi brinu o filmovima. Jer nije lako snimiti film, okupiti celu  ekipu. Zato je lepo da se posle neko i brine o našim filmovima”, rekao je Azanavisijus.

Foto: Damir Vujković

Povodom čestih omaža i citata ranijih filmova u svojim delima, Azanavisijus je rekao da ne zna odakle mu to, a i ne razmišlja mnogo o tome šta ga motiviše, već više radi instinktivno.

“Osećam se lagodno kada postoji veza između sadržaja priče i njene forme. Verujem da priča može da se ispriča na mnogo različitih načina”, rekao je Azanavisijus i naveo primer svog filma “Artiste” koji govori o zvezdi nemog filma, pa ga je i snimao u toj formi. S druge strane sasvim različit je  film “Siloviti” o životu i radu Žan Lik Godara.

“Bitno je da se uspostavi neka vrsta ravnoteže između suštine i forme. To je vrsta igre – s različitim filmovima, ali i s publikom. Važne su i slike i poruke”, naglasio je Azanavisijus.

Upitan da li u svom opusu prepoznaje neke elemente iz Godarovog rukopisa, Azanavisijus je rekao da je na to “teško precizno odgovoriti”.

“Kada sam imao 15-16 godina, sanjao sam da postanem reditelj. To je bila samo fantazija, a kada sam otkrio Godarove filmove, posebno ‘Do poslednjeg daha’, osetio sam povezanost, dotakla me je njegova sloboda. To je jako važan element Godarovog stvaralaštva i ono što volim kod njega. Bilo da je reč o tvrdoglavosti ili slobodi, on prati svoj put, stalno rekreira sebe. Nisam obožavalac svih njegovih perioda i filmova, ali mu se divim kao umetniku. Ne slažem se sa svim Godarovim političkim stavovima, ali se slažem sa tim umetničkim putem obeleženim slobodom”, rekao je Azanavisijus.

Na pitanje da li misli da će, kao Godar, raditi i kada bude imao 90 godina, Azanavisijus je sa osmehom rekao: “Zašto da ne?”

“Ali, ne gledam toliko unapred. Kad radim film, moram da osećam zadovoljstvo. Proces stvaranja filma zahteva mnogo truda, mnogo energije. To je divan posao, ali uopšte nije lak. Ne znam kako će biti ubuduće, dokle ću snimati i dokle će publika biti zadovoljna. Nadam se da neću biti poslednji koji će da shvati da je moje vreme prošlo”, rekao je Azanavisijus.

Azanavisijus nije komentarisao srpske filmove, jer za njih, kako je naveo, nije ekspert. Dodao je samo da zna za Emira Kusturicu i da je on “sjajan talenat”.

(SEEcult.org)