• Search form

28.01.2018 | 14:05

Bah na istorijskim instrumentima

Bah na istorijskim instrumentima

Ansambl New Trinity Baroque predstavlja 28. januara u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, a dan kasnije u novosadskoj Sinagogi, muziku Johana Sebastijana Baha (1685-1750) na istorijskim instrumentima.

Program obuhvata 5. Brandenburški koncert (BWV 1050), kao i tri koncerta za čembalo, violinu i flautu jednog od najvećih kompozitora, koji je bio i dirigent, edukator, orguljaš, čembalista, violinista i violista.

Brandenburški koncert br. 5 napisan je oko 1720. godine i posvećen je Kristijanu Ludvigu od Brandenburga. Deo je kolekcije od ukupno šest koncerata koji kao inspiraciju imaju mitološka ili religiozna bića i događaje, a napisan je u Ketenu. Koncert broj 5 ima tri solo instrumenta - čembalo, violinu i flautu - od kojih Bah posebnu pažnju daje čembalu. Kao takav, Brandenburški koncert smatra se i prvim koncertom za čembalo tog slavnog kompozitora, koji ih je napisao još 15. Među njima, 4. koncert za solo čembalo u A-duru (BWV 1055) posebno je virtuozan i predstavlja biser Bahovog stvaralačkog opusa.

Veruje se da je Bah napisao verziju istog koncerta i za obou d'amore, s obzirom da se danas smatra da su većina njegovih čembalističkih koncerata u stvari prerade koncerata za neke druge instrumente koje je napisao za vreme boravka na dvorcu u Ketenu. Smatra se da je nastao 1721. godine - iste godine kada je Bah objavio svoju kolekciju Brandenburških koncerata.

Na sličan način, Koncert za violinu u a-molu (BWV 1041) takođe je komponovan u Ketenu između 1717. i 1723. godine, mada jedini sačuvan manuskript potiče iz 1730. godine, kada je Bah radio kao orguljaš crkve i škole sv. Tome u Lajpcigu. Svita za solo flautu, gudače i kontinuo br. 2 (BWV 1067) jedna je od četiri koje je Bah iskomponovao tokom svog opusa, a manuskript potiče iz Lajpciga iz 1738. To je jedina svita u kojoj dominira solistički instrument i stoga se može reći da se radi o flautskom koncertu. Smatra se da je nastala takođe kao prerada ranije kompozicije koja je najverovatnije bila napisana za violinu i gudače i napisana u a-molu, a koja potiče iz ketenskog perioda. Poslednji stav iz ove kompozicije - badineri - verovatno je i najpopularniji stav među sve četiri svite.

Solisti na koncertu biće barokna violinistkinja Katarina Đorđević (Velika Britanija/Srbija), traverzo flautiskinja Karolina Beter (Nemačka/Srbija) i čembalista Dušan Toroman (Italija/Srbija). Ansamblom će sa čembala i kamernih orgulja dirigovati njegov umetnički direktor Predrag Gosta (SAD/Srbija). Svi umetnici školovali su se u inostranstvu upravo u istorijskoj interpretaciji muzike starijih epoha, i sviraju već godinama na istorijskim instrumentima.

Ostali članovi ansambla su barokne violinistkinje Dušica Blaženović i Ivana Zavišić, barokna violistkinja Ana Torbica, barokni violončelista Andre Loron O'Nil (SAD), barokni kontrabasista Vojislav Despotović, kao i lautista Darko Karajić.

Ansambl New Trinity Baroque osnovao je 1998. godine u Londonu Predrag Gosta, a baziran je u Atlanti. Odnedavno svoje aktivnosti širi i u Srbiju, prateći put svog umetničkog direktora, pa u njemu sada nastupaju i mnogi ovdašnji umetnici. Repertoar tog sastava obuhvata muziku od kamerne do orkestarske, od kantata do opera, a stil koji neguje od renesansnog do klasičnog.

Ansambl je objavio devet kompakt diskova (među kojima i CD sa violinskim koncertima J.S. Baha), a pored koncerata, često održava i edukativne i promotivne aktivnosti, te gostuje na festivalskim turnejama (Piccolo Spoleto Festival u Čarlstonu, Boston Early Music Festival, Varaždinske barokne večeri, Festival “Korkyra Baroque” u Hrvatskoj, Festival rane muzike u Beogradu i “Dani baroka” u Novom Sadu…).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r