Balet za život u Ljubljani
Baletska trupa slavnog koreografa Morisa Bežara (Maurice Bejart, (1927-2007) gostuje 19. i 20. jula na Ljubljanskom letnjem festivalu “Baletom za život”, rađenim na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta i rok grupe Kvin (Queen), kojim je 2006. godine završen 40. BITEF i počeo 38. BEMUS u Beogradu. Taj baletski spektakl inspirisan je životima lidera grupe Kvin Fredija Merkjurija (1946-1991) i nekadašnjeg vodećeg igrača Bežarove trupe Horhea Dona (Jorge Donna, 1947-1992), preminulima od side.
Baletska trupa slavnog koreografa Morisa Bežara (Maurice Bejart, (1927-2007) gostuje 19. i 20. jula na Ljubljanskom letnjem festivalu “Baletom za život”, rađenim na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta i rok grupe Kvin (Queen), kojim je 2006. godine završen 40. BITEF i počeo 38. BEMUS u Beogradu.
Taj baletski spektakl inspirisan je životima lidera grupe Kvin Fredija Merkjurija (1946-1991) i nekadašnjeg vodećeg igrača Bežarove trupe Horhea Dona (Jorge Donna, 1947-1992), preminulima od side.
Bežarova predstava posvećena je i svima ostalima koji su umrli mladi, uključujući Mocarta, čija je 250-godišnjica rođenja proslavljena 2006. godine širom sveta.
Kostime za “Balet za život” radio je pokojni italijanski modni kreator Đani Versaće (Gianni Versace), a premijerno je izvedena u januaru 1997. godine, uz nastup Eltona Džona (John) i grupe Kvin.
Bežar je preminuo 2007. u Lozani u 81. godini, a nedugo zatim premijerno je izvedeno njegovo novo delo “Put oko sveta za 80 minuta”.
Rođen u Francuskoj 1927. godine, Bežar je studirao ples u Londonu i Parizu pre nego što je postao vodeći avangardni koreograf 50-ih godina prošlog veka. Njegov stil naišao je na otpor u tradicionalnim pariskim krugovima, pa se preselio u Brisel, gde je je 1960. osnovao sopstvenu kompaniju (Ballet du XXe Siecle). Kasnije se preselio u Lozanu, gde je preimenovao ime trupe u Bežar balet Lozana.
Bežar je postavio na scenu više od 200 baletskih kreacija tokom dugogodišnje karijere, koje karakteriše inovativnost i kontroverznost u koncepciji. Posebno je bio poznat po kombinovanju klasičnog baleta i modernog plesa sa džezom, akrobacijama...
Ljubljanski festival, najveća manifestacija u oblasti kulture u slovenačkoj prestonici tokom leta, počeo je 5. jula koncertom “Maler u Ljubljani”, povodom 150-godišnjice rođenja kompozitora i dirigenta Gustava Malera, a nakon brojnih koncerata, predstava, izložbi i književnih programa, biće završen 26. avgusta nastupom slavnog flamenko gitariste Paka de Lusije (Paco de Lucia).
Julski deo programa 52. Ljubljanskog festivala predstavlja, između ostalih, i Minhensku filharmoniju, originalni kubanski orkestar Buena Vista Social Club sa Omarom Portuondo, baletske predstave “ Ana Karenjina”, “Ruski Hamlet” i “Balet za život”, opere “Karmen” i “Pikova dama”, zabavni mjuzikl “Maratonci trče poslednji krug”, kao i brojne soliste, među kojima su Vadim Repin, Ludmil Angelov, Martin Stadtfeld...
Među festivalskim atrakcijama u prvoj polovini jula bio je i mjuzikl “Maratonci trče počasni krug” beogradskog Pozorišta na Terazijama, nastao prema čuvenoj drami Dušana Kovačevića, u režiji Kokana Mladenovića.
U okviru 52. Ljubljanskog festivala, organizovana je i 13. Međunarodna likovna kolonija, a tradicionalno i filmski program na otvorenom.
Program Ljubljanskog festivala delom je posvećen i statusu Ljubljane kao “svetske prestonice knjige” 2010. godine.
Ranije je bilo planirano da 52. Ljubljanski festival zatvori predstava “Hamlet” Tomaža Pandura, ali j otkazana zbog povrede glumca Autora Lune u saobraćajnoj nesreći, pa će program zaokružiti De Lusija 26. avgusta na Križankama.
Slavni flamenko gitarista poslednji put je gostovao na Ljubljanskom festivalu 2004. godine, a sada će se predstaviti potpuno novim programom.
Ljubljanski festival organizovan je pod počasnim pokroviteljstvom gradonačelnika Zorana Jankovića, a glavni sponzori su Telekom Slovenije i Mobitel.
Sajt Ljubljanskog festivala je www.ljubljanafestival.si, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
