Beogradska debata o Evropi
Udruženje Krokodil organizuje od 1. do 5. decembra novo izdanje Beogradske debate o Evropi, koje obuhvata intenzivnu diskusiju o gorućim pitanjima savremene Evrope, a zatim i konferenciju “Zeitgeister”, posvećenu obeležavanju stogodišnjice diplomatskih odnosa Švedske i Srbije, na kojoj će biti razmotrene sličnosti i razlike dva društva u kontekstu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Intenzivan program prva dva dana Beogradske debate o Evropi, objedinjen nazivom “Mogućnost Evrope”, biće održan 1. i 2. decembra u Parobrodu uz moderiranje novinara Dejana Anastasijevića i Jovane Gligorijević. Kroz tri debatna kruga biće reči o “Srednjoj Evropi između utopijskih snova i distopijskih stvarnosti”, uz učešće direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević i direktora Gete instituta u Beogradu Franka Baumana, zatim o “Budućnosti stabilokratija” – o čemu će govoriti Stiv Krošou (Steve Crawshaw), nekadašnji novinar BBC-ija i britanskog dnevnika Independent, a danas direktor organizacije Amnesty International, iz Velike Britanije, te novinar Dragan Bursać iz BiH. Oni će učestvovati i na debati “Samoopredeljenje” 2. decembra, na kojoj su najavljeni i Migel Rodrigez Andreu (Rodriguez) iz Španije, Borža Bagunja (Borja Bagunya) iz Španije/Katalonije, Lana Bastašić (Španija/Katalonija/BiH) i Idro Seferi (Kosovo).
Diskusija “Srednja Evropa između utopijskih snova i distopijskih stvarnosti” posvećena je vezi specifično srednjoevropskog samopouzdanja, te društvenog i političkog konzervativizma koji je izazvao oštar politički zaokret nadesno u većini zemlja takozvane Mittel-Europe. Debata polazi od teze da je već duže vreme bolno evidentan sve veći raskorak srednjoevropske “civilizovane” samosvesti i prilično užasavajućih statistika koje se odnose na ksenofobiju, rasizam, religijsko i etničko nepoverenje, pa i otvorenu mržnju prema drugima i drugačijima, nemilim fenomenima koji su itekako prisutni u praktično svim zemljama Srednje Evrope - od Austrije do Ukrajine.
Druga debata, nazvana “Budućnost stabilokratija”, inspirisana je činjenicom da rubne zemlje na jugoistoku i istoku evropskog kontinenta odlikuje kombinacija slabih demokratskih sistema i jakih, autoritarnih lidera uglavnom desničarske političke provenijencije. Ta situacija navela je austrijskog politologa prof. Florijana Bibera (Florian Bieber), da sastavi neologizam: stabilokratije. Zašto nam se taj neobični termin danas čini toliko razumljivim? Ima li određene utehe u činjenici da je savremena Srbija u tom smislu, sa svojom gotovo bezgraničnom moći predsednika i njegove partije, gotovo deo opšteg pravila, a ne neobični ili čak morbidni izuzetak – što je bio položaj na koji se navikla tokom 90-ih godina 20. veka? Međutim, ko je zaista odgovoran za nastanak stabilokratija? Da li je tu reč samo o refleksiji tradicionalnih težnji rubnih evropskih društava i biračke većine u njima za “čvrstom rukom”? Ili pak neko odnekud kreira specifična stanja u tim malim, ne preterano zanimljivim ali potencijalno, ili čak poslovično trusnim društvima, stanja koja pogoduju potrebi za lakom kontrolom stabilnosti? Odgovore na ta pitanja daće Stiv Krošou i Dragan Bursać, novinar banjalučke Buke i kolumnista Al Jazeere, uz pomoć moderatora Dejana Anastasijevića.
“Samoopredeljenje”, tema trećeg debatnog kruga, koji će biti održan 2. decembra u Parobrodu, aktuelna je zahvaljujući špansko-katalonskoj krizi, pa će u prvom delu razgovora višeslojnost te trenutno najvrelije reči evropskog političkog jezika biti razmotrena uz učešće gostiju iz Španije i/ili Katalonije - Migela Rodrigeza Andreua, urednika časopisa Balkania i već desetak godina stanovnika Beograda, katalonskog pisca Borže Bagunje i bosansko-katalonske spisateljice Lane Bastašić. Udrugom delu razgovora isti problem biće razmotren i sa gostima iz Kosova, BiH i Velike Britanije.
Drugi deo programa Beogradske debate o Evropi, konferencija “Zeitgeister – prošlost, sadašnjost i budućnost”, biće održan 4. i 5. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a takođe obuhvata tri debate – “Prošlost ili Na razvalinama propalih carstava (1917-1989)” moderiraće Olga Manojlović Pintar i Bojana Maljević, uz učešće gostiju iz Švedske - Šime Niavarani (Shima), Gelerta Tamasa (Gellert), Vesne Maldaner i švedskog ambasadora u Beogradu Jana Lundina, te Dubravke Stojanović, Filipa Balunovića i Biljane Srbljanović iz Srbije.
Na temu “Sadašnjost ili Globalni kapitalizam i posledice (1989-2017)”, koju će moderirati Bojana Maljević, govoriće Vesna Maldaner, Biljana Srbljanović i Gelert Tamas, dok će na debati “Budućnost ili Sutrašnjica je naša stalna adresa (2017-2030)” učestvovati i Šima Niavarani, Filip Balunović, Dubravka Stojanović, Jan Lundin i Gelert Tamas, uz moderatore Olgu Manojlović Pintar i Bojanu Maljević.
Uz istorijski pregled odnosa dve nacije, prvi razgovor baviće se različitim dinamikama razvoja Švedske i Srbije između dva svetska rata, tj. u periodu nakon što je rani "globalizam" velikih imperija zamenjen procesom nacionalne emancipacije. Taj proces, kako su naveli organizatori, bio je posebno buran u centralnim, istočnim i jugoistočnim oblastima Evrope, gde su na razvalinama propalih carstava oformljene nove evropske države, među njima i prva jugoslovenska državna zajednica. U posebnom će fokusu biti zajednička evropska istorija. Takođe, socijalistička era uspostavljena u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata koincidira s izuzetnim uspehom tzv. švedskog modela. Koje su sličnosti i razlike između švedske socijaldemokratije i jugoslovenskog modela socijalističke, samoupravne i nesvrstane države? Koliki je bio uticaj socijalističkog perioda na mentalitet Jugoslovena i na koji je način socijaldemokratija oblikovala mišljenje prosečnog Šveđanina? Šta je od ovih koncepata preostalo danas? Debata che biti završena osvrtom na pad Berlinskog zida i početak nove ere za sve Evropljane.
Prve večeri programa “Zeitgeister” biće reči i o jednoj od posledica pada Berlinskog zida koja se odnosi na obespokojavajuće i otrežnjujuće saznanje da većina ljudi u novooslobođenim nacijama Srednje i Istočne Evrope uopšte nije žudela za demokratijom, ljudskim pravima, slobodom govora i sl, već pre za erotizmom zapadnjačkog potrošačkog društva koje su tek povremeno i s dosta zavisti mogli da posmatraju s distance. Gotovo 30 godina nakon ovog seminalnog događaja, kako ideja Evropska unije tako i dominantni liberalno-kapitalistički sistem, rapidno gube podršku gotovo posvuda, a nacionalistička, anti-imigrantska i ksenofobična desnica je u porastu. Čini se da je idealizam koji je vladao tokom prvih godina novoujedinjene Evrope preobražen u nešto što danas još uvek ne razumemo najbolje. Ili je čak zauvek nestao? Zašto su i kada tačno stvari skrenule u tako pogrešnom smeru? Da li je kriza u kojoj već godinama živimo ipak mogla da bude izbegnuta? I kakva je (mogla da bude) uloga zemalja s evropskih perfierija u tom procesu?
Završnica konferencije posvećena je fenomenu naglog razvoja elektronskih i telekomunikacijskih industrija u poslednjih nekoliko decenija, kojim je globalno stvorena nova generacija čiji se pripadnici međusobno razumeju bolje od bilo koje druge koja im je prethodila. Pitanje je doduše da li mladi žele da koriste tu prednost? I da li je ona sama po sebi dovoljna garancija za bolje sutra? Mladi su zato i pozvani da da pruže odgovor na ta pitanja, pa će u prvom delu dvodelne debate o budućnosti najpre najmlađi učesnici konferencije “Zeitgiester”, uz pomoć moderatora, govoriti o sopstvenim vizijama, nadama i strahovima koji se tiču sveta i njegove budućnosti, dok će u drugom delu debate biti pozvani i ostali učesnici da im se pridruže na bini i podele svoja shvatanja i predviđanja koja se svakako tiču budućnosti Švedske i Srbije, ali i evropskog kontinenta, pa i čitave planete.
Konferencija “Zeitgeister” jedan je u nizu događaja koje ambasada Švedske u Beogradu organizuje u okviru programa “Švedskosrpski 100” u saradnji s Krokodilom, Kreativnim mentorstvom, Kulturnom centrom Grad i Jugoslovenskom kinotekom, u cilju rasvetljavanja tema koje svi na ovaj ili onaj način prepoznajemo, ali i produbljavanje razumevanja između dve zemlje kroz dijalog i debatu, što je umeće kojim se Šveđani izuzetno ponose.
Prva Beogradska debata o Evropi “O čemu govorimo kada govorimo o Evropi” održana je krajem 2014. godine u Beogradu kao deo serije debata o Evropi koje organizuje Nemačka akademija za jezik i književnost u saradnji s berlinskim fondacijama Allianz Kulturstiftung i S. Fisher Stiftung, te sa komesarom za kulturu i medije Nemačke i Gete institutom u Beogradu.
Uspeh prve Beogradske debate o Evropi, ali i dalje produbljivanje evropske krize koje je usledilo, inicirali su pozicioniranje te konferencije u godišnji program Krokodila - kao događaja koji nudi platformu za redovna okupljanja intelektualaca sa svih strana evropskog kontinenta u cilju otvaranja diskusije i artikulisanja gorućih pitanja evropske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Održavanje ovogodišnje Beogradske debate o Evropi omogućili su: forumZFD, S. Fisher Stiftung, Austrijski kulturni forum, Goethe-institut Beograd, ambasada Švedske u Beogradu, Parobrod i Jugoslovenska kinoteka.
Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
