Bezbednost i zaštita na papiru
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM) i Asocijacija nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres” istupili su 13. marta iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Srbije zbog “ignorisanja ozbiljnih napada i ugrožavanja sigurnosti novinara i medija”, konkretno redakcije istraživačkog portala Krik. Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo ih je potom da preispitaju tu odluku.
Navodeći da su pokazala ozbiljnu nameru da se kroz učešće u Radnoj grupi unapredi bezbednost i sigurnost novinara i drugih medijskih radnika, udruženja medija navela su u zajedničkom saopštenju da je očigledno da predstavnici institucija ne žele da se suštinski bave tim problemom. Uprkos pozivima predstavnika novinarskih udruženja i nevladinih organizacija da Radna grupa hitno reaguje i pokuša da spreči opasno ugrožavanje bezbednosti novinara redakcije Krika iz Beograda, niko od vladinih članova nije reagovao na te pozive.
“Napadi na istraživački medij Krik, ali i kontinuirani napadi na članove i članice ovih udruženja u takozvanim medijima koji krše sva pravila Kodeksa novinara Srbije, ostaju bez adekvatne reakcije ne samo Vlade Srbije, već i nadležnih ministarstava, Skupštine Srbije ali i Regulatornog tela za elektronske medije (REM)”, navela su medijska udruženja, povodom navoda prorežimskih medija da su novinari Krika, koji godinama već pišu o kriminalnoj grupi nedavno uhapšenog Veljka Belivuka, povezani sa njegovim klanom.
Pet medijskih udruženja upozorilo je da organizovana kampanja protiv novinara i medijskih radnika vodi ka daljem urušavanju medijskih i novinarskih sloboda, ali u poslednjim slučajevima čak i do ugrožavanja fizičke bezbednosti kolega. Njihovi upravni odbori stoga ne vide više nikakvu svrhu učešća u Radnoj grupi, iz koje je dan ranije istupila i Slavko Ćuruvija fondacija, koja je učestvovala kao predstavnik AOM.
“Smatramo da je isključiva odgovornost institucija da stvore atmosferu u društvu koja neće tolerisati napade na novinare. Izostanak jasne poruke pokazuje da ne postoji iskrena namera institucija da se katastrofalno stanje na medijskoj sceni Srbije promeni”, poručili su NDNV, NUNS, Asocijacija medija, AOM i “Lokal pres”.
Udruženja su navela i da će, bez obzira na neaktivnost nadležnih, nastaviti svim kapacitetima da rade na unapređenju bezbednosti i položaja novinara i novinarki u Srbiji. Osim stručne i psihološke podrške, udruženja obezbeđuju i besplatno pravno savetovanje onim članovima koji su ugroženi.
Slavko Ćuruvija fondacija istupila je dan ranije iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, navodeći da je Vlada Srbije, da je imala iskrenu nameru da se unapredi bezbednost novinara, imala priliku da “obustavi hajke koje se iz njenih redova i uz njenu podršku vode protiv redakcija čiji rad nije po volji stranke na vlasti”.
Naprotiv, od formiranja Radne grupe 10. decembra 2020. godine odlukom predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, broj pritisaka i pretnji novinarima je u porastu – samo od početka 2021. godine u bazi NUNS-a registrovan je već 21 napad.
“Zapaljivim i opasnim rečnikom, nezavisni i istraživački novinari u Srbiji sistematski su optuživani iz samog vrha vlasti da rade protiv interesa države, da navijaju da pobedi koronavirus, da vode kampanju protiv vakcinacije, da urušavaju sistem i rade u korist stranih službi i ‘tajkuna’ iz opozicije. U opasnu difamaciju nezavisnih novinara i medija aktivno se uključila i Skupština Srbije, skoro svakodnevnim besprizornim optužbama na račun novinara i svih kritičkih glasova u društvu – bez ikakvih posledica. Ovakve narative horski i koordinisano razrađuju tabloidi i televizije pod kontrolom vlasti, obilato nagrađeni budžetskim fondovima za sufinansiranje proizvodnje medijskog sadržaja u javnom interesu”, navela je Slavko Ćuruvija fondacija, ukazujući da ni Ministarstvo kulture i informisanja ni REM nisu iskoristili nijedan od mehanizama koje imaju na raspolaganju da okončaju govor mržnje i verbalni linč u tim “medijima”.
“Retorika kojom se targetiraju novinari može da ima veoma ozbiljne posledice i preraste u fizičke obračune sa čitavim redakcijama koje su svakodnevno na meti ovakvih napada”, navela je Slavko Ćuruvija fondacija, smatrajući da obračun sa novinarima portala Krik, kojim se ta redakcija optužuje za saradnju sa članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka, predstavlja novi nivo orkestriranog i svesnog dovođenja istraživačkih medija u ozbiljan bezbednosni rizik, posebno što osim tabloida i tabloidnih televizija, optužbe protiv Krika ponavljaju i visoki funkcioneri vladajuće stranke i republički poslanici.
“Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, međutim, nije smogla snage da javno osudi ove napade, iako je takvu obavezu prihvatila Planom rada koji je usvojen u januaru”, navela je Slavko Ćuruvija fondacija, smatrajući nastavak učešća u Radnoj grupi licemernim u trenutku u kojem kolege strahuju za ličnu bezbednost zbog napada.
Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je sve učesnike u javnom životu da prestanu da prete novinarima i stvaraju atmosferu u kojoj im je dozvoljeno upućivati najteže uvrede i pretnje smrću. UNS je posebno pozvao kolege da "prestanu da etiketiraju jedni druge kao saradnike mafije, vlasti ili opozicije, jer time podstiču dalje napade i pretnje i onemogućavaju slobodno informisanje javnosti".
Povodom istupanja medijskih udruženja iz Radne grupe, Ministarstvo kulture i informisanje pozvalo ih je da još jednom preispitaju svoju odluku kako bi bio omogućen nastavak “zajedničkog rada na poboljšanju bezbednosti i zaštiti novinara, u cilju stvaranja boljeg medijskog okruženja”.
“Za tri meseca rada ova Radna grupa je pokazala da može zajedno ne samo svojim predlozima, već i konkretnim delovanjem u okviru svog mandata, da pruži veliki doprinos da se bezbednosni položaj novinara poboljša, kao i da se njihova zaštita podigne na jedan viši nivo”, navelo je Ministarstvo kulture i informisanja, navodeći kao primer realizaciju projekta “SOS telefon” kao “mali, ali značajan korak u tom procesu kroz koji je put u ostvarivanju zaštite novinara precizno trasiran, a sve u cilju pravovremene i efikasne zaštite novinara”.
Ministarstvo kulture i informisanja smatra da je na narednom sastanku, koji je planiran ovog meseca, bilo prostora da se razmotre sve aktuelne teme u vezi sa bezbednošću i zaštitom novinara.
Dan ranije Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je sve medije i aktere javnog života da se uzdrže od iznošenja kvalifikacija i insinuacija da su pojedini mediji i novinari povezani sa kriminalnim aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa. “Novinari moraju imati uslove da neometano obavljaju svoj posao, a njihovu ličnu bezbednost i profesionalni integritet ne sme niko da ugrožava”, navelo je MKI, ne precizirajući u saopštenju da je reč o tabloidnim napadima na Krik.
“Apelujemo na sve medije da senzacionalizam ne bude ideja vodilja u procesu informisanja javnosti o onim temama za koje postoji interes javnosti da o njima budu obavešteni, već da imaju u vidu da se pravo na slobodu izražavanja ne sme ograničavati ni na koji način”, navedeno je u kratkom saopštenju MKI.
Napade na novinare Krika oštro je osudila 13. marta Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), navodeći da se na već uobičajen način, u orkestriranoj kampanji prorežimskih tabloida, sa ciljem skretanja pažnje sa suštine problema, njima se bez ikakvih osnova i sudskih dokaza pripisuje saradnja sa vođom jedne kriminalne organizacije.
MASA smatra da je ovo što se danas dešava novinarima Krika samo još jedna “brutalna manifestacija atmosfere u kojoj se nedvosmisleno očekuje da se profesionalnost struke podredi poslušništvu i podaništvu”.
Osuđujući taj, kao i sve druge pokušaje brutalnog suzbijanja kritičke misli, jer ono neminovno vodi do degradacije društva u celini, MASA ukazuje da se u društvu bez kritike jedino totalitarizam nesmetano razvija, dok se svako ko se suprotstavi vlasti nemilosrdno gazi. “Juče su to bili kritički nastrojeni intelektualci, danas su to novinari Krika, sutra će to biti svaki građanin koji pretenduje da misli svojoj glavom”, poručila je MASA povodom napada na novinare Krika.
Povodom napada na Krik, reagovala je ranije i Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, najoštrije osuđujući “klevetničku kampanju provladinih medija” protiv redakcije Krika i pokušaj kriminalizacije hrabrih i profesionalnih novinarki i novinara istraživačkog portala. Koalicija je pozvala Republičko javno tužilaštvo da demantuje potpuno neutemeljene i opasne insinuacije o povezanosti Krika sa kriminalnim grupama, a Ministarstvo unutrašnjih poslova da preduzme sve mere kako bi novinari i redakcija tog portala bili zaštićeni, jer je im nakon bezobzirne i opasne podmetačine bezbednost ozbiljno ugrožena. Od Ministarstva kulture i informisanja očekuju da "osudi kampanju blaćenja i zastrašivanja" koja je pokrenuta protiv Krika i uzme u zaštitu targetirane novinare.
“Redakcija KRIK-a se godinama unazad hrabro i profesionalno bavi istraživanjem korupcije i kriminala i njihov rad je priznat brojnim domaćim i međunarodnim nagradama, ali su istovremeno zbog tekstova po raznim osnovama stekli veliki broj neprijatelja. Tome svedoči i nekoliko ugrožavanja sigurnosti urednika Stevana Dojčinovića, kao i tri slučaja provaljivanja u stanove novinarki KRIK-a, koji još uvek nisu rasvetljeni”, naveli su u zajedničkom saopštenju Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), AOM, NDNV, NUNS, “Lokal pres” i Slavko Ćuruvija fondacija.
Napade na novinare Krika osudili su 10. marta i Međusektorska grupa za slobodu izražavanja i medija i Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), pozivajući nadležne institucije da hitno reaguju na te napade tabloidnih medija bliskih vlasti.
“Ovaj napad, koji predstavlja pokušaj da se pažnja javnosti skrene sa dokumentovane povezanosti vladajućih struktura sa kriminalnim grupama, na koju je upravo KRIK godinama ukazivao svojim istraživačkim radom, dolazi u trenutku u kome je atmosfera u društvu posredstvom medija dodatno uzdrmana neetičkim izveštavanjem o organizovanom kriminalu, koje je podrazumevalo i prikazivanje uznemirujućih fotografija u udarnom terminu na čak 13 televizija istovremeno, i stoga predstavlja transparentno crtanje mete na čelu novinara i novinarki ovog portala”, navedeno je u saopštenju.
Urednik Krika Stevan Dojčinović izjavio je za Glas Amerike da je ovo najopasnija situacija u kojoj se njegova redakcija nalazi do sada, jer novinare povezuju sa jednim od dva kriminalna klana koji su u ratu. Dodao je da je paradoksalno da se novinari Krika obraćaju institucijama Srbije da ih zaštite, jer ih upravo "vlast targetira preko prodržavnih medija".
(SEEcult.org)
