• Search form

12.12.2012 | 20:32

Bio jednom jedan lav

Bio jednom jedan lav

Tragom poete dečje duše Duška Radovića, beogradski osnovci obišli su nedavno sedam lokacija kojima je on redovno prolazio, uz pomoć ilustrovane mape kretanja i zanimljivog upitnika.

Obrazovno-edukativni program „Bio jednom jedan lav“ priređen je 1. decembra povodom obeležavanja devet decenija od rođenja Radovića, velikog i dragog stvaraoca za decu i odrasle. Organizator tog programa je Udruženje građana „OK – Obrazovanje i kultura“, čiji je osnivač Jasminka Petrović, autorka poznatih dela za decu, osmislila taj program, podržan od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda.

Učesnici tog programa bili su učenici drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola koje nose ime Duška Radovića iz Sremčice i sa Novog Beograda, kao i iz OŠ „Drinka Pavlović“ iz Starog grada. Tim povodom pozdravila ih je članica Gradskog veća Beograda Milena Bićanin, istakavši da je cilj upoznati decu sa onim što je Radović stvorio i omogućiti im da u aktivnom i multidisciplinarnom pristupu nešto novo saznaju, obogate životna iskustva i znanje o velikom pesniku.

“Duško je bio legenda Beograda, a ovo je način da sve znanje o njemu stavimo u širi kontekst. Program je primer modernog koncepta obrazovanja, dakle izmestiti se iz škole kada god je to moguće i uz dobru pripremu, kako bi se đacima dalo mnogo više od onoga što skromni školski zidovi učionica dozvoljavaju”, istakla je Milena Bićanin.

Pamteći da je Radović bio čovek koji se malim slušaocima prvi obratio sa „Poštovana deco“ – i čijim je po(r)ukama Beograđanima počinjao dan – upitnik sa mapom upravo počinje tim rečima, kao pomoć u otkrivanju njegovog stvaralačkog blaga.

Deci se ukazuje da pažljivo gledaju, slušaju i osećaju, ali i da ne brinu ako im promakne poneka reč ili neki stih, jer od Duška mogu da uče celog života – i kako da ulove plavog zeca i kako da obrišu strašnog lava i kako da zamisle veliko more... i kako da vole Beograd, kao i jedni druge.

Đaci je trebalio da pronadju na mapi mesto gde se svakog oktobra okupljaju deca Evrope i gosti iz zemalja van njega povodom manifestacije „Radost Evrope“ koju organizuje Dečji kulturni centar Beograda i za koju je Radović napisao „Rečnik prijateljstva“ sa 15 najlepših reči. Potom su deca obišla Malo pozorište „Duško Radović“ – otkrivajući gde se njegov junak kapetan Džon Piplfoks borio sa sedmoglavim čudovištem, Radio-televiziju Srbije, Radio Beograd, Dečju biblioteku „Neven“ Biblioteke grada Beograda, Pionirski park i Studio B na 23. spratu Beogradjanke – odakle su posmatrali panoramu srpske prestonice, kao što je činio i Radović u jutarnjem programu te kuće.

Na svakoj od tih sedam lokacija učenike su pozdravljali domaćini i objašnjavali im vezu njegovog stvaralaštva i te ustanove. Pred Novu 2013. godinu Studio B će prikazati tom prilikom snimljenu emisiju „Moj Beograd“ – kao potvrdu povratka Radovića upravo kroz decu.

U kreiranju i ostvarivanju tog programa učestvovao je tim stručnih saradnika: prof. dr Ana Pešikan, upravnik Odeljenja psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Maša Avramović, asistent pedagogije na Filozofskom fakultetu, ilustrator Dobrosav Bob Živković, bibliotekari Violeta Đorđević i Jelena Dedić, nastavnice razredne nastave Ljiljana Novaković i Biljana Popović, profesorka srpskog jezika Ana Kilibarda.

Pridružili su im se Aleksandra Stamenković i Nina Stamenković, saradnice Centra za razvoj kulture dečjih prava – C31, te primenjena umetnica Ana Petrović. Voditelji programa bili su turistička animatorka Ana Novaković i glumac Miloš Anđelković.

Namera je da od iduće godine taj program bude dostupan svim osnovcima nižih razreda i onima koji se iz unutrašnjosti Srbije zateknu u Beogradu. Takođe je namera da se uputi predlog za pokretanje „Dana Duška Radovića“, koji bi se planski organizovali svakog narednog novembra u osnovnim školama širom zemlje.

Devet decenija od rođenja Duška Radovića proslavljeno je 29. novembra u Dečjem kulturnom centru koji je zaokružio i 60 godina svoje delatnosti priredbom „Šta je na kraju? Na kraju je jedan uvek novi početak“, naslovljenom prema jednoj od njegovih mnogih po(r)uka upućenih deci, mladima i odraslima.

    Hor DKCB-a, dirigentkinja Nevena Ivanović

Voditeljke svečanog programa bile su Jovana Slović i Ivana Dimić, učenice OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“ sa Novog Beograda, koje su podsetile publiku da prijatelji Duška Radovića kažu da on nije voleo da ga zovu pesnikom, mada je dobio dve najznačajnije nagrade – Zmajevu i Andersenovu.

Radoznao i nemirnog duha, filozof običnih ljudi, pisao je: priče, najave i odjave, songove i skečeve, scenarije i radio drame, kuvarice i slikovnice, čak i tekst za matičare.

    Baletski studio DKCB-a

Radović je autor i zdravice kojom se 1. oktobra svake godine otvara najpoznatija dečja međunarodna manifestacija na ovim prostorima „Radost Evrope“.

Bio je i savest Beograda, boreći se protiv gluposti, neosetljivosti i loših navika, dok je svakog jutra u sedam sati budio Beograđane svojim aforizmima preko talasa Radija „Studio B“. „Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi“; „Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju“; „Imati prijatelje znači priznati da ima lepših, boljih i pametnijih od Vas“... govorio je Radović.

     Najmlađi glumci DKCB-a

Voditeljke su pozvale publiku da prvom prilikom pogledaju i pozorišnu predstavu Duška Radovića „Kapetan Džon Piplfoks“,koprodukciju DKC-a i Bitef teatra prema konceptu i u koreografiji Isidore Stanišić, u režiji Jelene Bogavac. DKC nudi i predstave švedske autorke Irene Kraus „U senci Hamleta“, u režiji Anje Suše, „Ja sam muškarac, mnogo sam pametan, a ovo društvo ništa ne valja“ Ane Rodić, u režiji Milutina Petrovića, i najnoviju „Deca na internetu“.

Pesmom „Zdravica“, koju su izveli svi učesnici, najavljen je 44. međunarodni susret dece "Radost Evrope" 2013. godine, čija će tema biti rokenrol.

Dimitrije Stefanović

*Foto: Miki Veličković

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r