Borba za reproduktivna prava u Jugoslaviji i današnji kontekst

Predstava „Seksualno obrazovanje II: Borba“ mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj osvojila je simpatije publike 58. Bitefa angažovanim, empatičnim i duhovitim pristupom važnoj temi borbe za reproduktivna prava i legalizaciju abortusa u posleratnoj socijalističkoj Jugoslaviji.

Glumice Sendi Bakotić i Vanda Velagić izvele su 27. septembra ispred Bitef teatra, u prostoru kluba i na sceni, predavanje-performans, realizovano u koprodukciji Nove pošte (Slovensko mladinsko gledališče, Maska Ljubljana) i festivala Mesto žensk iz Ljubljane. Kao autorke „Borbe“, uz rediteljku i performerke, potpisuju se i scenografkinja i kostimografkinja Tijana Todorović i scenografkinja Lene Lekše, a sve zajedno su odabrale i muziku.

Dok na scenski interesantan način prezentuje podatke pronađene u arhivama, ali i muke tokom istraživanja da se do njih dođe, predstava upućuje i na današnji kontekst te problematike.

Ubedljivo i povremeno emotivno predstavljena je istorija pomenute borbe, čija je predvodnica u Sloveniji bila Vida Tomšič (1913-1998), partizanka, narodni heroj, ministarka za socijalnu politiku u prvoj slovenačkoj vladi 1945. godine.

Ta revolucionarka i feministkinja bila je jedna od najzaslužnijih žena za to što je Jugoslavija baštinila progresivne prakse u pogledu reproduktivnih prava koja danas, čak i u nominalno najprogresivnijim delovima sveta, iako su davno izborena, nažalost nisu garantovana. Borbu je vodila zajedno sa svojim suprugom, ginekologom i univerzitetskim profesorom Francom Novakom.

*Foto: Nada Žgank

U performans je uključen audio zapis sa sećanjima Žige Novak o nekim detaljima iz ličnog života njenih roditelja.

Predstava bi se mogla opisati i kao dokumentarni teatar o, široj javnosti malo poznatim, događanjima odmah posle Drugog svetskog rata, kada je takozvana epidemija uličnih abortusa odnela živote mnogih žena. U to vreme, abortus je bio nelegalan i kažnjiv zatvorom, a koncept bračnog silovanja nije zakonski postojao. Vida Tomšič se sa pozicije svojih visokih partijskih i državnih funkcija i uz stručnost svog supruga, zalagala za progresivnu politiku, za ideje planiranja porodice kao ljudskog prava i prava na seksualno obrazovanje, za humane odnose među polovima.  

Pravo na abortus ušlo je i u Ustav Jugoslavije 1974. godine, što je i dalje na snazi, mada ne na isti način, u svim bivšim ju-republikama.

Na primer, u Hrvatskoj, kako se navodi u predstavi, čak 60 odsto ginekologa ne želi da obavlja abortuse, pozivajući se na pravo na prigovor savesti, a pobačaji se često obavljaju uz naplatu. Istovremeno, u Sloveniji se može dogoditi da ginekologija bude isključena iz osnovnog zdravstvenog osiguranja. Kako je navedeno, situacija je još mnogo kritičnija u Italiji ili Poljskoj.

Autorke projekta ističu da se u vreme kada se društvo ponovo tradicionalizuje, a politike dovode u pitanje pravo na bezbedan abortus i kontracepciju, ideja da ženska tela pripadaju samo njima ne može uzeti zdravo za gotovo, već ponovo postaje nešto za šta se i dalje, i ponovo, mora boriti.

Ovaj rad je peti i poslednji deo veće celine, odnosno niza izvedbenih predavanja pod zajedničkim naslovom „Seksualno obrazovanje II“. Prethodili su radovi Dijagnoza, Saglasnost, Sposobnost i Igra, a svaki se bavi nekim segmentom seksualnosti: od bolnih snošaja, pitanja toga kako izgledaju seksualne prakse uz obostrani pristanak, preko priča žena sa invaliditetom, njihovog seksualnog sazrevanja i odnosa prema sopstvenom telu i seksualnosti, teme nekonvencionalnih seksualnih praksi.

Posle izvođenja „Borbe“ u pratećem programu Susret sa autorima održan je neformalni razgovor sa umetnicama i aktivistkinjama iz Slovenije.

Vikend na Bitefu obeležiće i domaća produkcija “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autorski rad Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, koji će se 28. i 29. septembra sa posetiocima galerije Podroom Kulturnog centra Beograda upustiti u pozorišni pretres slučaja transrodne američke aktivistkinje i uzbunjivačice Čelsi Mening.

Festivalski sajt je festival.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala SEEcult.org.

*Naslovna fotografija: Nada Žgank

(SEEcult.org)