Borka Božović: Nema odustajanja od istinskih vrednosti

Galerija Haos, osnovana 1995. godine, specifična je po koncepciji predstavljanja i afirmisanja crteža, shvaćenog u širem smislu. Prepoznatljiva je i po izložbama i mladih autora i renomiranih imena domaće, regionalne i svetske scene, ali i kao jedan od prostora slobodnog i kritičkog duha koji je izdvajao Beograd i u ratnim godinama na prostoru bivše Jugoslavije i tokom mukotrpne tranzicije. Direktorka Galerije Haos, istoričarka umetnosti Borka Božović, govori povodom jubileja za portal SEEcult.org o nekim od ključnih događaja iz proteklih 25 godina, izložbama i ličnostima koje su obeležile istoriju Haosa, značaju osnivanja nagrade "Mića Popović" i dodele nagrade za crtež za mlade, u saradnji sa akademikom Vladimirom Veličkovićem, ali i o nezavršenim demokratskim promenama, odgovornosti za teško stanje u kojem se nalazi društvo već decenijama, neadekvatnoj kulturnoj politici i premalom budžetu za kulturu, te o posledicama pandemije virusa korona i važnosti neodustajanja od istinskih doživljaja i vrednosti, uprkos svim poteškoćama.

– Koje biste ključne događaje i ličnosti izdvojili iz 25-godišnje istorije Galerije Haos, odnosno pre i posle preseljenja iz Ulice cara lazara u Dositejevu?

Borka Božović: Verujem da je, pored brojnih zanimljivih ili čak jedinstvenih izložbi – za koje su neki od umetnika dobijali “Politikinu” nagradu (Talent za izložbu Made in Yugoslavia) ili nagradu “Ivan Tabaković” (Vladan Radovanović za izložbu Linearija), i osnivanje Nagrade za umetnost sa imenom Miće Popovića bilo važno za skretanje pažnje na najuglednije stvaraoce naše kulture, koji su poneli to priznanje (Corax, Bata Stojković, Dušan Otašević, Dušan Makavejev, Jagoš Marković, Mira Stupica, Ljuba Simović, Želimir Žilnik, Vladan Radovanović i Mile Grozdanić). To je bilo posebno važno za vreme kada je dodeljivana. Ne zaboravite da smo bili ojađeni, siromašni, pod sankcijama, u opštoj nemaštini... Vrhunskim stvaraocima je bila važna i finansijska pomoć koju su dobijali, uz podsećanje na akademika Miću Popovića.

Otvaranje Galerije Haos u Ulici cara Lazara 1995, foto: arhiva Haosa

Pored toga, bilo je mnogo dobrih i jako različitih izložbi. Izložbe Jagode Buić i Mirka Ilića bile su događaj, kao i razni performansi mladih umetnika. Ulica Cara Lazara je ne mali broj puta bila skroz blokirana, tj. neprohodna od mnogobrojne publike. Preseljenje u Dositejevu nam je omogućilo veće, retrospektivne postavke i napravili smo nekoliko takvih omaža: Šeiki, Glavurtiću, Ivanu Radoviću, Cuci Sokić, Dadu Đuriću, Ranku Radoviću, Radenku Miševiću, Ivanu Tabakoviću... Imali smo u programu i izuzetno ugledne stvaraoce iz sveta kao što su Ernest Pignon Ernest, Erro, Antonio Segui, Mark Brusse, Jean Le Gac, Sally Weare, Alexandra Eldridge itd.

Erro

– Galerija Haos bila je po pokretanju sredinom 90-ih i svojevrsno okupljalište umetnika, intelektualaca i drugih slobodnomislećih ljudi tog vremena, a samim tim i jedan od centara kulture i umetnosti koji su imali širu društvenu i emancipatorsku ulogu. I sami ste bili aktivni u Demokratskoj stranci u vreme režima Slobodana Miloševića, kada je postojala nada da će doći neko bolje vreme… Zašto se to, prema Vašem mišljenju, nije desilo i ko je za to odgovoran?

Borka Božović: Mislim da smo svi odgovorni. Nismo shvatili koliko je bolesno naše društvo i nesposobno da se suoči sa realnošću i nekim novim zahtevima vremena. Preslab je bio demokratski blok, deo našeg društva da strateški i sa listom prioriteta iznese tranzicione promene. Da se obračuna sa svim retrogradnim elementima koji su danas u zamahu. Ova zemlja je većinski radikalska i to je njena tragedija. Građanski deo društva je večito u manjini, samim tim teško se bilo izboriti sa ljudima, u politici i van nje, koji nisu posedovali elementarnu političku kulturu. Galerija Haos ostaje i dalje alternativno mesto, mesto okupljanja slobodnomislećih ljudi. Uvek će biti utočište za sve one koji brane i bore se za prave vrednosti.

– Galerija Haos specifična je i po tome što je fokusirana na crtež koji, kako ste više puta isticali, doživljavate kao esenciju svakog likovnog izraza. Koliko je bilo teško istrajati u tom specifičnom konceptu i da li mislite da je, posle četvrt veka, crtež danas manje zapostavljena likovna disciplina?

Borka Božović: Ne doživljavam samo ja crtež kao esenciju svakog likovnog promišljanja, bilo da je reč o slikarstvu, skulpturi, grafici, dizajnu, arhitekturi, animaciji ili još nekim medijima izražavanja. Svuda u svetu, u poznatim muzejima, crtež zauzima posebno mesto. U kunstistoričarskoj literaturi postoje brojne knjige posvećene ovoj likovnoj disciplini. Crtež jeste kičma svega navedenog i svaki istinski stvaralac će vam reći koliko je on neophodan činilac u svakom likovnom iskazu. Naravno da je bilo teško istrajati u konceptu, ali mislim da se isplatilo. Danas je sigurno crtačka disciplina stavljena u fokus, ne samo ravnopravan sa svim ostalim likovnim disciplinama, nego i kao mnogo značajnija veština i najiskreniji likovni govor.

– U saradnji sa Fondacijom Vladimira Veličkovića organizovali ste godinama dodelu nagrade za mlade umetnike za crtež – jednog od inače retkih, a prestižnih priznanja u oblasti vizuelne umetnosti uopšte u Srbiji. Šta biste na osnovu tog iskustva mogli da kažete u pogledu potencijala mladih umetnika? Da li su tokom proteklih godina primetne neke tendencije?

Borka Božović: Zajedno sa akademikom Veličkovićem osnovali smo Nagradu za crtež za mlade stvaraoce do 40 godina. Prodefilovao je veliki broj laureata (28) i drugih mladih umetnika. Ta nagrada je osnovana u pravo vreme. Crtež je kod nas bio prilično marginalizovan. Vladimir Veličković, kao vrsni crtač, znao je da pokrene energije kod mladih likovnih umetnika i da ih podstakne da se više bave crtežom. Pokazalo se da su se mnogi pronašli u tome i da su na potpuno savremen način interpretirali liniju, bilo da su je gradili klasičnim pristupom ili žicom, lastišima osvetljenim laserom, led svetlima na pleksiglasu ili urezivanjem direktno na podlogu zida. Crtež je definitivno više prisutan i više cenjen.

– Okolnosti za rad galerija i savremene vizuelne umetnosti uopšte čini se da su protekom vremena sve nepovoljnije. I sami ste više puta javno reagovali povodom zaista mizerne podrške nadležnih javnih institucija. Kako biste opisali stanje na sceni savremene vizuelne umetnosti u Srbiji i kulturnu politiku u tom kontekstu u proteklih 25 godina, tokom kojih su se smenjivale različite političke garniture na vlasti?

Borka Božović: Generalno svim oblastima u kulturi je teško, pogotovo izložbenoj delatnosti bez ikakve komercijalne orijentacije. Teško je likovnim stvaraocima. Nema otkupa, nema nikakve stimulacije. Okrenuti su sebi. Jedva nabavljaju material. Sve što ostvarite je na nivou incidenta. Galerija Haos je primer jednog takvog incidenta. Četvrt veka nije mali period. Mizerna su sredstva koje sam dobijala u proteklom razdoblju od resornih institucija. Neke od njih su me sasvim skinule sa spiska. Od Grada Beograda, kome želim da ostavim svoju kolekciju, ne dobijam ni dinara. Mislim da nema prave ni “učinkovite” kulturne politike odavno, što je tužno za zemlju koja se samo tom oblašću, pored sporta, mogla pohvaliti i predstaviti u svetu.

Eric Delmar

Samo moja upornost i veliki rad su učinili da opstanem. Tom opstanku je doprinela jedna društveno odgovorna firma koja me podržava i, ceneći moj rad, pomaže sve ove godine. Reč je o SBB. Za ovaj jubilej Fondacija SBB je kupila novu opremu Galeriji Haos tako da sada možemo predstavljati i najkomplikovanije video radove. Na obeležavanju jubileja ćemo prikazati svih nekoliko stotina izložbi koje smo do sada realizovali i sve ono što je fundus budućeg Muzeja crteža. Fondacija Haos i Fondacija SBB rade zajedno na realizaciji tog projekta.

Marko Kratohvil, crtež i skulptura

– Šta su prema Vašem mišljenju trenutno najveće prepreke u sistemu umetnosti u Srbiji, imajući u vidu nedovoljnu podršku, nerazvijeno tržište, težak položaj umetnika, dugogodišnje nefunkcionisanje najvećih muzeja?

Borka Božović: Najveća prepreka je to što se niko ne uspeva izboriti za pristojan procenat u budžetu namenjen kulturi. Poreska politika nikada nije usvojila iskustva razvijenih zemalja. Oslobođenje od poreza za one koji kupuju i pomažu kulturne delatnosti. To bi pokrenulo neke oblasti. Otkupi umetničkih dela bi značili umetnicima da mogu da nastave da rade. Prodaja umetnina bi morala da se obavlja na legalan i uređen način. Treba staviti pod kontrolu crno tržište. Treba urediti brojne oblasti, ali to su samo pusti snovi u zemlji gde što-šta ne funkcioniše. Svi oni koji ne shvataju značaj kulture  i  umetnosti nemaju šanse da žive civilizovano, niti da se takvima smatraju.

Sava Halugin

– Kako vidite posledice pandemije virusa korona u oblasti kulture i posebno u oblasti savremene vizuelne umetnosti? Koliko će novonastala situacija promeniti rad galerija, odnosa sa publikom, kolekcionarima, međunarodnim partnerima?

Borka Božović: Pandemija je kompletno promenila naše živote. Mi sada živimo u jednom drugom svetu, prilično nehumanom. Onaj ko može da radi od kuće ili u izolaciji nastaviće da radi. Neke delatnosti, međutim, ne mogu bez komunikacije i direktnog kontakta. Umetničko delo nije isto sa reprodukcije ili u živom kontaktu. Doživljaj nije i ne može biti isti. Galerije nemaju više toliko publike koliko su imale, kao uostalom ni druge institucije kulture. To remeti rad, naravno. Prestrojavamo svoje navike u hodu. Prilagođavamo se okolnostima, ali ne odustajemo od onoga što jesu istinski doživljaji i istinske vrednosti.

Tadija Janičić

– Koji su planovi Galerije Haos u narednom periodu?

Borka Božović: Realizovaćemo još neke davno planirane projekte među kojima je svakako najznačajniji – pronalaženje adekvatnog prostora i osnivanje Muzeja crteža.

Miro Glavurtić

Mario Prencipe

*Foto: arhiva Galerije Haos

(SEEcult.org)