Brat autsajder u Ilegalnom
Američki film “Brat autsajder - Život Bejarda Rastina” (2002), posvećen pacifisti i aktivisti za rasna prava, koji je utro put mnogim drugim herojima nacije, ali je zbog otvorene homoseksualnosti ostao u senci, biće prikazan 29. marta u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, u nastavku projekta “Ilegalni bioskop” TkH centra. Taj nezaobilazni dokument o Americi u drugoj polovini 20. veka, u režiji Nensi Kejts (Nancy D. Kates) i Benet Singer (Bennett), predstaviće Boris Milićević, a nakon projekcije predviđena je diskusija.
Američki film “Brat autsajder - Život Bejarda Rastina” (2002), posvećen pacifisti i aktivisti za rasna prava, koji je utro put mnogim drugim herojima nacije, ali je zbog otvorene homoseksualnosti ostao u senci, biće prikazan 29. marta u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, u nastavku projekta “Ilegalni bioskop” TkH centra.
Taj nezaobilazni dokument o Americi u drugoj polovini 20. veka, u režiji Nensi Kejts (Nancy D. Kates) i Benet Singer (Bennett), predstaviće Boris Milićević, a nakon projekcije predviđena je diskusija.
Prema navodima Milićevića, Rastin je, iako radeći iz drugog plana, neprocenjivo doprineo oslobađanju crnaca u Americi i inspirisao pokrete za oslobođenje svih potlačenih, utrvši put mnogima, od Harvija Milka do Baraka Obame.
Mnogo pre nego što je Martin Luter King postao heroj američke nacije, Rastin je svakodnevno rizikovao život i bukvalno izlagao svoje telo na frontu za rasnu jednakost. Njegova posvećenost pacifizmu i vizionarsko zagovaranje gandijevskog nenasilja stvorilo je od njega predvodnika 40-ih i definisalo Kingovu ideju 50-ih godina prošlog veka.
Tokom 60-godišnje aktivističke karijere, Rastin je stvorio mnoge strategije koje su osnažile pokret za ljudska prava, ali ga je otvorena homoseksualnost naterala da ostane u senci, stvarajući od njega "brata autsajdera".
Rastin je organizovao 1963. godine Marš na Vašington koji je okupio između 250.000 i pola miliona ljud i kulminirao istorijskim Kingovim govorom "Imam san” (I Have a Dream), postavši prekretnica u pokretu za oslobađanje crnaca u Americi.
Na istom mestu je 30 godina kasnije održan Marš na Vašington za jednaka prava i oslobađanje lezbejki, gejeva i biseksualnih osoba, na kojem je, prema policijskim procenama, bilo između 300.000 (federalna) i 1,1 milion ljudi (policija Distrikta Kolumbija), a neki od organizatora su tvrdili da ih je bilo dva miliona. U svakom slučaju, to je bio najveći građanski protest ikada održan u SAD.
“Ilegalni bioskop” zamišljen je kao otvoreni (samo)edukativni projekat razmene i kontekstualizacije autorskih, dokumentarnih, aktivističkih, queer, anarhističkih, zabranjivanih i drugih marginalizovanih i teško dostupnih filmova, a TkH (www.tkh-generator.net) ga organizuje u saradnji sa Drugom scenom.
(SEEcult.org)