Budućnost digitalizacije biblioteka

Digitalizacija u bibliotekama u Srbiji, započeta pre desetak godina učešćem u evropskim projektima, donela je u međuvremenu značajne rezultate u Narodnoj biblioteci i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu, ali bi morala da postane deo redovnog poslovanja i drugih bibliotečkih ustanova, uporedo sa katalogizacijom sadržaja, rečeno je 28. oktobra na štandu Delegacije EU i EU Info centra na Sajmu knjiga.

Zamenici direktora NBS i UBSM Tamara Butigan i Adam Sofronijević predstavili su dosadašnje projekte digitalizacije koji ne bi bili mogući bez evropske podrške, a predočili su i niz planova za budućnost koji uključuju, između ostalog, i rešavanje jednog od gorućih problema akademske zajednice i društva uopšte - plagijata naučnih radova.

Prema rečima Sofronijevića, poseban softver poredio bi određeni tekst sa korpusom drugih tekstova, koji su potencijalan izvor plagijata. Što je korpus digitalizovanih tekstova koji se porede veći, veća je i šansa da se utvrdi da li je reč o plagijatu ili ne. Problem je, kako je dodao, što se događa i da neko uzme engleski tekst, prevede ga na srpski i plagira, a to je onda jako teško utvrditi.

„Trebalo bi da se nađu sredstva da se napravi softver za prepoznavanje prevedenog plagijata“, rekao je Sofronijević, navodeći da takvi softveri postoje i za slovenački, slovački i neke druge manje jezike.

„Postoji veliko interesovanje na Univerzitetu u Beogradu da se to dobije, a posebno su mentori zainteresovani“, rekao je Sofronijević, ukazujući da su za takav softver potrebna finansijska sredstva kojih za sada nema.

Tamara Butigan dodala je da je neophodna i politička volja, te da nije sigurna da ona sada postoji.

NBS, inače, već više od deset godina učestvuje u evropskim projektima digitalizacije, koji su joj i pomogli da dostigne neophodne standarde u toj oblasti, rekla je Tamara Butigan, ističući da se u evropskoj digitalnoj biblioteci Europeana trenutno nalazi 67.500 digitalizovanih objekata iz različitih institucija u Srbiji.

Prvi evropski projekat NBS koji je dobio podršku programa Kultura 2007-2013 (EMBARK, 2010-2012), predstavljao je početak intenzivne digitalizacije, a odnosio se na srpske rukopisne knjige.

Zahvaljujući projektu „Europena Collection" (2011-2014), digitalizovano je  2.000 objekata o Prvom svetskom ratu, uključujući i određeni broj filmova u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.

Nova era digitalizacije, kako je istakla Tamara Butigan, započeta je velikim evropskim projektom „DARIAH“, čiji je Srbija jedan od 15 osnivačkih članova i jedina zemlja van EU.

Projekat „Darija Srbija“ usmeren je na izradu nacionalne strukture za digitalnu humanistiku i umetnost, u cilju stvaranja međusobno kompatibilnih resursa i alata, poštovanja međunarodnih standarda digitalizacije, te pristupa podacima i pretraživosti sadržaja. U okviru „Darija Srbija“, realizuju se tri projekta - uspostavljanje nacionalnog agregatora za Europeanu, kao centralnog mesta za prikupljanje, konverziju i isporučivanje metadata podataka, te „Izdanak“ – otvorena platforma za digitalna izdanja i „Raskovnik“ – rečnička platforma.

I UBSM se već godinama bavi digitalizacijom građe, a prema rečima Sofronijevića, teško bi se moglo reći da je bilo šta u tom pogledu urađeno, a da u to nije uključena EU ili pojedine zemlje EU.

„Ni nove projekte ne bismo mogli da realizujemo bez iskustva iz ranijih evropskih projekata“, rekao je Sofronijević, pominjući projekte Europeana Libraries, Europeana Newspapers, Celoviti fdigitalni katalogi Magična digitalna Srbija.

UBSM trenutno radi na projektu „Read“ (Horizon 2020) koji se odnosi na  automotasko prepoznavanje rukom pisanog teksta. U naredne tri godine trebalo bi da bude izrađen model za ćirilicu, što će unaprediti vidljivost srpskog jezika.

Tu je i projekat koji se bavi digitalnim čitanjem i pisanjem koje je,kako je rekao, velika nepoznanica i na svetskom nivou, a EU zaostaje za Kanadom i Amerikom.

Između ostalog, radi se i na projektu „Endagered archives“ (digitalizacija privatne porodične arhive).

Novi horizont digitalizacije u Srbiji, zahvaljujući vrednom softveru koji je UBSM dobila, predstavlja digitalizacija pretraživog teksta.

„Do sada smo imali sliku - skenirani tekst, pa je bilo nemoguće pretražiti delove teksta“, rekao je Sofronijević, napominjući i na specifičnost digitalizacije pretraživog teksta, jer "nikada ne može biti sto odsto tačno interpretiran od mašina i ljudi“. „Uvek će imati neku grešku, jer biblioteke hiljadama godina pokušavaju da ostvare preciznost, ali to nije lako“, rekao je Sofronijević. Sa digitalizacijom pretraživog teksta će posebno biti taj problem, jer je zasnovana na inženjerskim rešenjima optičkog prepoznavanja karaktera, dodao je, navodeći kao primer slovnu grešku u reči „horiyont“.

Prema njegovim rečima, dilema između preciznosti i dostupnosti svodi se na pitanje da li želimo imati veliki broj digitalizovanih pretraživih tekstova sa mogućim greškama ili ne. U prvom slučaju, kako je dodao, naravno da bi se posebno važnim tekstovima posvećivala i posebna pažnja. Sofronijević je rekao i da digitalizacija mora početi projektno,ali je važno da postane sastavni deo redovnih poslova biblioteka - za šta su potrebna i finansijska sredstva za opremu i softvere, ali i za usavršavanje osoblja.

Za sada su u digitalnu međubibliotečku pozajmicu umrežene univerzitetske biblioteke u Beogradu i Kragujevcu i Narodna u Novom Sadu, a težnja je da svi bibliotečki materijali u Srbiji budu dostupni digitalno, što je, kako je ocenio, moguće u dalekoj budućnosti.

Tamara Butigan dodala je da bi umrežavanje svih biblioteka trebalo da bude deo strategije bibliotekarstva, jer bez toga teško da bi sve biblioteke mogle da se povežu.

Jedan od problema je finansijske prirode, s obzirom da softver nije jeftin, a tri umrežene biblioteke su ga dobile zahvaljujući Ministarstvu kulture.

Ipak, da je digitalizacija pretraživog teksta moguća i sa znatno manje sredstava, pokazuje Biblioteka „Milutin Bojić“ u Beogradu, čiji je direktor Jovica Krtinić rekao iz publike da se to radi pomoću open source softvera, koji koristi i stotinak biblioteka u SAD. Između ostalog, tako su digitalizovane stenografske beleške skupštinskih zasedanja sa kraja 19. veka, uključujući i govor Nikole Pašića.

Na štandu Delegacije EU posebno je predstavljen i projekat „Euteka“ koji bi trebalo da omogući da se, osim u EU info centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, građani mogu informisati o EU i u bibliotekama u gradovima u Srbiji koje bi bile pozicionirane kao lokalni informacioni punktovi.

Prema rečima Suzane Miličić, koja vodi taj projekat, 47 biblioteka u različitim gradovima dobiće police prepoznatljivih boja EU popunjene publikacijama, brošurama i drugim informativnim sadržajima o EU i prosesu evropskih integracija, a odgovarajuće informacije pružaće i sami bibliotekari.

Štand Delegacije EU i EU Info centra, inace, posvecen je ove godine temi “Dunav u knjigama – pravo evropsko putovanje”, koja se odnosi i na veliki potencijal Dunava za razvoj regiona. Osim knjiga o Dunavu, predstavljene su i publikcije EU info centra, među kojima su i brošure „Rastemo zajedno 2“ i „Agenda povezivanja – sufinansiranje investicionih projekata na Zapadnom Balkanu“ koje govore o pomoći EU Srbiji, ali kroz različite mehanizme. U brošuri „Rastemo zauedno 2„ predstavljeni su neki od najuspešnijih projekata koje je EU finansirala u Srbiji u proteklih 15 godina (kroz više od 600 projekata EU je donirala Srbiji tri milijarde evra bespovratnih sredstava), dok „Agenda povezivanja“ predstavlja deset infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani kroz novi instrument pomoći, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, koji je ustanovljen 2015. godine u iznosu od milijardu evra.

(SEEcult.org)