Četvrt veka Bitef teatra

Bitef teatar u Beogradu obeležava 3. marta 25 godina postojanja gostovanjem Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane predstavom “Alkestida”, u režiji Borisa Liješevića, projekcijom dokumentarnog filma Arsenija Jovanovića “Rađanje pozorišta” i besplatnim programom “Zvezdani tepih Bitef teatra” na Trgu Mire Trailović. Povodom rođendana, Bitef teatar je najavio za 12. mart i beogradsku premijeru predstave “Mali mi je ovaj grob” - regionalne koprodukcije prema istoimenoj drami Biljane Srbljanović, u režiji Dina Mustafića iz Sarajeva.

Slovenačka drama “Alkestida”, čija su izvođenja u 18.30 i 21 sat, zasnovana na Euripidovom tekstu i prvi put 438. godine pre nove ere, obrađuje legendu o Alkestidi, ženi tesalskog kralja Admeta, koja iz ljubavi prema mužu želi da umre umesto njega. Herakle je spasava od smrti i vraća mužu. Drama je prožeta mučnom brigom o smrti, o nemogućnosti da se ona pobedi. Realnost smrti služi kao kušnja koja pouzdano otkriva čvrstoću i trajnost porodičnih osećanja, pravu vrednost braka, istinsko značenje očinstva i majčinstva, što prožima i šaljive delove te drame koja je spoj tragedije i komedije.

Na sopstvenu istoriju Bitef teatar podseća dokumentarnim filmom “Rađanje pozorišta” jednog od svojih osnivača Arsenija Jovanovića, koji govori o adaptaciji prostora i performansu otvaranja te pozorišne kuće 3. marta 1989. godine.

Ulaz na projekcije tog filma u Bitef art kafeu je besplatan, kao i na centralni slavljenički događaj “Zvezdani tepih Bitef teatra”, koji počinje u 20 sati na Trgu Mire Trailović, a sastoji se od performansa vazdušnih akrobacija “Komšinice”, koji podrazumeva tačke akrobacije, žongliranja sa vatrom i klovnovskih tehnika, u izvođenju Tanje Milanović i Mire Beba Dobrković (Ludifico i Inex teatar) i pratnji saksofoniste Ivana Stamenkovića.

“Zvezdani tepih” obuhvata i fotografisanje zainteresovanih iza velikih panoa sa prizorima iz predstava izvođenih tokom 25-godišnjeg postojanja Bitef teatra. Publika će moći da se fotografiše i na tepihu VIP psoetilaca - glumaca i ostalih autora iz predstava izvođenih u proteklih 25 godina. Najavljeno je i potpisivanje razglednica sa prizorima iz predstava, na kojima su ostavljena mesta za autograme.

U holu Bitef teatra je priređena i izložba “25 godina pzoorišne fotografije u Bitef teatru” sa izborom fotografija predstava i performansa tog pozorišta.

Povodom rođendana, pripremljena je i virtuelna promocije monografije “Bitef teatar - 25 godina” sa autorskim tekstovima Jelene Bogavac, Feliksa Pašića, Biljane Mišić, Jovana Ćirilova i Anje Suša i intervjuima sa umetničkim kreatorima i osnivačima pozorišta (Olivija Mihailović Domić, Todor Lalicki, Arsenije Jovanović, Ivana Vujić, Nenad Prokić, Nikita Milivojević, Jelena Kajgo).

Takođe, priređena je virtuelna izložba “Foto Bitef teatra - 25 godina” koja predstavlja sveobuhvatnu zbirku fotografija programa tog pozorišta i ima arhivsku i dokumentarnu vrednost mapiranja konteksta i programskih celina te kuće u proteklim godinama.

U okviru proslave jubileja, u Bitef teatru će 12. marta premijerno, a 13, 14. i 15. marta reprizno, biti izvedena predstava “Mali mi je ovaj grob” Biljane Srbljanović, koja obrađuje temu sarajevskog atentata na princa Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu i njegove implikacije na opšti i lični plan, stavljajući u fokus značaj borbe za slobodu, revoluciju i mladost.

Biljana Srbljanović brani političke ideje i delovanja Mlade Bosne, prikazujući Gavrila Principa kao žrtvu.

“Princip je sam bio eksploatisan, on nije ni terorista ni heroj, on je zapravo poslednja žrtva svoje revolucije. U tom smislu je i sama revolucionarna ideja, kao razorna i opasna za političke establišmente, morala biti transformisana, da bi mogla da bude ugušena. Sa početkom ratova 90-ih, najednom smo se setili nacionalnog porekla Principovih roditelja, u predvečerje klanice insistiralo se na samom činu ubistva, a ne na ideji revolucije kojoj je ubistvo, na veliku žalost i samog Principa, bilo sredstvo. Srpski i hrvatski nacionalisti i klerofašisti uvek su se bolje razumevali nego bilo ko drugi na ovim prostorima. Kada su jedni kidnapovali Principa, drugi su to dočekali sa aklamacijom, zadajući poslednji, smrtni udarac jugoslovenskoj ideji. Ideja jugoslovenstva je nekako banalizovana i time prokazana, a u svojoj suštini je bila revolucionarna i veoma napredna. U Mladoj Bosni prepoznajem se, pre svega, u političkim idejama i potrebi za aktivizmom, prepoznajem se i u naivnosti i tom plemenitom mladalačkom duhu. Ne zato šta sam sama mlada, već zato šta se osećam neodraslom. I dalje verujem da tajni tamburaški orkestar i školska skrivena udruženja mogu promeniti svet, to je ono šta me spaja sa tim naivnim mladićima i devojkama”, izjavila je Srbljanovićeva povodom te drame koja je, u režiji Dine Mustafića, nastala u koprodukciji Hartefakta, Bitef teatra, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i Ulysses teatra sa Briona.

Mustafić je video dramski tekst Biljane Srbljanović kao priliku da se scenski istraži istorijski prelomni trenutak čovečanstva kroz savremenu perspektivu balkanskog usuda koji nas, kako je naveo, privezuje za grobove i uspomene, stavlja u poziciju stalnog preispitivanja, situaciju nacionalne dužnosti i nužnosti suprostavljanja stvarnosti.

“Sve stavljamo u scenski okvir klaonice kao metafore ljudske sudbine, strahova i presuda mladobosancima koji se nisu mirili sa zatečenim svetom, željeli su da ga menjaju, sanjali su slobodu i slogu južnoslovenskih naroda. Ostajemo verni epohi u prvom delu predstave, osluškujemo ritam njihovog srca koje vjeruje u pravednu utopiju, ali nosi sa sobom i dilemu, sigurnost i sumnju, mir i iskušenje, naposletku greh i kaznu za učinjeno”, naveo je Mustafić, napominjući da to nije niti politička, niti istorijska drama, već savremena predstava koja je angažovana prema stvarnosti.

“Njen umetnički jezik mora da postavlja i pitanja etičke prirode koja se pamte i uznemiravaju”, naveo je Mustafić.

U predstavi igraju Milan Marić, Svetozar Cvetković, Ermin Bravo, Marko Janketić i Amila Terzimehić.

Dramaturzi su Božo Koprivica i Željka Udovičić, scenografiju potpisuje Dragutin Broz, kostim Darinka Mihajlović, scenski pokret Sonja Vukićević, a muziku Draško Adžić.

Bitef teatar osnovan je 3. marta 1989. godine u zgradi u Drinčićevoj 1, nikada osveštanoj evangelističkoj crkvi kod Bajlonijeve pijace, zidanoj između 1939. i 1941. godine.

Otvoren je kao tada najmlađe beogradsko pozorište multimedijalnim hepeningom "Rođenje pozorišta".

Legendarna Mira Trailović istakla je tada u pozdravnom govoru da umetnost počinje tamo gde se slože neke tajanstvene i nepoznate sile unutar čoveka i epohe, te da je srećna što će Beograd imati još jedno mesto gde će umetnici i gledaoci pokušavati da katkada dotaknu tajnu ljudskog postojanja.

"... Kada prvi građanin našeg grada otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima, po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna. Malo ko zna da sam svih ovih decenija u pozorištu isto toliko bila u bici sa sopstvenim sumnjama, koliko u zaveri sa svojom energijom”, rekla je na svečanom otvaranju Bitef teatra Mira Trailović.

(SEEcult.org)