Cinema Utopia Perice Donkova
Umetnik Perica Donkov predstavlja se u Galeriji Rima u Beogradu izložbom “Cinema Utopia” sa novim ciklusom slika nastalih u protekle dve godine, čija je specifičnost u ponavljajućem geometrizovanom obrascu od sedam pravougaonih polja u središtu površina velikih formata.
Princip repeticije kao jedan od unutrašnjih mehanizama uspostavljanja navika, sticanja znanja, građenja malih i velikih ritualnih obrazaca, te kao oslonac svakodnevne dinamike i opšte strukture života pojedinca i zajednice – osnovni je motiv kojim Donkov manipuliše u tom izložbenom projektu. Komponovane u prostoru, njegove nove slike grade neprekidni vizuelni ritam koji postaje ključni nosilac posmatračevog doživljaja okruženja. Stvarajući “loop” ritam, bez početka i kraja, Donkov pomera repetitivnost ka granici apsurda – od “svrsishodnog mehanizma ka samodovoljnom cilju”, navedeno je u katalogu izložbe.
“Posetiocu zahvaćenom Cinema Utopiom ostavljeno je da odredi krajnji rezultata ovog malog Donkovljevog umetničkog eksperimenta – da li će repetitivni impuls dobiti lineranu projekciju i ošamutiti ga svojom besmislenom beskonačnošću ili će taj isti impuls dostići kritično ubrzanje i centrifugalnom silom izbaciti ga preko granica apsurda u ’mogućnost da se zamisli druga stvarnost, drugi sistem vrednosti’”, navela je autorka teksta u katalogu Nevena Martinović, koja zaključuje da je Donkovljev najnoviji ciklus značenjski pozicioniran upravo između dve krajnosti - želje za sigurnošću i nagona za slobodom, između potrebe za jasnim i strukturisanim svetom i žudnje za nepoznatim, neizvesnim i uzbudljivim.
Perica Donkov, Skrivena pitanja, 2022, akrilik na sargiji, 200 x 215 cm
Donkovljeva “Cinema Utopia”, kako je navela, nalik je “kapsuli za simulaciju mogućih stanja sa obe strane neuhvatljive ravnoteže. U njoj jedino iznova potvrđujemo apsurdnost nastojanja da dostignemo to utopističko stanje harmonije. Istovremeno uviđamo da su naši prodori ka tom apsurdu zapravo jedine vrednosti naših života - pomeranja izvan sigurnih zona i upoznavanje nekog sasvim novog prostora sopstvenog uma”.
Daleki nagoveštaj kompozicionog rešenja novih Donkovljevih slika moguće je tražiti u radu “Slika kao sklonište” koja je bila centralni objekat postavke u Galeriji Doma omladine u Beogradu 1989. Na toj izložbi prvi put je, kao nova dimenzija Donkovljevog dela, demonstrirana “precizna ambijentalizacija radova nastalih u ateljeu u kojoj cela izložba zapravo postaje jedan rad”. Otuda ne čudi što se kompoziciona formula, ovoga puta pročišćena do trakaste strukture veoma bliske najnovijim radovima, pojavila u jednoj sporadično izvedenoj slici manjih dimenzija sa početka novog milenijuma, u teskobnom vremenu obeleženom posledicama NATO bombardovanja i sistemskim društvenim krizama svih vrednosti, od ekonomskih do etičkih. U radovima sa izložbe “Cinema Utopia” Donkov se vraća i zadržava na ovakvom formalnom rešenju slike, proširujući ga na sedam delova i gotovo opsesivno ga ponavljajući, nalik ritualu koji ga postepeno osvešćuje istiskujući ono što je ranije bilo predosećano na površinu svesti. Međutim, baš kao u slučaju pređašnjih radova, i u ovim krajnje nereferencijalnim slikama životni pokretači umetnikovih doživljaja i ideja ostaju zamagljeni u dalekim nagoveštajima. Umesto u smeru njihove konkretizacije, Donkov se okreće u pravcu još radikalnijeg apstrahovanja – time što ponavljajući ritam prevodi u osnovni motiv dela kao ambijentalne postavke. Bilo da se radi o intuitivnom ili krajnje svesnom izboru – broj sedam na kome umetnik temelji unutrašnju dinamiku novih slika, u različitim civilizacijama i religijama simbol je zaokruženog i celovitog ciklusa kroz čije se ponavljanje ostvaruju različiti aspekata čovekovog života.
Poznavaoci Donkovljevog slikarstva prepoznaće još dve značajne specifičnosti i novine u odnosu na njegova dela iz poslednje dve decenije. Prva je umetnikovo udaljavanje od prepoznatljivih sivih neutralnih tonova i povratak bogatijoj bojenoj skali, pre svega nijansama u plavom i crvenom spekturu. Druga novina prisutna je tek na pojedinim radovima i odnosi se na promene u procesu stvaranja slike čija je posledica prelazak sa robusne i sirove materijalnosti dela na lazurne i prozirne nanose pigmenta koji ne menjaju fizičku strukturu podloge. Obe karakteristike nagoveštavaju moguće promene u budućem Donkovljevom stvaralaštvu.
Perica Donkov, Anonimna pojavnost, 2020, akrilik na sargiji, 200 x 215 cm
Rođen 1956. u Mazgošu (Dimitrovgrad), Donkov je diplomirao 1981. godine slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i magistrirao 1984. u klasi prof. Radenka Miševića.
Kao jedan od najznačajnijih predstavnika neo-enformela, izlagao je na svim značajnijim likovnim manifestacijama u Jugoslaviji tokom 80-ih i 90-ih godina (Kontrolirana gesta, Jugoslovenska dokumenta 89, Trideset najznačajnijih umetnika VIII i IX decenije u Jugoslaviji, Bijenale mladih, Oktobarski salon…).
Priredio je 35 samostalnih izložbi (Beograd, Novi Sad, Niš, Vranje, Gelsenkirhen, Novi Sad, Vršac, Sofija, Oslо, Pariz itd.) i učestvovao na više od 200 grupnih.
Dobitnik je 15 nagrada za slikarstvo, uključujući Studentsku nagradu FLU (1980), Srebrnu medalju Univerziteta umetnosti u Beogradu (1981), Nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” (1984), nagradu “Đorđe Krstić” (2001), Zlatnu paletu ULUS-a (2007), nagradu “Milan Konjović” (2010), “Beli anđeo” (2007), Politikinu nagradu (2020). Dobitnik je i najvećeg društvenog priznanja Niša - nagrade “11. januar” (2010).
Član je ULUS-a od 1983. godine u statusu slobodnog i istaknutog umetnika. Profesor je na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu 2008-2022. (u zvanju redovnog profesora od 2014) i član Saveta Srpske akademije nauka i umetnosti – ogranka u Nišu od 2018. godine.
Donkovljeva dela nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku, te muzeja u Kruševcu, Pančevu i Vranju, kao i u brojnim javnim i privatnim zbirkama.
Izložba “Cinema Utopia” u Galeriji Rima otvorena je od 4. maja do 4. juna.
Naslovna fotografija: Samoreferentsnost oblika, 2021, akrilik na sargiji, 200 x 215 cm
(SEEcult.org)
