Čitač premijerno u BDP-u

Predstava “Čitač”, zasnovana na romanu Bernharda Šlinka, biće premijerno izvedena 24. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, a prema rečima reditelja Borisa Liješevića, bavi se “kompleksnim pitanjem koliko je teško zauzeti stav prema ratnoj prošlosti, da li je moguće i razumeti i osuditi zločinca koji nam je blizak”. Glavne uloge u toj priči iz posleratne Nemačke igraju Marko Grabež (Mihael Berg) i Mirjana Karanović (Hana Šmic).  

Podsetivši na svetski uspeh Šlinkovog romana iz 1995. godine, kao i na film “Čitač” (2008) Stivena Daldrija, Liješević je rekao 20. oktobra na konferenciji za novinare da je uporište predstave roman u dramatizaciji njegovog stalnog saradnika Fedora Šilija.

To je drama o mladom čoveku, koji kao tinejdžer stupa u strasnu vezu sa 20 godina starijom ženom. Veza je jako uzbudljiva, dinamična i traje sve dok jednog dana ona ne nestane netragom, samo se izgubi iz njegovog života. Sedam godina kasnije Mihael kao student prava odlazi na suđenje u procesu protiv nadzornica iz Aušvica i na optuženičkoj klupi nalazi svoju najveću i jedinu ljubav Hanu.

“Mihael se pita kakav stav da zauzme. Pokušava da se nosi sa činjenicom da je bio u vezi s nekim kome sude za ratni zločin, koliko je teško zauzeti stav prema ratnoj prošlosti, prema zločinima. Mi danas dobro znamo koliko se i dalje svi spotičemo čim se potegne neka tema iz naše nedavne prošlosti, da li je neko bio heroj ili zločinac, da li smo mi krivi ili se to za šta smo krivi ne bi desilo da nisu i oni uradili to i to”, rekao je Liješević. “Ispostavlja se da je to jedno od najkompleksnijih pitanja – zauzeti stav. On pokušava da je istovremeo i razume i osudi. Međutim, kada je osudi oseća da u njoj ne prepoznaje ono biće koje je voleo, a kada je razume - oseća da ne ispunjava svoju građansku dužnost da je osudi. Zapravo se roman pita da li je moguće i razumeti i osuditi zločin i zločinca koji nam je tako blizak. Na kraju romana junak zaključuje da su sva ta pitanja, i odgovorena i neodgovorena, te dileme, da je sve to zapravo naš život i da možda nije poenta u tome što će se stići do nekog odgovora nego da je poenta upravo u traženju odgovora i u pokušavanju da se čovek nosi sa svim tim pitanjima”, izjavio je Liješević.

Roman i predstava, kako je dodao, govore i o pokušaju mlađe generacije da se nosi sa nasleđem koje joj je ostalo od generacije očeva, sa nasleđem ratne prošlosti, zločina, grobnica, logora.

“Meni je lik oca u onome što radim uvek jako bitan. To je neki arhetip Boga-oca od kojeg dolazimo, s kojim se svađamo, sa kojim smo u ljubavi, u nemiru, u očekivanju. Otac u predstavi (Slobodan Ninković) kaže: ’Mi smo vaspitavani za poslušnost, ali i za izbegavanje odgovornosti’. Kada posmatramo narod i sredinu iz koje dolazi pisac, mi ovde imamo predrasudu da je to zemlja u kojoj vlada odgovornost. Međutim, lična odgovornost je nešto što je zadatak svakog od nas i nešto do čega se dolazi, nešto što se gradi vremenom. To je sposobnost da se da odgovor na situaciju u kojoj se nalazimo. Odgovornost traži i zrelost i određenu svesnost, samosvest i unutrašnju snagu. To je tema koja je u ovoj priči pripala ocu i to je nešto što smatram da bi trebalo da se prenosi među generacijama. Kod nas se transgeneracijski prenose isključivo traume. U ovom romanu imamo dobar primer gde se transgeneracijski prenosi priča o odgovornosti”, rekao je Liješević.

Liješević je zahvalio celom glumačkom ansamblu, u kojem su i Milica Zarić, Ivan Tomić i Jadranka Selec, kao i autorskom timu i producentima – BDP-u i agenciji “Beo Art produkcija” Borisa Miškovića. Autorsku ekipu čine dramaturg Fedor Šili, scenograf Janja Valjarević, kostimografkinja Dragana Lađevac i kompozitor Stefan Ćirić.

Osvrnuvši se na konferenciju na kojoj je pre godinu dana najavljen rad na ovoj predstavi, izjavio je da ne može čudom da se načudi koliko se sve promenilo. “Planirali smo premijere, letovanja i zimovanja, a sada svi sedimo pokriveni maskama i ne planiramo više ništa. Sada sam zahvalan na svakom susretu sa glumcima i sa publikom. Toliko sam se uželeo i proba i predstava da mi svaki odlazak u pozorište dođe kao neki poklon”, rekao je Liješević.

Mirjana Karanović je izjavila da se priča sagledava iz vizure lika koji igra Marko Grabež, jer Mihael iznosi svoje iskustvo. Ona tumači glavni ženski lik Hanu, a ostali glumci igraju po više uloga.

“Naši zadaci su veoma dobro raspoređeni tako da nismo imali onaj osećaj da dođeš na scenu, ‘odradiš’ svoj mali lik i izađeš napolje, nego se svi osećamo kao učesnici u zajedničkom poduhvatu”, rekla je čuvena glumica.

Što se tiče Hane Šmic, “sve češće mi se dešava da igram likove koji imaju jako malo dodirnih tačaka sa mnom, po njihovoj sudbini i koji su čak suprotni od toga kakva sam ja privatno. Ni inače nikada nisam na sceni ili pred kamerom bila ja kao ja. Uvek sam bila neki lik. Ja sam ta koja gradi i oblikuje lik koji igram, ono što pritom koristim kao materijal jesu moje emocije, moja iskustva, ali ne samo lična, nego i iskustva ljudi o kojima sam čitala, zatim razna istraživanja dok pripremam ulogu”, kazala je Mirjana Karanović. “I ovaj lik je sastavljen od različitog materijala. Tu ima mojih emocija koje sam mogla da ugradim u lik Hane Šmic, ali i puno istraživanja, koje smo radili zajedno sa rediteljem svi mi glumci. Puno smo čitali, razgovarali, istraživali ne samo unutar sebe ili tema koje su nama bliske, nego i razne materijale koje nam je Boris donosio. Srećom je sada i na internetu sve veoma dostupno”, dodala je ona.

“Kada je ovakav lik u pitanju, pronađem neke tačke u kojima se moj lik i taj lik dodiruju i te tačke jesu negde moji oslonci, ali u svemu ostalom to je u velikoj meri lik koji sam izgradila na osnovu svega pomenutog i kroz probe. Na sreću ili na žalost imali smo užasno dug period priprema. Mislim da smo svi potpuno apsolvirali ne samo svoje likove nego i sve što se na sceni dešava”, rekla je Mirjana Karanović.

U BDP-u ističu da je ovo povratak Liješevićevim temama: odnosu odgovornosti i krivice u kolektivnoj i pojedinačnoj svesti, prepoznavanju suštinskog zla u vremenu, ideologiji, društvu, čoveku.

Roman nemačkog književnika i pravnika Bernharda Šlinka iz 1995. godine, analiza je konflikta posleratne generacije s Holokaustom i koncentracionim logorima, te postavlja moralna pitanja o ispravnosti suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj. Knjiga je prevedena na 39 jezika.

U istoimenom američkom filmu, u režiji Stivena Daldrija, igrali su Rejf Fajns i Kejt Vinslet, koja je nagrađena Oskarom za najbolju glavnu žensku ulogu 2009.

Knjiga je prodata u tiražu od milion primeraka u džepnom izdanju u SAD, a u nekim nemačkim pokrajinama je obavezna školska lektira u gimnazijama.

Predstava “Čitač” igra se na velikoj sceni BDP-a “Olivera i Rade Marković”, a pretpremijere su 22. i 23. oktobra, dok je prva repriza 25. oktobra.

Zbog epidemioloških mera zaštite, broj karata je ograničen – predviđeno je 200 posetilaca po predstavi, a mesta nisu numerisana.

(SEEcult.org)