Čitajte novi MANEK!
Novi, drugi broj magazina nezavisne kulture Manek, u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen je marginalizovanju civilnog sektora u kulturi i njegovom odnosu sa javnim, temi koja je razmotrena kroz niz analitičkih tekstova, koji upozoravaju da pogubna polarizacija kulturne scene vodi ka njenom celokupnom odumiranju.
Uredništvo Maneka podseća da se nezavisna scena u Srbiji već decenijama suočava sa neprepoznavajem i neshvatanjem značaja koji ima za razvoj celokupne kulture i društva, kao i za jačanje regionalne i međunarodne saradnje. To marginalizovanje je u 2013. i ozvaničeno odlukom Ministarstva kulture i informisanja da raskine Protokol o saradnji sa Asocijacijom NKSS koja broji više od 90 organizacija iz cele zemlje. Maćehinski odnos prema nezavisnom sektoru drastično je iskazan i proklamovanjem jačanja institucija kao jednog od prioriteta Ministarstva kulture, iako Zakon o kulturi, o čijoj primeni upravo Ministarstvo treba da vodi računa, nalaže ravnopravan tretman svih aktera. Novi broj Maneka upozorava stoga da istinskih reformi u kulturnoj politici, pa i jačanja institucija, ne može da bude ako se ne uzme u obzir činjenica da su javni i civilni sektor prirodno upućeni jedan na drugi i da nema razvoja jednog ako se drugi prepušta odumiranju.
O finansijskoj održivosti civilnog sektora u kulturi za novi Manek piše dr Predrag Cvetičanin, koji analizom rezultata konkursa Ministarstva kulture u 2012. i 2013. argumentuje tezu da se odnos države prema civilnom sektoru može posmatrati kao izgradnja fasade - poput Potemkinovih sela, koja bi trebalo da prevari one koji prate napredak Srbije u procesima evropskih integracija. Kao deo takve politike, Cvetičanin vidi i praksu Ministarstva da na godišnjim konkursima za projekte svakome "da ponešto", a prilično "sumnjivim" organizacijama najviše. Osim što takva praksa ne obezbeđuje održivost civilnog sektora u kulturi, najčešće i onemogućava one koji su podneli predloge projekata da te projekte i realizuju, naveo je Cvetičanin. Reč je o iznosu od svega oko 1% ukupnog godišnjeg budžeta Ministarstva kulture koji se odvaja za civilni sektor u kulturi, ali to nije jedini problem...
Analizu modela finansiranja kulture u Srbiji daje mr Hristina Mikić, ocenjujući da su glavne karakteristike aktuelnog modela nefokusiranost, diskontinuitet i nefunkcionalnost. Marko Miletić u tekstu “Mere štednje – umetnost preživljavanja” analizira zakonske pretpostavke i društvenu klimu u Srbiji koja je radnike u kulturi dovela do pozicije da su “konstantno zaposlivi, a nikad zaposleni”, dok mr Vesna Ćorić Erić piše o klasičnim merama poreske politike u sektoru kulture, kao i o inovativnim, hibridnim vidovima finansijske podrške, koje bi trebalo uneti u zakonodavstvo u Srbiji. Autorka pominje i prihode od igara na sreću, kakve poznaju mnoga evropska zakonodavstva, ili doprinos za finansiranje kulturnog nasleđa u visini od 1% troškova izgradnje objekta, kao što je slučaj u Španiji.
Ema Dauling, britanska sociološkinja, koja je kao rezident KC Reks boravila i radila u Beogradu, piše o nevladinom sektoru u krizi, koja je i vrsta raskršća koje podrazumeva mogućnost promene.
Reagujući na nerazumevanje uloge i značaja civilnog sektora za demokratski razvoj društva i stvaranje odgovorne države, Marijana Cvetković podseća da su građanskom inicijativom nastale i neke od danas najvećih institucija od nacionalnog značaja, poput Narodnog pozorišta, Beogradske filharmonije i Matice srpske.
Širi kontekst položaja kulture u Srbiji Manek daje kroz niz podataka koje su objavljivali CINS i BIRN o korupciji, sudskim greškama koje plaćaju građani, nepoštovanju zakona i ostalim malverzacijama političke, privredne i ekonomske elite, koji su iskorišćeni za poređenje sa visinom budžetskih sredstava izdvojenih za kulturu u 2014. godini.
Manek i u novom broju nudi pogled na region – kroz intervju sa Slavenom Toljem, umetnikom koji je godinama prisutan i na nezavisnoj sceni u Hrvatskoj, jedan je od pokretača građanske inicijative “Srđ je naš” u Dubrovniku, a trenutno je direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci. Tolj govori o razlikama u radu u nezavisnom i javnom sektoru, o neophodnim oblicima saradnje, ali i o ugroženosti javnog interesa pod pritiskom krupnog kapitala i dužničkog ropstva.
Makedonski umetnik Igor Toševski predstavio je Kooperaciju, neformalnu umetničku asocijaciju koja vaninstitucionalnim načinom izlaganja brani stav da se moć stvaranja novih vrednosti nalazi u autonomnim i nezavisnim inicijativama, nasuprot devalviranim programima državnih institucija.
Drugi broj Maneka, objavljen na oko 40 strana, predstavlja i izbor mnogobrojnih raznovrsnih aktivnosti članica NKSS i same Asocijacije u protekloj godini, kao i pojedinačnih i grupnih inicijativa i projekata, poput akcija za otvaranje domova kulture u nekadašnjim domovima vojske.
Manek predstavlja u novom broju i nezvaničnu foto-hroniku beogradske galerijske scene – projekat umetnika Milana Kralja (Gallery shots), elektronski magazin Supervizuelna, projekte Kustosiranje i Umetnik kao publika, kao i izbor strip produkcije kolektiva Čaj-odličan i Elektrika.
Štampano izdanje Maneka moguće je preuzeti u kulturnim centrima i galerijskim prostorima u Beogradu (KC Grad, Rex, CZKD, Remont…) i drugim gradovima u Srbiji, a u elektronskom (pdf) izdanju dostupan je na sajtu NKSS.
Manek je objavljen uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Sekretarijata za kulturu Beograda.
(SEEcult.org)
