Crno na belom

Neki od najzanimljivijih primera časopisa umetnika koji su u poslednjih nekoliko decenija objavljeni u Sloveniji (zbirke umetnika, novine i časopisi, fanzini i druge srodne publikacije umetnika), čine izložbu “Crno na belom” koja će biti otvorena 18. decembra u Galeriji Academia Moderna u Zagrebu, u organizaciji Instituta za savremenu umetnost.

Izložba predstavlja umetničku produkciju periodike nekoliko generacija slovenačkih stvaralaca, kao što su: Marko Pogačnik, IG Plamen, Franci Zagoričnik, OHO grupa, Davorin Marc, Dušan Mandić, Esad Babačić, Tanja Špenko, časopis VIKS, Jože Barši, P.A.R.A.S.I.T.E...

Upravo je Zavod P.A.R.A.S.I.T.E. poslednjih nekoliko godina stvorio i organizovao nekoliko studijskih izložbi knjiga i publikacija umetnika iz Slovenije i inostranstva. Izložba “Crno na belom” novi je korak u tom smeru - prvo predstavljanje novina i časopisa umetnika i drugih periodičkih publikacija koje su umetnici objavljivali.

Časopisi umetnika, kako podseća Institut za savremenu umetnost, postali su 60-ih, 70-ih i 80-ih godina 20. veka važno novo polje rada za umetničke prakse. Etablirali su se kao alternativni izložbeni prostori - uglavnom za nematerijalne, alternativne i konceptualne prakse. Umetnici su stvarali samo za ta masovno reprodukovana izdanja i ispitivali granice medija. Eksperimentisali su formatom, dizajnom, tipografijom, materijalnošću, a često su svoje radove povezivali i sa muzikom, poezijom i kritikom.

Umetnici su istovremeno koristili časopise za dokumentovanje svog rada, ali i stvarali umetnička dela na štampanim stranicama periodike.

Prolazna priroda tih radova bila je takođe i središnja karakteristika njihovih alternativnih oblika distribucije. "Ljudi mogu čak i svoju hranu omotati u moj rad”, izjavio je Džozef Kosut (Joseph Kosuth) 1968.

Tokom 70-ih i uglavnom u 80-im godinama, umnoživost umetnosti postala je sveprisutna. Počela je da prevladava medijska kultura spektakla, u čijem okviru se intervenisalo i u društvene odnose. Istovremeno su se u tom trenutku pojavljivale i nove tehnike štampe (offset, Xerox i slični), koje su bile mnogo pristupačnije i znatno jeftinije.

Valter Benjamin je 30-ih godina 20. veka bio jedan od prvih koji je primetio da je umetnost koja se reprodukuje i distribuira putem masovnih medija postaje u svojoj kvalitativnoj prirodi drugačiji medij komunikacije. Kada se jedno umetničko delo mehanički reprodukuje, ono gubi auru jedinstvenosti u vremenu i prostoru. U isto vreme, svojom “brojnošću” ono dobija novu političku funkciju, budući da doseže do mnogo šire javnosti. Tako su Benjaminov stav da “reprodukovano umetničko delo postaje umetničko delo dizajnirano za umnožavanje” usvojili i stvaraoci umetničkih publikacija kao svoj.

O toj tematici umetničkim časopisima i novinama u Sloveniji govoriće na otvaranju izložbe “Crno na belom” Tadej Pogačar.

Izložba je pripremljena u saradnji Instituta za savremenu umetnost u Zagrebu i Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E s Međunarodnim grafičkim centrom u Ljubljani (MGLC) i Umetničkom galerijom u Mariboru i brojnim privatnim zbirkama, a biće otvorena do 4. januara 2014.

(SEEcult.org)