Dada na turneji
Putujući šator legendarnog Kabarea Volter iz Ciriha, osmišljen povodom stogodišnjice dadizma, smešten je privremeno ispred Kulturnog centra Beograda, a publici pruža mogućnost da sazna više o tom uticajnom pokretu, nastanku i značaju dade, kao i da čuje originalne glasove nekih od glavnih aktera dadaizma.
Nomadski šator produciran je specijalno povodom obeležavanja stogodišnjice dade, a do sada je viđen u gradovima Evrope, Amerike, Azije.
Posetioci šatora, koji će biti postavljen do 11. septembra ispred KCB-a, imaju priliku da se upoznaju sa snoviđenjima, aktivnostima, skandalima i lјubavnim pričama 165 dadaista, među kojima su: Tristan Cara, Hugo Bal, Žan Arp, Marsel Dišan, Dragan Aleksić, Andre Breton, Fransis Pikabia, baronica Elsa fon Frojtag-Loringhoven, Sofi Tauber-Arp, Artur Kravan...
Između ostalog, publika će u nomadskom šatoru moći da vidi performans Laure Sabel, čuje Dubravku Đurić i Amru Latifić koje će predstaviti glasovna izvođenja avangarde, uz video Nataše Teofilović 7001 b.
Laura Sabel izvodi performans “Primalna sonata/Prasonata” ili “Sonata na primalnom jeziku” Kurta Švitersa, inicijatora hanoverske Dade i pokreta Merc. Od 1923. godine Šviters je radio na “Prasonati” deset godina i bio je opsednut daljim razvijanjem svog rada. Da bi distribuirao “Primalnu sonatu”, objavio ju je u magazinu “Merc” i izvodio ju je kad god je imao priliku, ali je dao i prateći tekst koji je nazvao “Objašnjenja za moju Prasonatu”. U tekstu detaljno objašnjava pojedine delove sonate i daje savete čitaocima i potencijalnim izvođačima.
Dubravka Đurić i Amra Latifić glasovno izvode pesme i tekstove Alekseia Kručoniha “Dir bul ščil”, Huga Bala “Karawane”, Filipa Tomasa Marinetija “Manifest futurizma“ (odlomak), Mine Loj “Aforizmi o futurizmu” (odlomak), Branka Ve Poljanskog “Kontraindikon” (odlomak), Dragana Aleksića “Kratzkratz i kruci kric” i “Taba ciklon II”. Njihovo iskustvo izvođenja poezije izvire iz dva različita konteksta: konteksta izvođenja radikalne pesničke prakse (Đurić) i kontekta glumačkog izvođenja (Latifić). Polazeći od načina čitanja avangardne poezije, tragale su za optimalnim glasovnim modelima izvođenja u aktuelnom istorijskom trenutku globaline diseminacije avangardih pesničkih praksi. Primeri tekstova i pesama koje su izabrale kreću se u rasponu od Manifesta (Marineti i Loj) u kojima se na eksplicitan način definiše šta je avangardna poezija, do primera same avangardne poezije (Ve Poljanski), koja razara lirski narativni štimung avangardnom estetikom nepoetskih fragmenata rastavnim procedurama ukomponovanih u pesmu. I na kraju, u nekoliko primera pokazuje se kako se dadaistička poezija usredsređuje na materijalnost jezika – na njegovu zvukovnost.
Program u nomadskom šatoru obuhvata i koncert benda Ah, Ahilej 9. septembra, te dan kasnije nastup sastava Strepitz iz Trsta, koji izvodi eksperimentalnu muziku
Za 11. septembar najavljena je projekcija deset avangardnih filmova, a taj program, u selekciji Stevana Vukovića, posvećen je pokojnom Branku Vučićeviću.
Posetioci će moći da pogledaju multimedijalne sadržaje o dadaizmu u nomadskom šatoru od 11 do 23 časa, a u slučaju kiše svi programi će biti održani u galeriji Artget, a ulaz je besplatan.
Nomadski šator dade svečano je otvoren 5. septembra u prisustvu švajcarskog ambasadora u Srbiji Filipa Gea i direktora Kabarea Volter Adriana Noca, te učešće pisca i muzičara Slobodana Tišme iz Novog Sada.
Proslava jubileja dade započeta je, inače, početkom ove godine u Cirihu, gde je taj umetnički pokret i nastao pre 100 godina.
Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja pripremio 165 tematskih događaja - svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružio se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali “harmonija i lepota”.
Jubileju se pridružila i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizovala izložbu “Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda”, čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.
Program povodom jubileja dade u Beogradu nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
