Damir Sobota dobitnik nagrade Radoslav Putar za 2020.

Zagrebački umetnik Damir Sobota dobitnik je nagrade “Radoslav Putar” za 2020. godinu, saopšteno je 19. juna na otvaranju izložbe finalista tog prestižnog priznanja u Salonu Galić u Splitu, koju je Institut za savremenu umetnost (ISU) iz Zagreba organizovao u saradnji sa splitskim HULU.

Sobota je proglašen pobednikom konkursa za nagradu “Putar” nakon višesatnog većanja međunarodnog žirija, a u konkurenciji su bili i Dino Bićanić iz Hvara, Bojan Koštić iz Koprivnice i Petra Mrša iz Rijeke.

U ime organizatora 19. dodele nagrade “Putar”, direktorka ISU Zagreb Janka Vukmir istakla je da je već i ulazak u finale veliko priznanje. Sa tim se složio i Sobota, navodeći da su “svi finalisti zapravo pobednici”.

“Jako teško je ući u finale, obično se takmiči između 30 i 60 mladih umetnika, pa je ulazak u finale vel priznanje. Pravila igre su takva da imamo samo jedno mesto u Njujorku”, rekla je Janka Vukmir povodom dvomesečnog rezidencijalnog boravka dobitnika nagrade “Putar” u Njujorku, u Residency Unlimited. U prilog tome, ona je pomenula da je žiriranje u prvom krugu trajalo devet sati, a i uoči otvaranja izložbe finalista i proglašenja pobednika satima se diskutovalo.

“Radovi su jako raznoliki, vrlo slojeviti, govore na različite načine, različitim jezicima i senzibilitetima, reflektirajući ono što se danas oko nas događa, bilo da je na neki način aktivno, kontemplativno, zaigrano, traumatično…”, rekla je Janka Vukmir u ime žirija, koji su činili: umetnik i predsednik HULU Split Vice Tomasović, kustoskinja Galerije S u Koprivnici Tanja Špoljar, kustoskinja Klara Petrović, izabrana na osnovu javnog poziva za člana žirija do 40 godina starosti, dobitnik nagrade “Putar” za 2019. godinu Predrag Pavić i kustoskinja Trieste Contemporanea iz trsta Đulijana Karbi (Giuliana Carbi), koja je učestvovala u žiriranju onlajn, jer u prvom krugu nije mogla da dođe zbog pandemije korona virusa, a u finalu zato što je slomila nogu.

Foto: ISU Fb (screenshot)

Janka Vukmir podsetila je da je ovo 19. dodela nagrade “Radoslav Putar”, a iako je prvi put organizovana u Splitu, vezana je i za taj grad, između ostalog i time što je Vedran Parkov proglašen laureatom 2007. godine, a više drugih splitskih umetnika bilo je u finalu.

HULU – Split je peti partner zagrebačkom u organizovanju dodele nagrade “Putar”, koja podrazumeva, uz rezidencijalni boravak u Njujorku, i samostalnu izložbu u ISU Zagreb, a prvi put i produkciju jednog rada, u saradnji sa koprivničkom Galerijom S. Takođe, dobitnik nagrade, ima mesto u žiriju za dodelu nagrade naredne godine.

Dobitnik nagrade “Putar” za 2020. godinu Damir Sobota, rođen 1988. godine u Zagrebu, gde je diplomirao 2013. na Akademiji likovnih umetnosti (smer Grafika), učestvovao je na nekoliko samostalnih i grupnih izložbi, uključujući 31. Salon mladih 2012, te 2. i 3. Bijenale slikarstva 2013. i 2015. i HT Nagrada@MSU 2011. Pohađao je rezidencijalne programe u Belgiji i Nemačkoj tokom 2015, 2018, i 2019. godine. Radio je kao stručni saradnik na Katedri za likovnu kulturu i grafički dizajn Grafičkog fakulteta u Zagrebu.

Palindrom 6, 2/3; 2019, kolaž papir na platnu, lak, 100 x 270 cm

Za izložbu je odabrao seriju “Palindrom” koja se sastoji od velikih formata koji mogu funkcionisati zasebno, a mogu biti i deo diptiha, odnosno triptiha. Na izložbi predstavlja devet radova koji čine tri triptiha. Radovi su napravljeni u tehnici kolaž papira, bez skice, intuitivno. Leva strana slike je u pozitivu, odnosno u negativu prema desnoj strani slike.

Prema rečima Sobote, u svom radu bavi se temom geometrijske apstrakcije, a kao osnovu promišlja kompoziciju, oblik, boju, ali u poslednje vreme intenzivnije promišlja rad kao objekt.

Finalista Dino Bićanić, rođen 1980. u Bihaću, diplomirao je 2007. godine vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Splitu, a živi i radi u Hvaru. Izlagao je na samostalnim izložbama u Labinu, Hvaru, Zagrebu, Splitu, Ljubljani… kao i na grupnim izložbama kao što su Trijenale hrvatskog kiparstva u Zagrebu, Almiša Open Art Festival u Omišu, Splitski salon, Umetnost preuzimanja u Zagrebu, Dimenzije humora u Osijeku, Zagrebu, Splitu i Puli, Normalizacija posvećeno Nikoli Tesli… Dobitnik je jedne od tri ravnopravne nagrade na 39. Splitskom salonu, a ima realizovanu javnu skulpturu u Hvaru.

Na izložbi finalista “Putara” predstavlja rad “Godišnji umor” (2017–2020), koji se sastoji od 226 razglednica, digitalnih crteža u programu Paint, a govori o poziciji umetnika.

Godišnji umor; 2017–2020; 226 razglednica, digitalni crteži u programu Paint, sitotisak; 10x15 cm; stalak za razglednice; v 180 cm

Prema navodima Bićanića, društvena percepcija je da umetnici zapravo i ne rade i da su na nekoj vrsti  doživotnog godišnjeg odmora, pogotovo kad je reč o konceptualcima.

“Ja živim u Hvaru i Hvar je ekstremno turistički orijentisan. Svako normalan se na ovaj ili onaj način bavi turizmom. Moja pozicija je izokrenuta, umesto iznajmljivanja apartmana, oslobođen te dužnosti bliži sam turistima. Pišem razglednice i objavljujem ih na Fejsbuku već četvrtu godinu. Reč je o nekoj vrsti zen razglednica. Nemaju lice, lice im je prazno ili im lice nije lice, izokrenute su. Radio sam ih u Paint programu uglavnom iz praktičnih razloga i imaju ‘digitalni look’. Rad se referiše na digitalnu, virtuelnu ili revoluciju društvenih medija. U crtežu se ponavlja jedan te isti lik koji samo leži i uglavnom priča sam sa sobom. Ima dosta autobiografskih elemenata u tom liku, i možda je idealizovana slika mene. Dobar način iščitavanja rada je – praznim umom. Poželjno je da ga se ne pokušava razumeti, jer rad nema nekakvo skriveno značenje – sve je na površini. Element humora je prisutan kao vrata u ‘više sfere svesti’, humorom sve postaje lakše i humor se ne može naučiti. Jedna od razglednica govori ‘Ideje mi obično dolaze kad prestanem razmišljati’. Dakle, od mene se, kao autora i posmatrača rada, zahteva nerazmišljanje”, naveo je Bićanić, koji u galeriji prima donacije. “Isprva sam nameravao prodavati razglednice, ali zbog komplikovanee procedure odlučio sam se za donacije. Stalak sa razglednicama je u izlogu galerije i ideja je da postane nevidljiv, jedan od mnogih izloga u ulici. Godišnjim umorom ja zapravo stvarno radim, tj. primam donacije i jedna je od retkih prigoda da zaradim svojim radom. Ako ništa drugo, barem to”, naveo je Bićanić.

Finalista Bojan Koštić, rođen 1988. u Koprivnici, magistrirao je kroatologiju, te završio preddiplomski studije latinskog jezika i književnosti. Tokom studija bavio se novinarstvom i književnom kritikom. Osnivač je udruženja Pod galgama, u sklopu kojeg je postavio autorsku predstavu “Krležin ljubavni kviz”. Kourednik je knjige “Krležin eu/ropski furiosum” koju je objavilo udruženje Pod galgama. Aktivan je član udruženja Mamuze, osnivač je i koordinator Foruma udruženja nezavisne kulture FUNK, a radi kao kustos i tehničar u AK galeriji. Bavi se fotografijom, videom i performansom, a izlaže od 2016.

Za izložbu finalista “Putara” odabrao je rad “Optimizam volje” iz serije Jedna iskra je dovoljna (2020), koji je intervencija u javnom prostoru – grafit.

Optimizam volje (iz serije Jedna iskra je dovoljna); 2020; intervencija u javnom prostoru; cca. 200x20 cm; grafit – fotoluminiscentna boja

“Moj rad se kreće u polju savremenih i multimedijalnih umetničkih praksi s konceptualnim pristupom radu. Budući da nemam formalno umetničko obrazovanje, nisam dosledan u korišćenju jednog konkretnog medija, već sama ideja koju želim izraziti odabira sebi najpogodniji medij. Iako nisam stekao umetničko obrazovanje ni na kakvoj akademiji, od 2013. postavljam izložbe u AK galeriji koja izlaže isključivo umetnike savremenih praksi i kroz preko 70 postavljenih izložbi upoznao sam mnoge autore, od kojih je svaki doprinio mojem obrazovanju i razumevanju suvremene umetnosti”, naveo je Koštić.

Prema rečima Koštića, gotovo svaki njegov rad ima ishodište u jeziku – iz reči, sintagme, rečenice, teksta ili knjige – sve što nastaje dalje iz tog ishodišta u obliku umetničke ideje nastoji proširiti primarno značenje te jezičke strukture, odnosno rastegnuti granice semantičkog polja unutar kojeg je sama ideja nastala.

Finalistkinja Petra Mrša, rođena 1985. u Rijeci, diplomirala je fotografiju na zagrebačkoj Akademiji dramske umetnosti 2010, te sociologiju na Filozofskom fakultetu i psiholog¬iju na Hrvatskim studijima u Zagrebu. Njeni radovi deo su zbirki Muzeja za umetnost i obrt u Zagrebu, galerije Rigo i Muzeja grada Zagreba, a izlagani su na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Objavila je umetničke knjige New school (Razzini Editore) i Vježbanje obitelji (MMSU, Rijeka). Radila je kao asistentkinja u galeriji Hoxton u Londonu, a poslednje četiri godine i kao asistentkinja Fotografije na Akademiji primenjenih umetnosti u Rijeci. Učestvovala je u poslediplomskom međunarodnom umetničkom programu WHW Akademija kustoskog kolektiva Što, kako i za koga / WHW u Zagrebu. Primarno polje njenog umetničkog rada odnosi se na istraživanje načina na koji usvojeni konstrukti oblikuju život pojedinca.

Za izložbu finala nagrade “Putar” pripremila je video rad “It’s so calm, no one around” (2020).

It’s so calm, no one around, 2020; HD video, 5’, crno-beli, zvuk

Prema njenim rečima, kroz svoje radove razdvaja celinu društvenog života i proučava fenomene poput performativnosti porodičnih uloga, savremenog vaspitanja, reprezentacije tela, prirode ili strane kulture, vođena uverenjem da je privatno političko, te da je prihvatanje statusa quo ideološka pozicija. Imajući to u vidu, njeni radovi su istraživanja i manifestacije alternativnih odgovora na disciplinu i poslušnost na mikro nivou.

“Ova se istraživanja često odigravaju u intimnim i / ili kolektivnim društvenim situacijama koje uključuju uranjanje u nepoznate situacije sa pozvanom grupom ljudi. Na taj su način privremeni članovi grupe generatori zajedničkog iskustva. Pomenuta metodologija pogoduje i podržava kolektivni i zajednički pristup razvoja sadržaja, kao i znatiželju, pažnju i nepredvidivost rezultata. Delovi opisanog procesa publici su uglavnom ponuđeni kroz vizuelni medij (fotografije, kolaž, video, umetničku knjigu, instalaciju). Time sredstva za izradu vizuala koristim za generiranje prikaza koji ometaju i suprotstavljaju se postojećim reprezentacijama društvenog uređenja rasprostranjenima fizičkim i virtuelnim okruženjem (npr. Vježbanje obitelji, 2016, Are you sure you want to leave the game?, 2019). Kroz ovaj pristup nastojim podstaći gledaoce da sebi dozvole odvajanje od svojih pretpostavljenih uverenja i podstaknu kritičnost, imaginaciju, kolektivnost”, navela je Petra Mrša.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Radoslav Putar” su: Tanja Dabo 2002; Nika Radić 2003; Igor Eškinja 2004; Antun Božičević 2005; Tina Gverović 2006; Vedran Perkov 2007; Marko Tadić 2008; Goran Škofić 2009; Davor Sanvincenti 2010; Marko Marković 2011; Miran Blažek 2012; Dina Rončević 2013; Igor Ruf 2014; Niko Mihaljević 2015; Dino Zrnec 2016; Matej Knežević 2017: Ana Kuzmanić 2018. i Predrag Pavić 2019.

Nagrada je deo međunarodne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), u kojoj su danas i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, te Češka, Slovačka, Albanija, Bugarska i  Mađarska.

Konkurs i dodela nagrade realizovani su uz podršku: Trust for Mutual Understanding i Residency Unlimited iz Njujorka, Ministarstva kulture Hrvatske, Grada Splita, Zaklade Kultura nova, Splitsko-dalamatinske županije, Hrvatskih železnica...

Izložba finalista nagrade “Radoslav Putar” u Salonu “Galić” biće otvorena  do 10. jula.

(SEEcult.org)