Dan Jugoslovenske kinoteke
Jugoslovenska kinoteka, jedan od deset najznačajnijih filmskih trezora u svetu, svečano je proslavila 6. juna svoj dan i 63. godinu postojanja, kao i 116 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, a u prisustvu mnogobrojnih filmskih umetnika i saradnika, dodelila je i svoje najveće priznanje - Zlatni pečat - reditelju Dušanu Makavejevu i glumcu, reditelju i producentu Ljubiši Samardžiću.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, podsećajući na burnu istoriju te kuće od 1949. godine, kada je osnovana iz dotadašnjeg Filmskog arhiva, posebno je istakao zasluge aktuelne generacije “kinotečana” na čijem je čelu već 20 godina.
“Ponosan sam što je i ova generacija kinotečana zauzela svoje časno mesto u istoriji Kinoteke”, rekao je Zelenović, podsećajući na izgradnju depoa, nabavku stola za montažu filmova, rekonstrukciju Arhiva, pronalazak velikog broja filmova, kao i uspešnu borbu za zgradu u Uzun Mirkovoj, u kojoj je svečanost i održana.
Za taj prostor, kako je rekao, borba je bila i najneizvesnija borba, ali je 2006. godine konačno uveden u posed Jugoslovenske kinoteke, čime je sprečeno da ne postane još jedna robna kuća.
Dok čeka da dobije upotrebnu dozvolu za multifunkcionalnu dvoranu u Uzun Mirkovoj, Jugoslovenska kinoteka predložiće gradskim vlastima da sezgrada njenog muzeja u Kosovskoj zaštiti kao spomenik kulture.
Zelenović je istakao i potrebu za otvaranjem novih radnih mesta u Kinoteci, navodeći da se broj od 47 zaposlenih nije promenio od kada je pre 20 godina došao na mesto direktora.
Prema rečima Zelenovića, to je, pored svih uspeha, doživljavao svih proteklih godina kao svoj neuspeh.
U svojevrsnoj replici Zelenoviću, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković rekao je da razume da nije dovoljno 47 zaposlenih za ustanovu kao što je Kinoteka, ali je dodao da je ponosan što za godinu dana u ustanovama kulture nijedno radno mesto nije izgubljeno.
Ministar je istakao da je Jugoslovenska kinoteka pokazala da je “moguće uštedeti novac, a uraditi dobar posao”.
Ističući kao ključno opredeljenje - očuvanje onoga što je nasleđeno, Marković je rekao da se to odnosi i na samo ime Jugoslovenske kinoteke.
Marković je zahvalio Zelenoviću i Kinoteci što pokazuju kako se čuva i svoje, i tuđe filmsko blago.
Povodom Dana Kinoteke, dodeljena su godišnja priznanja zaposlenima i saradnicima, kao i nagrada Zlatni pečat Makavejevu i Samardžiću.
Legendarni reditelj Dušan Makavejev, autor filmova “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj ili Tragedija službenice PTT-a” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), te “WR: Misterije organizma” (1971), koji je bio zabranjen u Jugoslaviji zbog političkog i seksualnog sadržaja i primorao ga na egzil, zatim kultni “Sweet Movie” (1974), “Montenegro” (1981), “Coca-Cola Kid” (1985), “Gorila se kupa u podne” (1993) i “Rupa u duši” (1994), zahvalio je na nagradi kroz šalu.
Kako je rekao, supruga Bojana Marijan rekla mu je da se ugleda na Purišu Đorđevića tako što će da zahvali i kaže: “Lepo je što ste se setili nas mladih”.
Ljubiša Samardžić, koji je igrao u više od sto filmova, a režirao je osam, takođe je zahvalio na nagradi Kinoteke, kao jednoj od najznačajnijih u karijeri.
Zlatni pečat, najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, uručuje se od 1995. (od obeležavanja sto godina filma). Prvi dobitnici bili su Teo Angelopulos, Đuzepe de Santis i Harvi Kajtel. Do sada je Zlatni pečat uručen najznačajnijim stvaraocima u svetskoj kinematografiji- Liv Ulman, Nikiti Mihalkovu, Šarlu Aznavuru, Liku Besonu, Vimu Vendersu i mnogim drugima koji su u teškim vremenima i okruženju ipak bili gosti Srbije, Beograda i Kinoteke. Poslednji dobitnici, 2012. godine, bili su Piter Bogdanovič i Menahem Golan, gosti FEST-a.
Do sada je uručeno 35 nagrada Zlatni pečat. Uz izuzetak Emira Kusturice, Vladimira Pogačića i Zorana Perišića, od pre tri godine Zlatni pečat dodeljuje se domaćim autorima. Prvi dobitnici bili su Milena Dravić, Puriša Đorđević i Bata Živojinović. Kao po dogovoru, svi su izgovarali istu rečenicu: "U dobrom sam društvu!"
Jugoslovenska kinoteka objavila je ove godine monografiju posvećenu dosadašnjim dobitnicima Zlatnog pečata. Obuhvaćeno je 35 profesionalnih biografija dobitnika. Publikacija je ilustrovana i dvojezična (srpski i engleski), a priređivači su Borislav Stanojević i Dinko Tucaković.
Povodom Dana Kinoteke, plakete za dugogodišnji rad i doprinos razvoju Kinoteke dobili su Dušica Orlić, Boža Marjanović, Biljana Ninić i Miodrag Cakić posthumno.
Za dugogodišnju uspešnu saradnju s Kinotekom plakete su dobili Narodni filmski arhiv Češke, Gosfilmfond Rusije, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Otvoreni univerzitet u Subotici, Gorica Mojović, novinarke Marina Đurašković i Sandra Perović, Nenad Dukić, Kulturni centar Vrnjačka Banja, Niški kulturni centar, Miloš Paramentić i Nebojša Popović.
Plakete za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobili su kompozitor Milivoje Mića Marković, scenarista Nebojša Pajkić, te reditelji Dejan Karaklajić i Jovan Jovanović.
Plakete za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti dobilo je i 15 glumaca - Ljiljana Blagojević, Lazar Ristovski, Mirjana Karanović, Boro Stjepanović, Branislav Lečić, Ivan Bekjarev, Dragomir Čumić Čuma, Svetozar Cvetković, Tanasije Uzunović, Vladan Živković, Radmila Živković, Miša Janketić, Miodrag Miki Krstović, Bogdan Diklić i Branko Cvejić.
Na Dan Kinoteke tradicionalno počinje i Festival nitratnog filma, koji će u Muzeju u Kosovskoj prikazati do 14. juna više od 30 filmova iz dvadesetak svetskih arhiva, muzeja i kinoteka, uz filmove jednog od prvih srpskih producenata Đorđa Bogdanovića (1860-1914), koji su decenijama smatrani izgubljenim, a sada su restaurisani i objavljeni na DVD-ju.
Festival počinje premijerom restaurisane verzije remek-dela Frica Langa (Fritz) “Metropolis” iz 1927. godine.
*U PRILOGU: Biografije dobitnika Zlatnog pečata
(SEEcult.org)
