Dehumanizovana budućnost u sadašnjosti bez kontakta
Beogradski festival igre (BFI), odložen proletos zbog pandemije virusa korona, otvoren je 11. septembra u Madlenianumu predstavom “Pasionarija” trupe La Veronal iz Barselone, vizuelno i produkcijski moćnom koreografijom Markosa Moroa o budućnosti bez osećanja, u koju je ograničeni broj publike, raspoređen po sali sa zaštitnim maskama na licima, mogao da se uživi i na osnovu sopstvenog šestomesečnog iskustva neophodnog izbegavanja kontakta i bliskosti.
Trupu La Veronal publika je nagradila dugim aplauzom nakon prikaza dehumanizovanog sveta – ljudi pretvorenih u robotizovana bića bez želje da razumeju međusobne razlike i sopstveni život uopšte. Postavljajući pitanje o emocionalnoj nepovezanosti ka kojoj se kreće čovečanstvo na putu ideje o “napretku” po svaku cenu, predstava “Pasionarija” postavlja stoga i više nego aktuelno pitanje da li smo uopšte još živi.
U tom kontekstu je i direktorka BFI Aja Jung, otvarajući odloženo izdanje tog festivala, istakla značaj održavanja kontinuiteta i neodustajanja, uprkos mnogobrojnim teškoćama.
“Da nam je neko prošle godine rekao da ćemo 17. BFI otvoriti predstvom ‘Pasionarija’, da ćemo sedeti na odstojanju, pozdravljati se iz daleka, meriti temperaturu, verovatno bismo pomislili da je to maštoviti filmski zaplet”, rekla je direktorka i osnivačica BFI-ja Aja Jung, dodajući da je njen tim od početka pandemije, koja je svima “promenila život, spustila pozorišne zavese i donela nezamislive izazove”, neprekidno bio u komunikaciji sa pozorišnim trupama i partnerima, razmenjući milion informacija, analizirajući i praveći beskrajne planove.
Na osnovu tog iskustva, Aja Jung je rekla da su nestabilnost i neizvesnost najučljivija promenu u našim životima od početka pandemije - situacija da svaki posao radimo ispočetka po nekoliko puta, pri čemu shvatamo da nijedan od tih poslova nismo uradili onako smo to nekada činili ili nameravali. “Konstruišemo iznova da bismo preživeli”, rekla je ona, pominjući promene rasporeda, predviđanja šta bi jos moglo da se dogodi, brigu jednih za druge, kako za festivalski, tim, tako i za publiku, sponzore… Ipak, kako je istakla, BFI nije odustao, već je odlučio da realizuje sve dogovorene predstave, da ne traži opravdanja, već rešenja. To je, kako je naglasila, bila velika borba i za pozorište, za igru, i za umetnost uopšte.
“Koračati nasuprot vetru znači da nema odustajanja, znači odgovornost, požrtvovanost i ogroman trud”, rekla je Aja Jung, zahvalivši svima koji su pomogli održavanje 17. BFI-ja koji u promenjenom formatu, pod sloganom Senzacije i podnaslovom Re-konstruisano, do 30. septembra i potom od 2. do 8. novembra u Beogradu i Novom Sadu 15 predstava iz planiranog programa, dok su ostale najavljene produkcije odložene za 2021. godinu.
“Ovaj senzacionalan BFI koji će rekordno dugo potrajati doneo je ozbiljne prepreke koje smo uz malo sreće i mnogo hrabrosti verovali da možemo da preskočimo”, rekla je Aja Jung, ističući da se od igre ne odustaje.
Umetnici iz Barselone su, inače, prvi strani gosti koji su stigli u Beograd radi učešća na nekom scenskom događaju, a 17. BFI je ujedno za sada i najveći festival koji se održava u zatvorenom pozorišnom prostoru od početka pandemije, budući da je 54. Bitef odložen za 2021. godinu, odnosno sveden na program Bitef Prolog, kao svojevrsnu uvertiru u naredno duplo festivalsko izdanje.
“Pasionarija” je, kako je istakla Aja Jung, ozbiljan komad, koji je dodatno aktuelizovan koronom, jer postavlja pitanje ljudskosti i empatije. “Sama sebe je odabrala za početak BFI”, rekla je Aja Jung, koja je o teškoćama organizovanja festivala u uslovima pandemije govorila i prethodnog dana na predstavljanju trupe La Veronal.
U sličnom tonu bio je i sam koreograf Markos Moro, konstatujući da je “malo ludo i tužno videti polupraznu salu”, ali da je ipak dobro što su pozorišta uopšte otvorena, budući da smatra da je umetnička igra jedna od najviše pogođenih oblasti.
Moro je “Pasionariju” kreirao pre tri godine, a kako je naveo, želeo je da se bavi budućnošću i time kako tehnički progres menja društvo, ubacuje nas u super brzinu i kako time uništavamo komunikaciju, emocionalne odnose u ljudskom društvu.
“Danas je ta budućnost koju sam imao u vidu dosta slična stvarnosti koju upravo živimo. Prilično sam siguran da će i beogradska publika pronaći tu vezu sa realnošću od koje patimo u aktuelnom periodu”, naveo je Moro, koji je iz Valensije, a živi u Barseloni više od deset godina. La Veronal je njegova trupa, ali radi i za druge trupe kao gostujući koreograf.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: BFI (promo)
(SEEcult.org)
