Deset godina Foruma slovenskih kultura

Forum slovenskih kultura, međunarodna organizacija posvećena pitanjima savremene kulture i kulturne baštine Slovena, obeležila je 17. juna u Mariboru deset godina od osnivanja svečanom akademijom i razgovorom o ediciji “100 slovenskih romana”.

U razgovoru u Mariborskoj knjižnici učestvovali su Gojko Božović, glavni urednik međunarodne edicije “100 slovenskih romana” i urednik srpskog izdanja, te direktorka Foruma slovenskih kultura Andreja Rihter, urednica ruskog izdanja edicije Julija Sozina i poznati slovenački pisac Vlado Žabot, čiji je roman “Vučje noći” uvršćen u tu jedinstvenu ediciju. Učesnici razgovora podsetili su na prvih deset godina Foruma i dosadašnje rezultate, a pogotovu na uspeh edicije “100 slovenskih romana” koja je proteklih godina uspela da se nametne kao antologijski izbor savremenog slovenskog romana i kao referentna preporuka za čitav niz zapadnih izdavača, saopštio je Arhipelag, koji je i najaktivniji izdavač te edicije.

Edicija “100 slovenskih romana” je najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost.

Trenutno najprevođeniji autori u okviru edicije su pisci iz Rusije, Slovenije i Srbije, a prema navodima Arhipelaga, važan trenutak u ostvarivanju ključnih ciljeva tog projekta predstavljaju sve veće aktivnosti ruskog izdavača edicije.

Pored razgovora o “100 slovenskih romana” u Mariborskoj knjižnici, u kojoj su izložene do sada objavljene knjige u toj ediciji, deseta godišnjica Foruma slovenskih kultura obeležena je i svečanom akademijom, za koju je scenario napisao najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar.

Jančar je u scenariju upotrebljavao i kraće odlomke iz dela slovenskih nobelovaca od Iva Andrića do Česlava Miloša, Jaroslava Sajferta, Josifa Brodskog i Vislave Šimborske.

Počasni pokrovitelj obeležavanja desete godišnjice Foruma slovenskih kultura bio je predsednik Slovenije Borut Pahor koji je učesnicima poželeo sreću u ostvarivanju ambicioznih ciljeva.

“Pre deset godina počeli ste ni iz čega, sa idejom o otvaranju veza u prostoru slovenskih kultura. Danas povezujete kreativna jezgra trista miliona Slovena iz 13 slovenskih država. Kod svojih kuća niste možda uvek u potpunosti prepoznati, ali jeste utoliko pre i utoliko bolje u UNESKO u Parizu i u Savetu Evrope u Strazburu. A vaše ambicije su još i veće: postati referentna globalna platforma interkulturnog dijaloga slovenskih kultura i mrežni centar slovenskih država na području umetnosti i nauke. Imajući u vidu ono što ste ostvarili, verujem da ćete uspeti da ostvariti svoju viziju. Srećno!”, poručio je Pahor u čestitki Forumu slovenskih kultura.

Forum slovenskih kultura osnovan je 2004. na Bledu kao međunarodna organizacija koja je posvećena uspostavljanju kulturnih veza između država u kojima se govore slovenski jezici.

Osnivačku povelju potpisala su ministarstva kulture ili spoljnih poslova slovenskih zemalja.

Sedište Foruma slovenskih kultura je u Ljubljani, a u njegovom radu i u realizaciji njegovih posebnih projekata učestvuju mnogobrojne javne i privatne institucije kulture, kao i umetnici iz slovenskih zemalja.Tako su iz Srbije, pored izdavačke kuće Arhipelag, posebno aktivno učestvovali i Arhiv Srbije i Galerija Matice srpske.

Osnovni cilj Foruma slovenskih kultura jeste međusobno predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja, kao i predstavljanje tradicija i kultura slovenskih zemalja izvan njihovih granica. Cilj Foruma je i povećanje kulturne prepoznatljivosti i prisustva kao osnove za razumevanje.

Najvažniji projekat Foruma slovenskih kultura predstavlja edicija “100 slovenskih romana” kojom je započeta intenzivna književna razmena između slovenskih naroda, kao i šira međunarodna promocija i predstavljanje slovenskih književnosti. Da bi se postigao taj cilj, bilo je neophodno oblikovati antologiju romana pisanih i objavljenih na slovenskim jezicima posle pada Berlinskog zida. Takva antologija, izrazito retka u ukupnom evropskom izdavaštvu, dobijena je u reprezentativnoj ediciji “100 slovenskih romana”.

Pored produbljivanja postojećih ili novog uspostavljanja pokidanih kulturnih i književnih veza među slovenskim zemljama i kulturama, posle decenija obeleženih promenama državnog poretka, društvenog sistema, državnim dezintegracijama, kao i tranzicijom, edicija “100 slovenskih romana” zamišljena je i kao način da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, kao i da se u svakoj slovenskoj zemlji oblikuje interpretativna zajednica u kojoj će se uspostaviti razumevanje književnih dela koja nastaju na drugim slovenskim jezicima.

Iskustvo svih izdavača te edicije, kako je saopšteno, jeste da sa skoro svih slovenskih jezika postoji nedovoljan broj prevodilaca, pogotovu u novijim i radnom aktivnim generacijama. Kroz prevođenje sto romana ukazaće se potreba za novim kvalitetnim prevodiocima.

(SEEcult.org)