Destil Marković: Umetnici u Srbiji kao beskućnici
Umetnik Milovan Destil Marković uputio je otvoreno pismo javnosti povodom lošeg stanja Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”, gde se nedavno predstavio na međunarodnoj izložbi “Berlinska soba”, a izrazio je nezadovoljstvo i opštim položajem savremene umetnosti u Srbiji - zatvorenim ključnim muzejima, nepostojanjem otkupa...
U otvorenom pismu, koje je adresirao na predsednika Srbije Borisa Tadića, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, ministra kulture Predraga Markovića i “buduće filantrope Srbije”, Marković je podsetio da je izložba "Berlinska soba" (Berliner Zimmer), u organizaciji Gete Instituta i Makedonskog muzeja iz Soluna, otvorena nedavno u “Cvijeti” nakon gostovanja u nekoliko evropskih prestonica, a biće prikazana i u Zagrebu, Plovdivu, Tirani, Beču, Berlinu… Izložba predstavlja radove poznatih umetnika koji žive u Berlinu, a poreklom su iz zemalja u regionu, među kojima su iz Srbije - Marković i Tanja Ostojić.
“Bilo je hladno, užasno hladno u prostorijama paviljona ‘Cvijeta Zuzorić’. Kustoskinja izložbe Brigit Hofmajster i nas nekoliko umetnika smo prilikom postavljanja izložbe osećali da prsti i uši crvene, pa plave, usta cvokoću, umetnički radovi počinju da se krive i vitopere! Pet dana postavke ove međunarodne(!) izložbe neću zaboraviti, smrzli i porazboljevali smo se! Zbog čega?”, naveo je Marković u pismu, koje je dostavio portalu SEEcult.org.
Smatrajući da država Srbija i grad Beograd dozvoljavaju da paviljon "Cvijeta Zuzorić" propada, Marković ukazuje, između ostalog, i da su već godinama zatvoreni i Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i Muzej grada Beograda, te da je ukinut otkup umetničkih dela koji je “bio jedna vrsta pomoći umetnicima da prežive, da nastave, jer u Srbiji nije moguće živeti od prodaje umetničkih dela, tržište ne postoji, novopečeni bogataši (potencijalni filantropi) nisu još na nivou da podržavaju savremenu umetnost”.
Marković je naveo i da se, prilikom otvaranja postavke “Berlinska soba”, osećao kao da je vraćen u 1982. godinu, kada je poslednji put izlagao u “Cvijeti” i dobio nagradu Oktobarskog salona.
“Sve je kao nekad, isti čučavac, pisaća mašina ‘Olimpija’. Zar je moguće da ULUS (suorganizator izložbe u Beogradu), sa više hiljada umetnika-članova, doslovno preživljava u ovim uslovima. Zar je moguće da likovna umetnost, kraljica vizuelne kulture, propada u (savremenoj i evropskoj) Srbiji? Zar je moguće da esnaf koji je izvajao Pobednika, Vuka, Karađorđa, Teslu… trune na Kalemegdanu u srcu Beograda”, naveo je Marković.
Marković je izrazio nezadovoljstvo i odsustvom svesti o potrebi ulaganja u kulturu i umetnost.
“Kada će u Srbiji biti moguće da neko od bankara, novobogataša, ministara, lično i ličnim sredstvima dobrovoljno priloži deo svog imućstva za savremenu umetnost, pomogne neku kuću kulture, plati za farbanje zidova, zamenu čučavca, mašine za kucanje, popravku grejanja… a da se ne osećaju da im neko otima pare, već da budu ponosni što svojim udelom stvaraju i podižu kulturu u Srbiji? Zalagati se za savremenu umetnost je ponos, prestiž, prisutnost u Evropi (i zašto da ne) dobra i besplatna(!) reklama. Ulagati u savremenu umetnost znači već sada biti u Evropskoj zajednici”, poručio je Marković, koji od 80-ih godina živi i radi u Berlinu.
Na izložbi “Berlinska soba”, Marković je predstavio slike velikih dimenzija nastale u okviru projekta “Homeless”, zasnovane na intervjuima koje je radio sa beskućnicima u proteklih desetak godina u Beogradu (2003), Berlinu (2006/07) i Šangaju (2011).
Na izložbi su učestvovali i Tanja Ostojić, koja je takođe prisustvovala otvaranju, a predstavila se video radom “Bez papira” (u sradnji sa Davidom Rihom iz Austrije), zatim Silva Agostini iz Albanije, Maja Bajević i Šejla Kamerić iz Bosne i Hercegovine, Kristina Leko iz Hrvatske, Dan Mihalcianu (Mihaltianu) iz Rumunije, Jorgos Sapuncis (Yorgos Sapountzis) i Evantia Tsantila (Evanthia) iz Grčke, Nasan Tur iz Turske i Marina Vasileva iz Bugarske.
Markovićevo pismo u celini nalazi se u PRILOGU, a prenela ga je tokom proteklog vikenda i “Politika”, za koju je Marković u nedavnom intervjuu, povodom “Berlinske sobe”, izjavio da se polovinom 80-ih otisnuo u Berlin zato što su mu bili potrebni konkurencija i internacionalni kontekst, jer je u Beogradu još tada ostvario važne izložbe i dobio značajne nagrade (Politikinu, nagradu Oktobarskog salona) i postalo mu je tesno. Tu skučenost umetničke scene Marković i danas vidi.
Marković učestvuje trenutno i na izložbi “Koncepti teksta i slike” (Text-Bild Conzepte) u Gradskoj galeriji Manhajma (Die Stadtgalerie Mannheim), koja predstavlja konceptualne radove još troje umetnika karakteristične po specifičnoj kombinaciji teksta i slike. Marković učestvuje “Bar-kod slikama”, radovima koji su inspirisani bar-kodom, prepoznatljivim nizom kodiranih linija koje posebni uređaji mogu optički da pročitaju.
Markovićev sajt je markovic.org, a njegovi radovi predstavljeni su u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
