Digitalna oštrica - III

Dematerijalizacija: Proces je najvažniji, ludice

Piše: dr Adam Sofronijević

Iako je za naziv ovog priloga pozajmljen kliše koji se često ponavlja u različitim izdanjima koja imaju pretenziju da na pojednostavljen način objasne složene fenomene, još uvek nećemo preći u demagoški tabor, ma koliko danas taj izazov bio veliki. Sadržaj priloga br. 3 serijala Digitalna oštrica opisuje zbivanja u maju 2018. godine koja jasno ukazuju na jednostavnu činjenicu da se razvoj digitalnog sveta odvija u okviru širih procesa, zadatih silama koje svakako obuhvataju kako digitalne tehnologije, tako i mnoge druge faktore, a da pored mnogih ružnih rezulata koje ovo proizvodi, možemo uočiti i jedan lep - dematerijalizaciju.

Svakog minuta u digitalnom svetu tokom maja zadato je 3.7 miliona Gugl pretraga, pregledano je 4.3 miliona Jutjub video zapisa, poslato je 481.000 tvitova, 187 miliona imejl poruka, preuzeto je 375.000 aplikacija, razmenjeno je 18 miliona sms poruka i 38 miliona čet poruka, 973.000 ljudi i mašina se logovalo na Fejsbuk, a preko mreže je potrošeno 862.823 dolara. Svakog minuta. Ovu fascinantnu statistiku pronalazimo krajem maja na profilu Brillinat ads, koji na društvenoj mreži Linkedin prati više od milion naloga, a na Tviteru preko dva miliona. Da li je broj pratilaca i garancija da su ovi podaci tačni ili je u pitanju još jedna lažna vest, prosudiće svako za sebe, jer u svetu posle istine, to je jedina istina koju možemo očekivati.

Na nalozima kompanije RAND na društvenim mrežama objavljeno je 16. maja novo istraživanje koje ukazuje na pomenuti fenomen – u ovom istraživanju nazvan ''propadanje istine'' (turth decay).

Podaci iz SAD ukazuju na sve veću podeljenost društva, ne po pitanjima politike ili rešenjima koja se nude, već podeljenost oko toga šta je objektivna stvarnost. Dok jedna velika društvena grupa veruje da se imigracija u SAD svakim danom uvećava, realni podaci ukazuju da tokom 2018. godine veći broj nelegalnih migranata napušta SAD nego što dolazi. Statistički podaci takođe ukazuju na pad kriminaliteta, ali to ne sprečava takođe statistički značajnu društvenu grupaciju da veruje da kriminal različitih vrsta po brojnosti obara istorijske rekorde. Sa analitičarima RAND-a postavljamo pitanje - kako je moguće obezbediti bilo koji društveni proces ako se ne može postići društveni konsenzus oko pitanja objektivne istine?

Na Tviter nalogu Pavela Durova, osnivača Telegrama, saznajemo 31. maja i 1. juna da je najveća kompanija današnjice prvo zabranila, a zatim, posle izuzetno glasnih i brojnih protesta, privremeno dozvolila distribuciju nove verzije Telegrama u svom eko-sistemu.

Jasno iskazana želja kompanije Epl da se formalno prilagodi uslovima poslovanja na velikom tržištu, kao što je teritorija Ruske Federacije, ali još više neformalnim željama onih koji određuju uslove poslovanja na ovom tržištu, a čija moć seže mnogo dalje od njega, govori o neprikosnovenom procesu u digitalnom svetu, a to je proces sticanja profita, ostvarivanja dobiti. Pod profitom se ne računa samo rezultat finansijskog poslovanja u prethodnom kvaratalu, a pod dobiti ne samo ostvareni rezultati iskazani stejkholderima, već mnogo važnije - obezbeđivanje dugoročnih veza i relacija koje strateški omogućavaju taktičke uspehe u neposrednom poslovanju. Sa ovog stanovišta svakako treba posmatrati i privremenu promenu u politici distribucije Ep stora (App store) u odnosu na Telegram. Dalji dogadjaji vezani za pomenute aktere biće ne samo lakmus papir koji slika realne odnose moći danas, već predstavljaju i slike fenomenologije digitalnog sveta koji se razvija u okvirima i po zakonima procesa koje je u 19. veku Niče glorifikovao, a koje neki značajni savremeni mislioci (Kejgan, Hanson) kategorišu kao nihilizam.

Tokom maja 2018. godine obeležavamo 50 godina od izbijanja studentskih protesta širom sveta, pa i u Jugoslaviji, protesta koji su uz Vijetnamski rat i društvene reakcije na njega, odredili i u velikoj meri i danas određuju, procese u okviru kojih se razvija digitalni svet. Danas gotovo zaboravljeni dogadjaji, iz gotovo istog perioda - maja 1968, a koji se odnose na istraživanje svemira - na primer misija Apolo 8 tokom koje je nastala istorijska slika Izlazak Zemlje, nudili su, a i danas nude jednu drugačiju sliku mogućih procesa koji čine okvire razvoja digitalnog sveta. Procesa koji u središte stavljaju neizvesnost istraživanja, mogućnosti koje nam digitalne tehnologije pružaju - da na Marsu pronađemo nešto revolucionarno novo, nešto što bi promenilo svet, baš kao što je ono što su istraživači iz doba velikih geografskih otkrića 16. i 17. veka otkrili na svojim putovanjima. Ili mogućnost da to ne pronađemo. Ali kao što kaže Gari Kasparov u razgovoru o digitalnim tehnologijama i njihovim posledicama sa Tajlerom Kovenom (Tyler Cowen) 10. maja za Marginal Revolution, samo slobodna društva imaju privilegiju da sebi dozvole slobodu istraživanja, odnosno neizvesnog ishoda, u kome se može slavno uspeti, ali i neslavno propasti. Da li se digitalni svet i dalje kreće pretežno u okvirima procesa koji definišu slobodna društva, moramo sami zaključiti, a u tom zaključivanju može nam od pomoći biti jedan drugi velikan digitalnog sveta, Džef Bezos, koji 26. maja za Vol Strit Džurnal (The Wall Street Journal) kaže: ''Moramo se vratiti na Mesec, ovoga puta da bismo tamo i ostali''.   

Još nekoliko slika digitalnog sveta danas ukazuju na važnosti koji procesi imaju u njemu.

Na internet prezentaciji Univerziteta Kornel, u delu Savez za nauku, 25. maja pronalazimo vest da je Federalna administracija za hranu FDA odobrila korišćenje genetski modifikovanog zlatnog pirinča, bogatog vitaminom A, koji može pomoći da se reši problem nedostatka ovog vitamina i pratećih bolesti koje pogađaju godišnje oko 250 miliona dece u najsiromašnijim zemljama sveta. Blumberg prenosi 31. maja da je najveći startap u oblasti veštačke inteligencije SensTimeGroup Ltd. u prethodnoj godini uspeo da sakupi početni kapital od 1,2 milijarde dolara. U izjavi za medije koja je pratila ovu vest saopšteno je da će prikupljeni kapital biti usmeren na privlačenje talenata i istraživanja. Krajem maja na portalu Fortune.com objavljena je vest da će Nikeš Arora (Nikesh Arora) biti imenovan za novog izvršnog direkotra (CEO) kompanije Palo Alto Networks. Aroru je Erik Šmit, dugogodišnji rukovodilac Gugla, opisao kao ''najboljeg analitičara biznismena“ sa kojim je radio i čoveka koji sa lakoćom sklapa poslove vredne milijarde dolara. Da je Arora preuzeo baš Palo Alto Networks ne iznenađuje ako znamo da tu kompaniju Forčun opisuje kao svetlu tačku industrije sajber bezbednosti, naravno ako imamo na umu važnost procesa bezbednosti za razvoj digitalnog sveta.

Tema meseca

Dematerijalizacija

Jedan od najčešće ponavljanih mantri koje prate pozitivne narative o digitalnom je da se bitovi ne mažu na hleb, odnosno primitivna ili više sofisticirana poruka da je svet digitalnog lep i krasan, ali da on nema nekog neposrednog uticaja na fizički svet, sa svim pratećim ukrasima koji se svode - budimo učtivi, na dihotomiju Marsa i Venere, ili još učtiviji – na korisnost i lepotu. Ali, sveti gral svih apologeta digitalnog dostignut je prethodnog meseca, što je razlog za radost iz očiglednih razloga, tugu - jer treba naći novi smisao, ali i za zabirnutost, imajući u vidu fenomen hibrisa, koji poslovično hara digitalnim svetom. Jedan od vodećih istraživača digitalnog sveta, Endrju Mekafi, ko-direktor Em aj tijeve (MIT) inicijative za digitalnu ekonomiju, u Tedeks govoru koji je održao 3. maja u Kembridžu, Masačusets (TedxCambridge) iznosi zapanjujuće podatke koji u prvi plan razmatranja digitalnog sveta stavljaju fenomen dematerijalizacije. Ovaj fenomen odnosi se na činjenicu da se sve više ljudskih potreba može zadovoljiti ili u potpunosti digitalno, odnosno bez utroška fizičkih resursa, ili uz veoma smanjeni obim fizičkog aspekta prilikom pružanja usluga ili kreiranja dobara. Naslov ovog, slobodno možemo reći, istorijskog govora, pored fenomena o kome govori, sadržao je i podnsalov. Najveće iznenađenje čovečanstva ili Najveće iznenađenje za čovečanstvo, u zavisnosti od toga kako prevodilac doživljava ulogu ljudi u procesima koji nas okružuju. Na prvi pogled logična ideja vodilja tradicionalnog ekološkog pokreta i drugih incijativa koje su težile da reše probleme sa kojima se suočava čovečanstvo usled privrednog rasta i rasta broja stanovnika, da se jedino smanjenjem rasta može očuvati prirodna ravnoteža, definitivno je pobijena naučnim dokazima koje je 3. maja izneo Mekafi. Industrijski rast u fazi četvrte industrijske revolucije omogućava da se proizvodi i koristi više, uz potrošnju manje količine resursa. Stoga je jedino rešenje za probleme sa kojima se suočava čovečanstvo, ne stagnacija siromašnih društava i osiromašenje bogatih, već ubrzano bogaćenje svih i dostizanje nivoa najbogatijih društava današnjice. Britansko ostrvo, na primer, danas dostiže nivoe pošumljenosti koje nije imalo od vremena Magna Karte, a potrošnja osnovnih fizičkih resursa u SAD, uključujući i potrošnju resursa u druge zemlje izmeštenih proizvodnih kapaciteta i recikliranih dobara, u dramatičnom je padu od početka druge decenije 21. veka.

Kako je došlo do ovog velikog obrta, odnosno kako je čovečanstvo ponovo iznenadilo, pre sega samo sebe? Fenomen dematerijalizacije zasnovan je na jednom od osnovnih procesa liberalnog kapitalizma, koji u izmenjenim pojavnim oblicima, uz neophodne državne intervencije, danas još uvek definiše okvire razvoja digitalnog sveta u razvijenim zamljama, a to je slobodno tržište i sloboda investiranja i raspolaganja kapitalom. Kako resursi usled sve veće potražnje postaju sve skuplji, prirodni tok procesa je da se potraže jeftinije alternative, a one leže u digitalnom svetu. Ukoliko je moguće neku uslugu ili proizvod realizovati bez skupih fizičkih komponenti, tržišni proces bez emocija i neumitno vodi ka masovnoj digitalizaciji tih usluga ili proizvoda. Ako se setimo sveta elektronskih analognih uređaja sa početka 80-ih godina prošlog veka, lako možemo zaključiti, kao što je to Mekafi učinio, da funkcionalnosti više od deset takvih uređaja, vokmena, video rekordera, foto aparata, faks mašine, fiksnog telefona, računara, danas menja mobilni telefon.

Količinu fizičkog materijala koji je ovakvim pristupom ostao neupotrebljen i ostavljen u izvornom stanju u prirodi, uz brojke od miliona i stotina miliona pomenutih uređaja koji se godišnje ne prodaju, nije moguće ni sagledati, a nije teško izvući zaključak i o enormnim uštedama koje svaki pojedinačni potencijalni korisnik ovih uređaja, a danas vlasnik mobilnog telefona, ostvaruje. Naravno, muzika, filmovi i ti kompjuteri se ne mažu na hleb, kao što bi rekli dežurni kritičari digitalnog. Ali ako se setimo da digitalne tehnologije danas omogućavaju takozvanu pametnu poljoprivredu, u kojoj svaka kap vode ide na svoje mesto u tačno određeno vreme i na za to potrebno mesto, a koje definišu algoritmi upravljanja preciznim sistemima navodnjavanja i protokoli uzgajanja genetski modifikovanih biljnih vrsta na primer, takođe nije teško zaključiti da digitalne tehnologije danas omogućavaju izuzetnu efikasnost poljoprivrede i proizvodnju daleko veće količine hrane uz korišćenje daleko manje resursa nego što je to bio slučaj ikada u istoriji čovečanstva. Isto bismo mogli zaključiti razmatrajući procese u rudarstvu, naftnoj industriji i prozvodnji energije uopšte, gde digitlane tehnologije omogućavaju visokoefikasno korišćenje izvora korisnih maerijala, korišćenje obnovljivih resursa ili proizvodnju sirovina od materijala koji su prethodno smatrani nekorisnim.

Imajući sve rečeno u vidu, mogli bismo prerano zaključiti da je nastupilo zlatno doba, ili kao Mekafi, svesni mogućeg hibrisa, usmeriti pažnju na neposredne izazove koje dematerijalizacija ne rešava, kao što su globalno zagrevanje, cena odlaganja, odnosno recikliranja otpada ili rešavanje problema siromaštva. Ono što, na žalost, čak i Mekafi previđa, kada razmatra izazove dematerijalizacije, jeste osnova na kojoj se ovaj fenomen zasniva, a to je proces slobodnog tržišta i pravo na slobodno raspolaganje kapitalom. Bez ove osnove i van ovog procesa nema trajnog podsticaja da se teži najefikasnijem rešenju, nema inovativnosti i kreativnosti. Ovaj proces možda je do juče baš svima delovao kao datost, ali kao što velikan humanistike profesor Kejgan uči, vreme koje su ljudi proveli u okvirima ovakvog procesa, poslednjih dve stotine godina i manje je zanemarivo u odnosu na celokupnost ljudske istorije, a ljudska priroda inherentno teži da ne bude sputana ovakvim procesom. Rečima jednog drugog velikana - sloboda je uvek na samo jednu generaciju daleko od zatiranja, a sloboda u sferi ekonomije, koja je u našem današnjem ishodištu dovela do ovako iznenađujuće pozitivnog rezultata, danas je pod većom pretnjom nego ikada. Stoga, zaključujemo, proces je ipak najvažniji, ludice.

*Tekst je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda II