Drama Ksenije Dragunske u Ateljeu 212

Predstava “Osećaj brade” prema tekstu savremene ruske autorke Ksenije Dragunske, u režiji Mie Knežević, premijerno će biti izvedena 6. oktobra u Ateljeu 212, a donosi začudnu priču iz ruske provincije koju glumci opisuju kao “nežni Tvin Piks”.

Radnja se dešava u postkomunističkom periodu. U zabito selo, zarobljeno u vremenu i osećanju izolovanosti, stiže književna kritičarka, emancipovana žena koja se kroz susrete sa njegovim začudnim stanovnicima suočava sa samom sobom i pitanjima identiteta.

Dramaturg Ateljea 212 Dimitrije Kokanov ocenjuje da se Dragunska, čiji je komad preveo Novica Antić, poigrava sa dramskom formom, ulazeći u poetsko i prozno.

“Njen komad deluje kao pripovetka namenjena scenskom izvođenju. Liči na avanturističku priču, mitove i bajke. U predstavi se koriste različiti načini pripovedanja. Narativ je epski, ali traži i omogućava da se glumci igraju”, rekao je Kokanov 5. oktobra na konferenciji za novinare.

Predstavu izvode Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević, Vladislav Mihailović, Miodrag Dragičević i Jovan Belobrković.

Mia Knežević je uporedila komad Dragunske sa detetom koje mnogo nudi i pruža, a sa druge strane se i opire.

“Kada smo shvatili da je njen tekst kao dete sa kojim se treba igrati, otvorili su nam se interesantni rediteljski i glumački prsitupi. Na prvo čitanje deluje kao dramski komad, ali je zapravo više niz poetskih prizora. Mi smo to pratili i tražili scenske slike koje će preneti sadržaj. Na nivou mašte i igre, kroz improvizacije upoznavali smo se sa likovima. To su zanimljvi ljudi iz malog mesta u Rusiji, mada bi se takvi karakteri mogli naći i drugde u svetu”, rekla je ona.

Rediteljka je u programu predstave zapisala da je potrebno da se izložimo susretima sa različitim ambijentima i ljudima koji su neodvojivi od tih ambijenata, kako bismo shvatili identitet veka u kojem živimo.

“Ovaj susret se odvija u jednom od bezbroj zabačenih kutaka sveta. Da bi zavirili u njega potrebna je radoznalost duha i iskrena želja da sebe definišemo gledajući u drugoga, u drugačiju interpretaciju stvarnosti. U prepuštanju i poklanjanju sebe drugačijem “lokalnom svetu” možda stižemo do odgovora na pitanja – ko smo to mi i na koji način učestvujemo u vremenu u kojem živimo”, poručila je Mia Knežević.

Mlada glumica Jovana Gavrilović izjavila je da pristup rediteljke - prepuštanje igri, nije čest, a da su glumci na to spremni. “Bilo je uzbudljivo, povremeno mukotrpno, ponekad je delovalo bezizlazno, ali su se kockice ipak uklopile. Nedavno sam bila u Rusiji, upravo u kraju o kojem je Dragunska pisala i videla sam da smo mi intuitivno napravili baš taj svet. To mi je bilo divno otkriće”, rekla je ona.

Svi članovi ansambla izrazili su zadovoljstvo procesom rada, slobodom da razmaštavaju i stvaraju situacije na sceni, igrajući ljude, predmete, pa i vremenske nepogode.

Scenografiju je kreirala je Daniela Dimitrovska, a kostime Biljana Grgur.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina čestitao je celoj ekipi. “Ponudili smo mladima ovaj težak i zanimljiv komad i sada znamo da oni to mogu da urade. Učinili su mnogo za pozorišnu umetnost. Čestitam”, izjavio je Brstina.

Očekuje se da na jednu od repriza predstave, koja se na sceni “Petar Kralj” igra 7, 15. i 27. oktobra, dođe Ksenija Dragunska (51).

Teatrolog Jovan Ćirilov svojevremeno je napisao da “u ruskoj literaturi, možda srećom, uvek postoji dežurna pesnička duša koja bar prividno ublažava crnu sliku sveta ostalih ruskih pisaca, njenih savremenika”.

“Tako je, pored Dostojevskog, postojao Čehov. A pored Viripajeva, Sorokina i braće Presnjakov i Kostjenka, postoji Ksenija Dragunska. Za nju je važno biti, pisati i kroz osmeh jecati. Njene drame “Piti, pevati, plakati” i “Osećaj brade” deluju kao da je Čehovljevog “Platonova” ili “Ivanova” prepevao neki nadrealist. Taj nadrealist je Ksenija. Hvala joj makar za te tragove ruske duše”, napisao je Ćirilov 2007. u knjizi ruskih drama “Vreme kiseonika”.

(SEEcult.org)