Drastičan pad muzejske posete širom sveta
Pandemija korona virusa drastično je uticala na posećenost muzeja širom sveta tokom 2020. godine, koji su u proseku bili zatvoreni 145 dana, a mnogi i dalje ne primaju publiku ili ponovo zatvaraju vrata.
Dok tokom “običnih” godina više od devet miliona ljudi zauzme poziciju ispred Da Vinčijeve “Mona Lize” ili Delarkove slike “Sloboda vodi narod” u Luvru u Parizu, a pola miliona modno osvešćenih se pojavi na prolećnom otvaranju godišnje izložbe Instituta za kostimografiju u Metropolitenu u Njujorku, u 2020. godini stvari su bile daleko od običnih.
Tradicionalno godišnje istraživanje Art njuzpejpera pokazuje da je sto najposećenijih muzeja širom sveta imalo u protekloj godini 77 odsto manju posetu – sa ukupno 230 miliona u 2019. godini, broj posetilaca se 2020. godine smanjio na svega 54 miliona.
Za razliku od prethodnih godina, kada su posete pojedinačnih izložbi bile predmet godišnjeg istraživanja Art njuzpejpera, sada je fokus pomeren na posetu muzejima generalno.
Najposećeniji muzeji bili su zatvoreni u proseku po 145 dana, odnosno ukupno 41.000 dana, što je više od sto godina izgubljenog vremena. Podatke o broju dana tokom kojih su bili zatvoreni zbog pandemije dostavilo je više od 280 muzeja.
Kineski Hubei muzej, jedan od najvećih u Vuhanu – višemilionskom gradu koji je prvi totalno zatvoren zbog pandemije korona virusa, nije primao posetioce od 23. januara do 13. juna 2020. godine. Zaposlenima nije bilo dozvoljeno da putuju do i sa posla. Direktor Hubei muzeja Fang Qin je stoga spakovao opremu za kuvanje i spavanje i zajedno sa više od 70 zaposlenih postavio svojevrsni kamp u muzejskoj zgradi. Tu su proveli nekoliko meseci, brinući se ujedno o muzejskoj kolekciji,
Pekinški Nacionalni muzej Kine, koji je sa 1,6 milion posetilaca drugi po popularnosti u istraživanju Art Njuzpejpera, bio je zatvoren tri meseca, počev od 25. januara. Kada je otvoren, njegov kapacitet smanjen je za 90 odsto – sa potencijalnih 30.000 na 3.000 osetilca na dan, a potom je taj broj postepeno povećavan do avgusta do 8.000 dnevno.
Drugi najposećeniji azijski muzej, japanski Muzej savremene umetnosti 21. veka u Kanazavi, imao je 971.000 posetilaca u 2020. Bio je zatvoren 66 dana, što ga stavlja na niže mesto lestvice zatvorenosti, koja odražava i različitu politiku zemalja koje se tiču striktnog lokdauna.
Nacionalni muzej Kine 2014, Wikimedia commons, Daniel Case - CC BY-SA 3.0
U Evropi, nakon što je Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila pandemiju, procenjeno je da je 250 miliona ljudi bilo u lokdaunu u prvom talasu. Francuska i Nemačka bile su prve koje su potvrdile slučajeve zaraze korona virusom, a Italija i Španija uspostavile lokdaun na nacionalnom nivou. Vlade evropskih zemalja različito su reagovale na krizu, pa su Francuska i Italija recimo imale duže periode zatavranja i striktnije restrikcije koje se tiču putovanja, dok su muzeji u Danskoj i Finskoj bili zatvoreni u proseku 112 dana. Dok je u 2019. godini gotovo 83 miliona ljudi obišlo sto najpopularnijih evropskih muzeja, u 2020. bilo ih je svega 24 miliona.
Evropski gradovi suočili su se i sa drastičnim padom turističkih poseta, posebno za vreme letnjih meseci. Pariz je imao svega pet odsto svog uobičajenog broja turista prošlog leta – prema podacima Svetske organizacije za turizam.
Tri velika pariska muzeja – Luvr, Centar “Pompidu” i Orsej zabeležili su ukupan pad posete za 73 odsto – sa 16,5 miliona u 2019. godini spala je na 4,5 miliona. Oko 2,7 miliona ljudi posetilo je Luvr, koji je, uprkos padu posete od 72 odsto, ostao najposećeniji muzej u istraživanju Art njuzpejpera. Broju posetilaca Luvra doprinela je izložba Leonarda da Vinčija, koja je zatvorena u februaru, ali je do tada privlačila više od 10.000 posetilaca dnevno, postavši tako i najposećenija postavka u istoriji Luvra. Uprkos tome, Luvr je objavio da je izgubio oko 90 miliona evra u 2020. godini.
Pad turizma i zatvaranje teško su oštetili i španske najveće muzeje - Prado u Madridu zabeležio je 76 odsto manju posetu (sa 3,5 miliona u 2019. godini na 852.000 u 2020), dok je Muzej rejna Sofija imao 72 odsto manje posetilaca (4,4 miliona u 2019. naspram 1,2 milion u 2020). Pandemija je primorala Prado da bude zatvoren 85 dana, a kada je otvoren, mogao je da primi samo polovinu kapaciteta posetilaca. Rejna Sofija bio je zatvoren 80 dana, a potom je primao samo trećinu mogućeg
broja posetilaca.
Zanimljivo je da je Palata Reale u Milanu, jedan od najduže zatvorenih muzeja u Evropi (193 dana), imao samo 48 odsto manju posetu (391.000). Nacionalna galerija Irske u Dablinu bila je zatvoreno otprilike isti broj dana, a zabeležila je 73 odsto manju posetu.
Britanski muzej bio je zatvoren čak 208 dana, a Tejt Modern 173.
Mnogi britanski muzeji računaju na turizam – strukturu posetilaca Britanskog muzeja čine 77 odsto stranci, a prema podacima Nacionalne službe za statistiku, u drugom kavrtalu godine, kada je Velika Britanija ušla u prvi lokdaun, broj stranih turista smanjen je za 96 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.
Britanski muzeji u proseku su imali 77 odsto manju posetu, a bili su zatvoreni više od polovine 2020. godine. I kada su otvoreni, uspostavljene su striktne mere u vezi sa dozvoljenim brojem posetilaca, pa je većina muzeja mogla da primi samo 20 do 30 odsto od uobičajenog broja posetilaca.
Tejt, foto: Thomas Steiner/Pixabay
Smanjen broj posetilaca doveo je i do velikih finansijskih gubitaka, pa je tako sopstveni prihod četiri prostora Tejt muzeja smanjen sa 94 miliona funti u 2019. na oko 38 miliona u 2020, što je pad od oko 60 odsto. U sopstveni prihod se, inače, računaju i donacije.
Najbolje je u kriznom vremenu 2020. prošla Nacionalna galerija portreta, koja je i inače planirala zatvaranje od juna zbog rekonstrukcije.
Ipak, ima i nekih uspešnih primera rada britanskih muzeja – putujuću izložbu Tutankamonovog blaga iz Velikog egipatskog muzeja u Kairu videlo je više od 580.000 ljudi u Sači galeriji, uprkos skupocenim kartama koje su koštale gotovo 40 funti. Takođe, izložbu Olafura Eliasona u Tejt Modern obišlo je više od pola miliona ljudi.
Posebno problematična situacija je u SAD, u kojima svaka država postavlja sopstvene epidemiološke mere i protokole bezbednosti, pa su američki muzeji primorani da se prilagode veoma različitim pravilima. Broj dana tokom kojih su bili zatvoreni kreće se od 75 (Kristal Bridžis muzej američke umetnosti u Arkanzasu) do čak 293 (Nacionalni muzej američkih Indijanaca u Njujorku). Mnogi kalifornijski muzeji zatvoreni su u martu 2020. i tako su i ostali veći deo godine.
Svega 2,2 miliona posetilaca imala su četiri najveća njujorkška muzeja – Metropoliten (1,1 milion), Muzej moderne umetnosti – MoMA (706.000), Vitni muzej američke umetnosti (233.000) i Solomon Gugenhajm muzej (154.000), što je 91 odsto od ukupne posećenosti muzeja u Njujorku (2,4 miliona). Isti muzeji imali su 2019. godine 11 miliona posetilaca, pri čemu je najveći pad (88 odsto) ostvario Gugenhajm. Dok su mnogi njujorški muzeji bili zatvoreni i po šest meseci, Gugenhajm nije primao publiku sedam meseci, a kada je otvoren, sveden je na 25 odsto kapaciteta. Epidemiološka kriza poremetila je plan Metropolitena za obeležavanje 150-godišnjice i doprinela gubitku prihoda od oko 150 miliona dolara. Od kada je otvoren u avgustu, doduše samo za četvrtinu nekadašnje publike, Met je imao oko 4.000 posetilaca dnevno, od kojih su 90 odsto bili Njujorčani.
Gugenhajm, Njujork, foto: Kai Pilger/Pixabay
Muzeji u Vašingtonu takođe su zabeležili veliki pad posete. Nacionalna galerija umetnosti (NGA) bila je zatvorena 138 dana, a Smitsonijan muzej američke umetnosti (SAAM) i Nacionalna galerija portreta (NPG), koji dele ulaz, a time i posetioce, bili su zatvoreni 225 dana. Poseta NGA smanjena za 82 odsto – sa 4,1 miliona u 2019. na 730.000 u 2020, a SAAM i NPG imali su 81 odsto manju posetu prošle u odnosu na pretprošlu godinu (321.000 naspram 1,7 milion).
Brazil je takođe jedan od svetskih epicentara pandemije, sa najvećim brojem slučajeva posle SAD, pa su i podaci o radu muzeja drastični. Podaci 19 brazilskih muzeja obuhvaćenih istraživanjem pokazuju da su bili zatvoreni u proseku 203 dana. Muzeji u Braziliji, Sao Paulu, Rio de Žaneiru i Belo Horizonte ukupno su imali 1,6 milion posetilaca, što je 72 odsto manje u odnosu na 2019. godinu (5,6 miliona). Uprkos ogromnom broju slučajeva zaraze korona virusom, brazilske umetničke institucije su pritom pod pritiskom vlasti da ostanu otvoreni. Brazilski predsednik Žoao Bolsonaro, koji je to tražio i od biznis sektora, nedavno je suspendovao državno finansiranje kulture u regionima sa restrikcijama uvedenim zbog korone.
Jedan od svetlijih primera borbe protiv pandemije je Novi Zeland, zahvaljujući ranoj primeni restriktivnih mera i proglašavanju nekoliko brzih i striktnih zatvaranja.
Novozelandski muzeji bili su zatvoreni manje od globalnog proseka, a kada su otvoreni, nisu imali ograničenja u pogledu kapaciteta pubilke, za razliku od većine drugih širom sveta. Najmanje oštećen veći novozelandski muzej je Krajstčerč umetnička galerija, koja je bila zatvorena 54 dana, a zabeležila je pad posete od svega 28 odsto. Najpopularnija novozelandska muzejska institucija, Muzej Novog Zelanda Te Papa u Velingtonu imao je oko 838.000 posetilaca, što je 46 odsto manje nego 2019. Umetnička galerija Oklanda, koja je bila zatvorena 101 dan, otkazala je velike izložbe Pikasa i Monea zbog ograničenja putovanja, ali je odlučila da ne odustane od izložbe 111 domorodačkih umetnika – najveće u 133-godišnjoj istoriji tog muzeja.
(SEEcult.org)
