Dunav zlata pun…

Pisci Vasa Pavković, Nenad Novak Stefanović i Aleksandar Gatalica istakli su na štandu Delegacije Evropske unije na 61. Sajmu knjiga u Beogradu značaj Dunava u burnoj istoriji Srbije i njenim međunarodnim odnosima, posebno sa Nemačkom i Austrijom, kao i u razvoju kulture i nauke na ovim prostorima, ukazujući na ogroman potencijal te reke za povratak nekadašnje otvorenosti i tolerancije u regionu.

Bilo da ga shvataju kao “Okean Dunav”, kako je i naslov Pavkovićeve knjige, ili kao veliku dvosmernu ulicu, kako ga Stefanović opisuje povodom svoje knjige “Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu”, učesnici razgovora osvrnuli su se 24. oktobra na tu veliku evropsku reku kao na snažnu inspiraciju mnogobrojnih pisaca i umetnika, put kojim je svojevremeno dolazila kultura u Srbiju, mada i ratovi, te kao na novu mogućnost za povezivanje srpskog i nemačkog naroda i obnavljanje veza kakve su bile pre 20. veka.

Dunavom su, kako je rekao Gatalica koji je moderirao razgovor, dolazili talasi kulture i međusobnog uticaja tokom istorije koju su obeležila  spajanja, ali i razdvajanja.

Podstaknuti poznatim stihovima Jovana Jovanovića Zmaja “… Tamo Dunav zlata pun...”, učesnici su se osvrnuli u razgovoru na mnogobrojne fenomene prošlosti u dunavskom regionu, podsetili na iščezlu kulturu vojvođanskih Nemaca, ukazali na nemačko poreklo mnogih ličnosti u oblasti kulture i umetnosti, nauke, pa i vojske, koje se smatraju pripadnicima srpskog naroda (Stanislav Vinaver, Mihailo Valtrović, Stanislav Binički, Đorđe Valter, Pavle Jurišić Šturm…). Ujedno, skrenuli su pažnju i na još uvek nedovoljnu svest o važnosti Dunava i njegovih potencijala, pa i na zabrinjavajuću nebrigu o toj reci i životnoj sredini.

Vasa Pavković je za Dunav vezan od detinjstva, koje je velikim delom provodio na Tamišu u rodnom Pančevu, a posebno na ušću te reke u Dunav, gde je svojevremeno počeo da se bavi i ribolovom, ali to već godinama ne radi.

“Ja sam napustio ribolov pre desetak godina, kada sam došao na obalu i morao da stojim na pet slojeva plastičnih flaša. Da bih kao bio u kontaktu sa prirodom, moram da stojim na flašama!”, rekao je Pavković, koji je rekao i da se za vreme njegovog detinjstva voda mogla direktno piti iz Dunava.

Pavković Dunav vidi i kao kolevku pismenosti na ovim prostorima, koja je i dalje magnet za brojne pisce i pesnike, koji stvaraju na njegovim obalama. Među njima je i akademik Ljubomir Simović koji ga je nazvao “Planeta Dunav” u istoimenoj pesničkoj zbirki.

“Simović crpi snagu za život iz Dunava”, to je reka koja oplođuje”, rekao je Pavković.

Za Nenada Novaka Stefanovića prva asocijacija na Dunav je ulica, i to “dvosmerna, u kojoj narodi i kulture idu i uzvodno i nizvodno, i koja fluktuira, živa je”.

“Onda shvatite da je i pojam države fluidan – da ne možete da ga vežete za jednu kulturu”, rekao je Stefanović, koji ima specifično iskustvo u pisanju o podunavskom regionu, opisano u knjizi “Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu”.

Deset dana je sa koautorom tog dela Stefanom Bartom proveo 2012. godine u jednoj kući na Fruškoj Gori, razgovarajući o temama u vezi sa nemačko-srpskim odnosima, doseljavanju Nemaca, kao i Srba u Podunavlje, ideologijama i potrebi prevazilaženja predrasuda. Stefanović je, kako je rekao, pokušao u tom dijalogu da ukaže na Srbiju kao na zemlju “u koju se nekada rado dolazilo i koja nije bila tamni vilajet”, već je bila otvorena za pripadnike različitih vera i kultura, pružajući im i mogućnost ostvarenja profesionalnog uspeha.

Stefanović se u dijalogu sa Bartom fokusirao na individualno pamćenje, a kako je rekao, prepirali su se svega par puta, i to po pitanju Jevreja u Srbiji i nacističkog vešanja komunista na Terazijama. Odlučio je da tu drugu temu izbaci na kraju iz teksta knjige, jer je uvideo da je Bartu mnogo teško u suočavanju sa prošlošću svog naroda. “Skoro su mu suze krenule”, rekao je Stefanović.

Stefanović i Bart su, inače, posvetili svoju knjigu Jozefu Šulcu, nemačkom vojniku za koga se veruje da je odbio da učestvuje u streljanju grupe Srba početkom Drugog svetskog rata, te mladom Srbinu Srđanu Aleksiću iz Trebinja, koji je ratnih 90-ih dao život da bi spasio smrti poznanika muslimanske vere koga su napali njegovi sunarodnici.

“To su ljudi koji su pokazali da je čovečnost iznad služenja bilo kojoj ideologiji”, rekao je Stefanović.

Gatalica je konstatovao da Dunav spaja vekove istorije na ovim prostorima, a i danas je svedok svih promena u Evropi 21. veka, uključujuhi i aktuelnu migrantsku krizu.

“Deca Egejskog mora postaju deca Dunava – većina želi da se useli u Nemačku i Austriju”, rekao je Gatalica, postavljajući pitanje da li dunavska, odnosno centralna Evropa zna i može da udomi, zbrine, zaposli... milion ljudi koji su izbegli od ratova, i učini ih Evropljanima.

Stefanović je na to pitanje odgovorio sa oprezom, primećujući ujedno da se usled migrantske krize menjaju i gradovi u Austriji i Nemačkoj, pa i crkve menjaju običaje i prilagođavaju svoje prostore novim potrebama.

“Podunavska Evropa je u tranziciji i preispitivanju”, rekao je Stefanović.

Pavković se složio da je odgovor na to pitanje težak i dodao da Srbiju izbeglička kriza za sada “udara marginalno, sa strane”, te da ne treba zaboraviti da je do svega toga došlo zato što je “veštački izazvana” proizvodnjom ratova u zemljama koje sada napuštaju ljudi koji su živeli određenim standardom, obrazovali se, radili i moraju da misle na budućnost svoje dece.

Dunav je i tema ovogodišnjeg programa na štandu Delegacije EU i EU Info centra na 61. Sajmu knjiga, osmišljenog pod nazivom “Dunav u knjigama – pravo evropsko putovanje”. Program je fokusiran na predstavljanje bogatog kulturnog nasleđa Podunavlja, ali i na potencijal Dunava da doprinese saradnji i razvoju regiona.

Zamenik šefa Delegacije EU u Beogradu Oskar Benedikt podsetio je na otvaranju štanda da je EU pre pet godina usvojila Strategiju za Dunav čiji je cilj da bolje poveže region, obezbedi zaštitu životne sredine i doprinese miru i prosperitetu. “Dunav nas ujedinjuje, to je snaga koja nosi Evropu u budućnost”, rekao je Benedikt i dodao da može da zamisli da u ne tako dalekoj budućnosti bude moguće ploviti brodom i uzvodno i nizvodno duž celog Dunava bez pasoša.

Osim knjiga o Dunavu, program na štandu Delegacije EU i EU Info centra obuhvata i promociju publikcija, među kojima su i brošure „Rastemo zajedno 2“ i „Agenda povezivanja – sufinansiranje investicionih projekata na Zapadnom Balkanu“ koje govore o pomoći EU Srbiji kroz različite mehanizme. U brošuri „Rastemo zauedno 2„ predstavljeni su neki od najuspešnijih projekata koje je EU finansirala u Srbiji u proteklih 15 godina (kroz više od 600 projekata EU je donirala Srbiji tri milijarde evra bespovratnih sredstava), dok „Agenda povezivanja“ predstavlja deset infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani kroz novi instrument pomoći, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, koji je ustanovljen 2015. godine u iznosu od milijardu evra.

Pregled aktivnosti EU na Sajmu knjiga moguće je naći na sajtu EU info centra, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)