Edina Svoren: Lice i naličje Evrope

Mađarska autorka Edina Svoren (Szvoren), dobitnica Evropske književne nagrade za 2015. godinu, smatra da se od pisaca iz južnog i istočnog dela Evrope očekuje da više pišu o političkim temama i nedavnoj prošlosti, nego o univerzalnim temama, što ih stavlja u neravnopravan položaj s kolegama iz zapadnih zemalja.

Mađarska autorka Edina Svoren (Szvoren), dobitnica Evropske književne nagrade za 2015. godinu, smatra da se od pisaca iz južnog i istočnog dela Evrope očekuje da više pišu o političkim temama i nedavnoj prošlosti, nego o univerzalnim temama, što ih stavlja u neravnopravan položaj s kolegama iz zapadnih zemalja. Autorka novela na temu porodičnih odnosa, Edina Svoren u intervjuu za SEEcult.org govori i o evropskim vrednostima i novim granicama, kao i specifičnostima mađarske književne scene, teškoćama opstanka pisaca i šansama za mlade autore...

“Iako ova nagrada nije toliko poznata u Mađarskoj, ipak je primetno da se knjiga bolje prodaje od kada je nagrađena”, rekla je Edina Svoren, dobitnica Evropske književne nagrade za knjigu priča “Nincs, és ne is legyen” (There Is None, Nor Let There Be / Nema, niti treba da bude), koja će biti uskoro prevedena na srpski i još nekoliko jezika.

Edina Svoren rekla je da je položaj pisaca u Mađarskoj težak, pa i sama obezbeđuje egzistenciju radeći kao profesorka na Muzičkoj školi “Bela Bartok” u Budimpešti, koju je i završila.

“U Mađarskoj je teško živeti od bilo čega, a od pisanja ni toliko. Ne može se samo od pisanja živeti”, navela je Edina Svoren, koja je na 60. Sajmu knjiga u Beogradu gostovala u organizaciji Delegacije EU i EU Info centra.

Prema njenim rečima, u Mađarskoj je situacija u vezi sa objavljivanjem novela drugačija nego u mnogim drugim zemljama u Evropi, jer postoji značajna književnost kratkih priča. “Ali u Zapadnoj Evropi kao da postoji neki strah izdavača od objavljivanja kratkih priča. Plaše se da neće biti toliko čitane kao romani, što jeste slučaj i u Mađarskoj, ali manje”, rekla je Edina Svoren.

Edina Svoren smatra da uticaj aktuelnih političkih dešavanja ili događaja iz nedavne prošlosti ne mora nužno da se pojavljuje u motivima književnog dela. “Književnost ne govori bukvalno, može se reći mnogo toga kroz preneseno značenje”, rekla je ona, dodajući da je i čitaocu “možda lakše da pronađe sebe u nečemu što je malo udaljenije, nego u onome što je aktuelno, što se sada, ovog momenta dešava”.

“Zbog toga pisci često, tek desetak godina kasnije, pišu o nekim velikim društvenim dešavanjima. U mađarskoj književnosti se, na primer, tema promene sistema iz komunizma pojavila kao konkretan motiv tek mnogo kasnije”, dodala je Edina Svoren.

Edina Svoren rekla je da je zato pozornica kroz koju se kreću njeni likovi mala.

“Ona oslikava vreme detinjstva, to je kasno vreme (mađarskog komunističkog lidera) Janoša Kadara, kada je u društvu bila takva situacija da su se porodice zatvarale u sebe, nije se izlazilo, niti išlo u pozorište, ljudi se nisu nalazili, družili… Na taj način se pojavljuje taj neki politički motiv, ali od prethodnog nekog vremena, sa zakašnjenjem od nekoliko decenija”, rekla je ona.

Povodom aktuelne izbegličke krize u Evropi i odnosa Mađarske prema tom pitanju, Edina Svoren je ocenila da nije reč o urušavanju evropskih vrednosti, već samo do izražaja dolazi naličje koje uvek postoji.

“To je kao mač sa dve oštrice. Šta god navedemo kao pozitivno, ono u stvari ima neko naličje. Mislim da nije toliko u pitanju urušavanje vrednosti, nego sve više dolazi do izražaja naličje tih vrednosti, čija je dobra strana bila do sada dominantnija”, rekla je Edina Svoren.

“Možemo reći da je vrednost to da pojedinac živi dostojanstveno - životom koji je dostojan čoveka. Ali naličje toga je da smo možda postali previše razmaženi i možda je to uzrok tog nekog straha recimo od izbeglica, straha da će ta udobnost da se prekine”, dodala je ona.

Edina Svoren smatra i da se stvara snažna granica Evrope, unutar koje važe određene vrednosti, koje se ne očekuju da važe i izvan nje.

“Recimo, ne bavimo se time da li robu namenjenu evropskom tržištu  možda proizvode radnici koji praktično rade u robovlasničkom sistemu. Tim stvarima se ne bavimo, jer su daleko, ali kada nam se te stvari približe, onda dolazi do sukoba”, rekla je Edina Svoren, koja objavljuje od 2005. godine, a dobitnica je nekoliko književnih nagrada (Sándor Bródy za najbolju debitantsku knjigu proze 2011. godine, te nagrade Artisjus i Attila József).

Edina Svoren je jedan od 12 laureata Evropske književne nagrade 2015. godine, uz autore iz Austrije, Hrvatske, Francuske, Irske, Italije, Litvanije, Norveške, Poljske, Portugala, Slovačke i Švedske.

Mehanizam predlaganja kandidata, uspostavljen 2009. godine, podrazumeva nacionalne žirije koji biraju pisce iz svojih zemalja na svake tri godine. Među dosadašnjim dobitnicima Evropske književne nagrade iz Srbije su Jelena Lengold (2011) i Uglješa Šajtinac (2014).

Na 60. Sajmu knjiga u Beogradu gostovala je i jedna od dobitnica Evropske književne nagrade 2012. godine- rumunska književnica Joana Prvulesku.

(SEEcult.org)