Edita Šubert za 8. rođendan Laube
Umetnički prostor Lauba u Zagrebu proslavio je osam godina postojanja otvaranjem izložbe Edite Šubert (Schubert), hrvatske umetnice čije je 30-godišnje delovanje na sceni, kako je istaknuto, obeleženo istraživanjima različitih umetničkih medija, otkrićima originalnih tehnologija izvedbe radova i stvaranjem novog umetničkog jezika.
Izložba predstavlja dela iz svih umetničkih faza Edite Šubert, od kojih su mnoga prvi put dostupna tržištu, a biće otvorena do 24. avgusta.
Edita Šubert diplomirala je 1971. na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu. Isprva je slikala hiperrealistički, a potom izvodila instalacije u skromnim materijalima (lišće, tkanina, pesak) koje je kombinovala sa oslikanim površinama (Zvijezda repatica, 1981). Krajem 80-ih slikala je kompozicije intenzivnih boja u duhu nove geometrije (Bez naziva-Katedrala, 1987), a u nastojanju da individualni nivo stvarnosti uklopi u širi kontekst, radila je i ambijentalne instalacije (Moj stan, 1999) i web-art (Šetnje, 2001).
Kustoskinja Laube Jelena Pavlinušić, otvarajući izložbu 15. juna, istakla je da je reč o “jednoj od najcenjenijih hrvatskih umetnica 20. veka”.
Navodeći Laubinu viziju promovisanja savremene umetnosti i povezivanja umetnika, kolekcionara i publike, Jelena Pavlinušić je istakla i da će Lauba nastaviti da bude laboratorija za savremene umetničke prakse i mesto postavljanja trendova na regionalnoj kulturnoj sceni, odnosno “kuća za ljude i umetnost”.
Među gotovo 500 zvanica, kako je istakla Lauba u saopštenju, bili su i Braco Dimitrijević sa suprugom Nenom, Boris Ljubičić, Duje Kaliterna, Danko Murtić, Kristijan Kožul, Ivana Antunović Jović i niz drugih posetilaca, kolekcionara i ljubitelja umetnosti.
Braco Dimitrijević
Proslavu rođendana u Laubinom vrtu obeležio je nastup mlade osječke muzičarke i kantautorke Aklee Neon i džez ritmova DJ-a Bocce Sofistifunka.
Lauba deluje u zgradi koju je 1910. projektovalo građevinsko preduzeće Emil Eisner i Adolf Ehrlich. Tada je služila kao jahaonica u sklopu vojnog kompleksa austrougarske vojske, a kasnije je postaje tkaonica Tekstilnog kombinata Zagreb, koji je tu delovao do 2008. godine. Zgrada Laube danas je jedina sačuvana građevina iz vojnog kompleksa. S obzirom na to da se radi o zaštićenom spomeniku kulture, adaptirana je na način da su sačuvane vredne istorijske karakteristike. Prostor je odraz kontrasta vlastitih namena: kompaktan kubus namenjen je poslovnim aktivnostima koje se odvijaju unutar Laube – kuće za ljude i umetnost, dok fleksibilan slobodni prostor služi za različite aktivnosti (izložbe, performanse, projekcije i sl.) udruženja Lauba.
*Foto: Lauba (promo)
(SEEcult.org)
