Esencija postojanja
Izložba makedonske savremene umetnosti “Esencija postojanja” u Crnogorskoj galeriji umetnosti “Miodrag Dado Đurić” na Cetinju predstavlja radove tridesetak umetnika koji na različite načine reaguju na egzistencijalna načela koristeći različite medije likovnog izraza
Kustosi izložbe Ana Frangovska, Maja Čankulovska-Mihajlovska i Gorančo Đorđijevski naveli su da se umetnički koncept “Esencija postojanja” obraća različitim sferama svakodnevice, života, postojanja i percepcija, koje iz različitih aspekata pomatraju suštinu entiteta, postojanja i funkcionisanja. Time su obuhvaćene geneza ljubavi, duhovnosti, hrane... Ujedno, taj diskurs pokriva i instancu dostojanstva, ideologije, politike i socijale.
“Kada se govori o temama vezanim za egzistenciju, Sartr je najčešće neizbežan, kao i egzistencijalisti koji govore o apsurdnosti socijalnih i društvenih fenomena, tj. o apsurdnosti suštine postojanja. Kritički stavovi o svakodnevnoj egzistenciji u delima izložbe ‘Esencija postojanja’ mogu se tumačiti u kontekstu dugogodišnje ‘nepodnošljive težine postojanja’ kao parafraze naslova mega-poznatog romana Milana Kundere ‘Nepodnošljiva lakoća postojanja’, te nude različite pojmove kao što je objašnjenje borbe za (ne)moguće emotivno / emocionalno egzistiranje u uslovima represivnih društvenih sistema”, naveli su kustosi povodom izložbe.
Tu je i humanistička psihologija Abrahama Maslova i njegova često eksploatisana teorija hijerarhije potreba. U osnovi njegove piramide potreba nalazi se biološko zadovoljavanje instinktivnih, evolucijskih i fizioloških ljudskih nagona, a postupno “osvajanje” različitih nivoa ka vrhu piramide postaje sve složenije i retko dostižno. Jednostavna interpretacija te teorije, koja obuhvata raspored postavljenosti i suodnosa različitih nivoa potreba i definiše da je prelaz na svaki sledeći korak uslovljen zadovoljavanjem prethodnog, postaje složenija zbog temeljne društvene (ne)sigurnosti kao preduslova za pružanje osnovnih životnih potreba.
Taj uopšteni pristup obuhvata pojedinačne aspekte 30 makedonskih savremenih umetnika koji se predstavljaju radovima u različitim medijima – od klasičnih: slikarstva, grafike, skulpture, preko instalacija, objekata, fotografije, videa, digitalnog printa, performansa, zvučnih instalacija...
Na izložbi učestvuju: Ismet Ramičević, Metodi Angelov, Atanas Botev, Vana Urošević, Irena Paskali, Aleksandar Stankovski, Velimir Zernovski, Đorđe Jovanović, Marija Sotirovska, Diana Bogdanovska, Igor Sekovski, Slavica Janešlieva, OPA, Mihaela Jovanovska, kolektiv Zero, Dimče Dimeski, Igor Toševski, Goce Nanevski, Darko Aleksovski, Krunislav Stojanovski, Zenit Balaži, Mirna Arsovska, Zorica Zafirovska, Aleksandar Spasovski i Žaneta Vangeli.
Izložba je otvorena od 5. do 31. avgusta, a organizuju je Narodni muzej Crne Gore i Nacionalna galerija Makedonije u okviru recipročne saradnje te dve institucije.
Izložba je do sada predstavljena u Skoplju (Nacionalna galerija Makedonije, Mala Stanica) i Zagrebu (Galerija Lauba).
(SEEcult.org)
