Evropa Nostra oštro o projektu gondole Kalemegdan-Ušće

Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija posvećena kulturnom nasleđu, objavila je 30. jula Izveštaj kojim oštro kritikuje kontroverzni projekat gradnje žičare (gondole) u okviru Beogradske tvrđave, jednom od najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji sa velikim značajem i za istoriju čitave Evrope. Osim toga što je ocenjen kao zakonski sporan i bez jasne svrhe i utemeljenja, projekat gondole bi, kako je konstatovano, imao razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda.

Izveštaj Evropa Nostre, pripremljen na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka te organizacije Beogradu početkom maja, predstavljen je nedavno Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, saopštila je Evropa Nostra Srbija.

Kako je navedeno u Izveštaju, projektom žičare Kalemegdan-Ušće, koji su inicirale vlasti Beograda 2018. godine, gradnjom žičare Kalemegdan-Ušće, visokih stubova i stanice “Kalemegdan”, nepovratno bi se kompromitovale istorijske i estetske vrednosti Beogradske tvrđave (sa antičkim Singidunumom i istorijskim parkom Kalemegdan), zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i lokaliteta upisanog 2015. godine na Tentativnu listu za upis na UNESKO Listu svetske baštine.

“Beogradska tvrđava je izuzetan primer slojevitog kompleksa utvrđenja i jedinstven je svedok brojnih carstava i država koje su obeležile i oblikovale Beograd, Srbiju i Evropu. Ostacima iz doba starog Rima, Vizantijskog carstva, Ugarske, Bugarske i srpske srednjovekovne države, Osmanskog carstva i habsburškog perioda, Beogradska tvrđava priča jedinstvenu priču o istorijskim granicama Evrope kroz period od preko 18 vekova. Evropa Nostra veruje da visoka vrednost ovog zaštićenog spomenika kulture poziva na maksimalnu brigu i poštovanje, te poziva vlasti u Srbiji da se u skladu sa time odnose prema ovom istorijskom dragulju”, izjavio je prof. dr Herman Parcinger (Hermann Parzinger), izvršni predsednik Evropa Nostre.

Delegacija Evropa Nostre sa premijerkom Anom Brnabić, 7. maj 2019. Foto: Europa Nostra 2019

Pored toga što pruža detaljan opis Beogradske tvrđave i njenih vrednosti, kao i informacije o kontroverznom projektu žičare i kampanje protiv gradnje iste, Izveštaj sadrži deset zaključaka i sedam proporuka za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave.

Kako je konstatovano u Izveštaju, koji su Upravni odbor i Savet Evropa Nostre usvojili sredinom juna u Atini, Beogradska tvrđava je nezamenjivo nasleđe od nacionalnog, evropskog i svetskog značaja i treba biti očuvana uz primenu najviših standarda. Gradnja žičare nanela bi nenadoknadivu štetu autentičnosti i integritetu tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Svrha i opravdanost projekta gradnje žičare nisu jasni, niti zasnovani na detaljnim analizama izvodljivosti i isplativosti. Takođe, ukazano je da je ozbiljna studija uticaja na nasleđe izostala u procesu razmatranja projekta gradnje žičare, suprotno nacionalnim i međunarodnim zakonskim odredbama kao i standardima dobre prakse.

Gradnjom žičare, kako je navedeno, ugrozila bi se transnacionalna nominacija Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine u okviru “Granica Rimskog carstva”, te bi se propustila izuzetna prilika za dugoročno unapređenje i očuvanje tog lokaliteta, kao i za održivi razvoj kulturnog turizma.  

Projekat gradnje žičare nekompatibilan je sa nacionalnim zakonskim odredbama, kao i sa međunarodnim i evropskim konvencijama u oblasti nasleđa koje je ratifikovala Republika Srbija, navela je Evropa Nostra, ukazujući i da postoje jasni dokazi neopravdanih pritisaka na ustanove zaštite kulturnog nasleđa, kao i na neuključivanje stručnjaka i stručnih tela u procesu donošenja odluka i izdavanja mera zaštite.

Proces planiranja gradnje žičare, kako je konstatovano, karakterisao je manjak transparentnosti, izostanak javnog dijaloga i konsultacija sa relevantnim akterima, strukom i građanima. Projekat je stoga naišao na oštru i široku kritiku stručnjaka, civilnog društva, građana i medija, uključujući i peticiju koju je potpisalo 15.000 građana u roku od samo nedelju dana.

Evropa Nostra skreće pažnju i da to nije izolovan slučaj nezadovoljavajuće zaštite nasleđa, jer su “mnoga kulturna i prirodna dobra u Srbiji ugrožena sve liberalnijim sistemom urbanističkog i prostornog planiranja i izgradnje”.

Kao preporuku za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave, Evropa Nostra je navela da bi trebalo preispitati sva upitna dokumenta, mere i dozvole izdate u procesu planiranja gradnje žičare kako to kulturno dobro od izuzetnog značaja ne bi bilo ugroženo nezakonitim i neadekvatnim odlukama.

Preporučena je i izrada detaljne Studija uticaja na nasleđe projekta gradnje žičare, i to od strane nezavisnog kompetentnog tima stručnjaka.

Evropa Nostra preporučuje i da se uloži potreban napor i stručnost u uspešnu nominaciju Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine, uz ulaganje neophodnih resursa u unapređenje njenog trenutnog stanja, umesto u njeno degradiranje.

Takođe, trebalo bi obezbediti sistemsko istraživanje, konzervaciju, restauraciju, održavanje i prezentaciju Beogradske tvrđave kako bi se unapredila svest o njenom značaju i  povećala njena atraktivnost.

Preporučeno je i da se pronađu adekvatnije, jefitinije i manje invazivne alternative žičari, kao što su pešački/biciklistički most ili sistem eko-čamaca.

Potrebno je obezbediti i transparentno i participativno donošenje odluka uz obavezno učešće stručnjaka i građana u procesu planiranja i odlučivanja o investicijama koje radikalno menjaju istorijski pejzaž grada. Takođe, kulturno nasleđe bi trebalo tretirati kao ključni resurs za održivi razvoj Srbije i osigurati da nasleđe koje je zajedničko dobro svih građana ne bude ugroženo i žrtvovano zarad kratkotrajnih investicija i profita.  

Izveštaj je sačinjen na osnovu posete stručnjaka različitih disciplina koji su od 4. do 10. maja obišli Beogradsku tvrđavu, upoznali se sa pravnim i građevinskim izazovima projekta gradnje žičare i sastali sa strukovnim organizacijama, udruženjima građana, javnim ustanovama, nadležnim ministarstvima, kao i sa premijerkom Anom Brnabić.

Delegaciju su činili dr Guy Clausse (Luksemburg), ekonomista i potpredsednik Evropa Nostre (šef delegacije), dr Laurent Lévi-Strauss (Francuska), stručnjak za politiku i nasleđe, član UO, prof. dr Fani  Mallouchou-Tufano (Grčka), arheološkinja i konzervatorka, članica Saveta, prof. dr Paolo Vitti (Italija), arhitekta-konzervator i istoričar, član UO, prof. dr Isik Aydemir (Turska), arhiteka, član Naučnog komiteta i Sneška Quaedvlieg-Mihailović (Srbija/Holandija), stručnjak za međunarodno i evropsko pravo i politiku, generalni sekretar.

(SEEcult.org)