FACK MSUV, dobrovoljno
Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu biće privremeno “oslobođen”, odnosno dobrovoljno “okupiran” od 30. juna do 6. jula – kolektivnom društveno-umetničkom operacijom “FACK MSUV” koju je inicirala mobilna platforma F.A.C.K. iz Čezene sa partnerima iz Milana, Venecije, Rima i Atine, a realizuje se uz doprinos i učešće brojnih umetnika, kustosa, istraživača, aktivista i građana iz regiona bivše Jugoslavije i šire.
U operaciju “FACK MSUV – Izvođenje muzeja kao zajedničkog dobra” kako u njenu realizaciju, tako i u konceptualizaciju, mogu se uključiti svi zainteresovani, a detalje je moguće dobiti porukom na adresu fackmsuv@gmail.com (kako bi dobili lozinku za pristup organizacionoj on-line platformi http://fackmsuv.blogspot.com) ili dolaskom 30. juna u podne u MSUV na plenarni sastanak kojim započinje operacija "FACK MSUV" (kao i svakog sledećeg dana u 12 sati, do 6. jula).
Uprava MSUV-a je saučesnik u operaciji iako praktično nema uvid u to šta, ko i kako će se desiti – nije dobila pisani projekat, niti listu učesnika, nije sklopila ugovor o saradnji sa inicijatorima - jedino što zna, kako je navela, jeste da će Muzej biti zauzet/korišćen (i) od strane učesnika operacije tokom datog perioda (a možda i na duže). Osim toga što je pristala na date uslove, uprava MSUV je učesnicima akcije stavila na raspolaganje i manji deo svog godišnjeg programskog budžeta (Pokrajinski sekreterijat za kulturu Vojvodine je takođe vanredno finansijski podržao projekat).
Operacija “FACK MSUV”, kako je navedeno u njenom Manifestu, nije posebno uperena protiv MSUV-a i njegovih zaposlenika - radi se o preobrtanju i preispitivanju dominantnog centralizovanog/reprezentativnog modela javne institucije kulture i njemu odgovarajućih mehanizama kontrole, selekcije i moći koji su gotovo po pravilu u funkciji ličnih/partijskih interesa onih koji u/o njima odlučuju. U pitanju je opšti strukturni problem, a ne personalni ili programski problem pojedinačne institucije.
Činjenica da je uprava MSUV-a pristala da Muzej bude “oslobođen” ide u prilog tezi da osobe u javnim institucijama kulture nisu listom neprijatelji nezavisnih umetnika/udruženja (tzv. kognitivnog prekarijata), već da su najčešće i sami zarobljenici birokratskih i ideoloskih mehanizama koji u njima deluju - te stoga vape (makar i krišom ili nesvesno) za slobodom. U tom smislu se operacijom “FACK MSUV”, kako je navedeno, ne oslobađa samo muzej od činovnika koji njime upravljaju/ raspolažu po ustaljenom modelu, koji se želi preispitati, već se i sami činovnici oslobađaju muzeja, to jest njegovih institucionalnih mehanizama, čime im se pruža prilika da participiraju u kolektivnom eksperimentu izvođenja radikalno drugačije kulturne institucije - novog muzeja.
Za učešće i operaciji "FACK MSUV" su se prijavili mnogobrojni umetnici iz Srbije, među kojima su Vladan Jeremić (i međunarodna platforma ArtLeaks), Branka Parlić, KNAP, Branko Popović, Boris Kovač, Jovan Jakšić, Sonja Jankov, Dragana Alfirević, Ivana Korać, Aleksandar Bede, Svetlana Milić, Igor Lečić, Bosiljka Zirojević, SKC Novi Sad, Ministarstvo prostora, Vladimir Tegetlija, Anica Vučetić, Sandra Stojanović… Učestvuju i brojni umetnici iz Italije, kao i iz Slovenije - Samo Kutin, Ana Kravanja, Jost Drasler, Tomaž Grom, Spela Trost, Dejan Srhoj, Marjeta Kamnikar, Barbara Novak, Paola Kamnikar…kao i mnogi drugi.
Operacijom “FACK MSUV” uspostavlja se, kako je navedeno, privremena suspenzija atributa moći unutar javne institucije, to jest njenog hijerarhizovanog upravljačko-izvođačkog lanca (direktor, kustosi, administrativne i tehničke službe, domari, spremačice) - i time sprovodi njena de-institucionalizacija. I to ne da bi se stvorila haotična, nezorganizovana situacija u kojoj svako radi šta i kako hoće - već da bi se kroz pažljivo autoregulisan i struktuisan proces participacije i kooperacije otvorio slobodan, ispražnjen prostor za kritičko kreativno preispitivanje i upisivanje. Namera je da se u praksi isproba drugačiji model (samo)upravljanja institucijama kulture - organizovan “od dole”, to jest neposredno od strane umetničke i šire društvene zajednice. MSUV se tom akcijom transformise od prevashodno reprezentacijsko-izložbenog prostora u otvorenu laboratoriju u kojoj se izvodi svojevrsni društveni i umetnički eksperiment re-institucionalizacije
muzeja koncipiranog kao zajedničko dobro (bene comune/commons).
Pored toga što će biti prilika za kolektivno izvođenje “muzeja kao zajedničkog dobra”, operacijom “FACK MSUV” se želi otvoriti prostor za šire participirano kritičko promišljanje o tome za kojom vrstom
umetnika/umetnosti, a time i kakvom umetničkom edukacijom i kakvom institucijom kulture, postoji potreba u današnjem “tečnom” i globalizovanom društvu, regulisanom prevashodno interesima ekonomskih/finansijskih elita, a koje karkteriše sve izraženija socijalna nejednakost, pojačana državna kontrola i represija, rastuće ograničavanje ličnih i kolektivnih prava i sloboda.
Jedan od fokusa operacije “FACK MSUV” je i problematizacija ne-odnosa post-jugoslovenskih društava i njihovih kulturno-istorijskih institucija sa nasledstvom/vrednostima socijalističke revolucije i antifašističke borbe iz Drugog svetskog rata. Poseban osvrt je na ne-odnosu MSUV-a sa istorijatom i arhitekturom zgrade u kojoj je “privremeno” smešten od 2001, a koja je namenski projektovana (arhitekta Ivo Vitić) za nekadašnji Muzej (radničkog pokreta i narodne) revolucije. Namera je i da se pokrene debata o konceptu stalne postavke, delimično izvedene u nacionalnom ključu, dela originalne zbirke Muzeja revolucije koja se još uvek nalazi u jednoj od sala zgrade (za koju je zadužen Muzej Vojvodine).
Operacijom “FACK MSUV” se želi preokrenuti način upotrebe muzeja od zatvorenog sakupljačkoizlagačkog prostora u otvorenu radionicu u kojoj se ideje, prakse i iskustva horizontalno razmenjuju u kontekstu zajedništva, uzajamnosti i međusobne solidarnosti.
Različite aktivnosti otvorene za javnost – klasovi, radionice, plenarne sednice, radni stolovi, debate, prezentacije, projekcije, koncerti, performansi, instalacije - koje će se za vreme trajanja “FACK MSUV” odvijati tokom dana (i noći) u/oko zgrade muzeja, i na drugim lokacijama po gradu, raspoređene su prema tripartitnoj šemi: dimenzija “radionice” – dimenzija “štrajka” – dimenzija “fešte”.
Predviđeno je više tematskih zona kojima će se učesnici baviti, među kojima su re-dizajniranje muzeja kao laboratorije, pravo na grad/instituciju, prekogranične prakse, nove (kulturne) ekonomije, socijalni status umetnika/svest nove klase (prekarijat), aktivizam u umetnosti u 21. veku, bojkot u kulturi, autonomija umetnosti…
Sve aktivnosti koordinišu indisciplinarne radne grupe (radni stolovi), od kojih su neke već formirane, a druge će to biti na licu mesta (arhitektura urbanizam / vizuelna umetnost instalacije; performans ples teatar / film video / zvuk muzika / teorija filozofija / komunikacija promocija / dokumentacija on-line dnevnik / umetnost kuvanja open-air kuhinja...).
Moguće je uključiti se u rad jedne ili više grupa, ili osnovati nove. Različite grupe mogu međusobno sarađivati, stapati se u nove, rastakati se...
Poziv za učešće upućen je svima koji su zainteresovani da umetnički/teorijski intervenišu ili da se uključe na neki drugi način. Učesnici se biraju samo-selekcijom, to jest po principu međusobnog poverenja u sposobnost i inteligenciju drugih – svako bira sebe i svako moze da izabere/uključi nekog drugog u čiji rad/sposobnost veruje – svako pojedinačno preuzima punu odgovornost za sopstveno delovanje tokom operacije. Svi koji uvestvuju su jednako akreditovani (abecednim redom) kao ko-organizatori, ko-producenti i ko-izvođači operacije “FACK MSUV”.
Kako je navedeno, nevelikim budžetom koji je na raspolaganju, biće obezbeđeni zajednički obroci u MSUV, kao i smeštaj onim učesnicima koji dolaze van Novog Sada (svi učesnici pokrivaju sopstvene putne troškove).
S obzirom na specifičan karakter operacije, učesnicima je preporučeno da planiraju boravak u Novom Sadu tokom cele nedelje.
“F.A.C.K.” je, inače, fleksibilni, višejezični i višeznačni akronim koji se moze iščitavati po potrebi, želji, raspoloženju ili situaciji kao: Frakcija, Faktum, Forum, Festival, Fabrique/Akcija, Agora, Akademija, Arte, Act/Cultura, Contemporary, Cantiere, Container, Comunità/Kultura, Komuna, Kazbah i slično, ili jednostavno kao fack! svemu što nastoji da umetničko delovanje (i svaki proizvodni i vitalni proces uopšte) podredi dominantnim mehanizmima neo-liberalne ideologije, to jest interesima finansijskih, političkih i kulturnih elita (tj. logici kapitala).
Inicijatori te akcije citiraju reči Žaka Ransijera da je za kolektivnom moći moguće poistovetiti samo dve dieje - komunističku i demokratsku, koje su, međutim, dovele u istoriji “do katastrofalnih, u najmanjoj meri razočaravajućih rezultata”.
“Moja ideja je da ukoliko želimo da damo određeno pozitivno značenje jednoj ili drugoj reči ili obema zajedno, potrebno je zaista misliti šta znači ideja zajednice zasnovane na kapacitetu svih, što ne znači da smatramo da svi rade isto, već da ukoliko mislimo kolektiv jednakih, mislimo ga na osnovu kapaciteta koji je podeljen između svih. Naravno, sve forme vladavine koje danas poznajemo su oligarhijske, zasnovane na mišljenju da postoje oni koji su tu da vladaju, koji su za to kompetentni, postoji čak i nauka o upravljanju (uzgred, kakva je to nauka koju poistovećujemo sa politikom?). U odnosu na sve ovo imamo dve mogućnosti: ili da smatramo da je dobro tako kako je i ćutimo, ili da mislimo da nije dobro i da je nešto drugo moguće pod nekim drugim imenom. Ta druga opcija može da bude zasnovana samo na hipotezi poverenja u kapacitet inteligencije koji svi dele”, smatra Ransijer.
Do sada su realizovana tri “FACK” događaja - od kada je mobilna platforma F.A.C.K. iz Čezene pre dve godine, u saradnji sa “oslobođenim prostorima” MACAO iz Milana, SALE.Docks iz Venecije, Teatro Valle iz Rima i Teatrom Embros iz Atine, pokrenula tu otvorenu, neformalnu, fleksibilnu i tranzicionu platformu-događaj-konceptualni instrument za istraživanje novih modela samo-organizacije, samo-upravljanja i samo-produkcije u umetnosti i na polju savremene kulture uopšte.
F.A.C.K. je deo talasa recentnog italijanskog društvenog i umetničkog fenomena tzv. "oslobođenih/okupiranih prostora" koji je nastao 2011. godine kada su radnici u kulturi i umetnosti zauzeli dva napuštena javna prostora za kulturu u Rimu - Ex-Cinema Palazzo i Teatro Valle, nakon što su postali predmet špekulacije nekretninama rizikujući da budu privatizovani i transformisani, prvi u kockarnicu, a drugi u noćni klub. Ključni momenat bila je akcija zauzimanja napuštenog nebodera Galfa (Torre Galfa) u centru Milana u proleće 2012. godine od strane umetničkog kolektiva MACAO i ostalog građanstva, te njegove (privremene) transformacije u novi centar za umetnost, u čemu je učestvovalo više od hiljadu ljudi.
Neformalnu italijansku mrežu oslobođenih prostora čine: Nuovo Cinema Palazzo, Teatro Valle Occupato i Angelo Mai Altrove iz Rima; Asilo Filangeri iz Napulja, Teatro Copolla iz Katanie, Teatro Pinelli Occupato iz Mesine, Teatro Garibaldi iz Palerma, Teatro Rossi Aperto iz Pize, Nuovo Centro per le Arti MACAO iz Milana, Teatro Marinoni i S.a.L.E.Docks iz Venecije, Teatro Teramo iz Terama... (nove situacije se stalno priključuju s obzirom da gotovo svaka 2-3 meseca biva oslobođen neki novi prostor - uglavnom napušteni bioskopi/pozorišta, ali i poneka robna kuća).
Teatro Valle Occupato je, inače, jedan od dobitnika prestižne Nagrade princeze Margrit koju Evropska kulturna fondacija (ECF) iz Amsterdama dodeljuje u znak priznanja za poseban doprinos razvoju kulture i civilnog društva. Nagradu je ravnopravno dobio i hrvatski kulturni aktivista Teodor Celakoski iz Zagreba, a svečano je uručena u martu u Briselu.
(SEEcult.org)
