Fajns ponovo zvezda FEST-a
Britanski glumac Rejf Fajns (Ralph Fiennes), reditelj filma “Koriolan” kojim 25. februara počinje 39. FEST, stigao je već u Beograd, gde je delom i snimio taj film, modernu verziju Šekspirove drame o faličnom rimskom ratnom junaku. U “Koriolanu”, pored samog Fajnsa, igraju i Džerard Batler i Vanesa Redgrejv, a značajne uloge ostvarili su i glumci Slavko Štimac i Dragan Mićanović iz Srbije.
Britanski glumac Rejf Fajns (Ralph Fiennes), reditelj filma “Koriolan” kojim 25. februara počinje 39. FEST, stigao je već u Beograd, gde je delom i snimio taj film, modernu verziju Šekspirove drame o faličnom rimskom ratnom junaku.
U “Koriolanu”, pored samog Fajnsa, igraju i Džerard Batler i Vanesa Redgrejv, a značajne uloge ostvarili su i glumci Slavko Štimac i Dragan Mićanović iz Srbije.
Fajnsov rediteljski prvenac imao je svetsku premijeru u takmičarskom programu proteklog 61. Berlinala, a novopečeni reditelj predstavio je u tom ostvarenju kompletnu ratnu mašinu u jednom čoveku, suvišnom u mirnodopskim uslovima, omraženom od svih.
Koriolan je rimski ratni heroj, čovek velike snage, od koga zaziru svi Rimljani. Njegovi ekstremni stavovi izazivaju masovnu pobunu. Zato ga proteruju iz Rima, odriču ga se političari, kao i njegova majka Volumnija. Koriolan nudi zato usluge protivniku Tulu Aufidiju i zajedno kreću na Rim kako bi ga uništili...
Fajns je bio najavljen kao najveća zvezda 39. FEST-a na kraju prošlogodišnjeg festivalskog izdanja, kojem je takođe neformalno prisustvovao, a između ostalog, odgledao je sa novinarima film “Liban” izraelskog reditelja Samuela Maoza, koji je takođe bio gost.
Fajns je otvorio i 37. FEST 2009. godine - filmom “Čitač” Stivena Daldrija (Stephen Daldry).
Sada su ga na aerodromu dočekali direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić i predsednik Odbora FEST-a Darijan Mihajlović, a publika će ga videti na premijernoj projekciji “Koriolana” 25. februara u Sava centru.
Fajns je, inače, 2000. godine u pozorištu u Londonu glumio Koriolana u predstavi koju je režirao Džonatan Kent. Kako Fajns kaže, od tog trenutka postao je opsednut ovim komadom. “Iako je teško govoriti tekst u izvornom obliku, bio sam uveđen da je ovakvu narativnu formu moguće preneti na filmsko platno i ta ideja se dugo razvijala u mojim mislima”, naveo je Fajns, koji je stekao jasnu viziju onoga što je želeo da uradi uz pomoć Džona Logana, koji je imao istu ideju, a autor je scenarija filma.
“Videli smo predstavu potpuno istim očima, kao nešto surovo i savremeno. Nijedan od nas dvojice nije želeo da napravi učtivi ‘muzejski komad’”, naveo je Logan povodom “Koriolana”, dodajući da su se, u suštini, i on i Fajns uvek trudili da postignu isti efekat koji ima i pozorišna predstava, a to je da iz prvog pokušaja pogode ljude.
Šekspirova drama “Korioalan” napisana je, kako se pretpostavlja, oko 1607. godine, a dijalozi iz originalnog teksta ostali su nepromenjeni.
Logan tvrdi da gust i bogat pesnički jezik kojim je napisan “Koriolan” dozvoljava mogućnost savremenog tumačenja i razumevanja. “Scene su zamišljene da povežu radnju i da omoguće bioskopskoj publici da protumači ono što je sugerisano na sceni. Podigli smo odličan Šekspirov tekst na viši nivo, i kroz savremenu postavku prikazali odraz trenutne političke i društvene situacije u svetu”, naveo je Logan.
Iako je snimanje filma planirano za 2009. godinu, planovi su privremeno odloženi zbog teškoća u vezi sa finansiranjem filma.
U projekat su se uključili producent Gabrijel Tana, Džulija Tejlor Stenli i Kolin Vajns, kao i producentska kuća Ajkon.
Najvažniji deo za Fajnsa ticao se pronalaženja grada koji je trebalo da predstavlja Rim kako arhitektonski, tako i društveno.
Finansijska i praktična razmatranja dovela su ga u Istočnu Evropu, ali i sve do Južne Amerike, no kada je video Beograd, shvatio je da je pronašao teksturu i resurse koji su mu bili potrebni. Beograd je savršeno predstavljao ekstreme modernog grada pošto se u njemu jasno vide kontrasti urbanog i siromašnog. Fajns je bio oduševljen oronulim stambenim blokovima, atmosferom pijace i starim idustrijskim postrojenjima koje su predstavljale idealan kontrast luksuznnim domovima bogatih ljudi, modernim klubovima i restoranima, savremenim kancelarijskim blokovima. Sve ovo predstavlja arhitektonski podsetnik društvenih ekstrema.
Dodatni podsticaj, kako za ekipu, tako i za glumce, bilo je saznanje da je Beograd već bio pozornica mnogih građanskih nereda i balkanskih sukoba. Produkcija je bez veliki poteškoća dobila pristup lokacijama koje bi za njih bile nedostupne na bilo kom drugom mestu.
Zgrada Skupština Srbije pretvorena je u Rimski senat. Pojedine scene snimane su i u hotelu “Jugoslavija” koji je oštećen tokom NATO bombardovanja. Sve to iskorišćeno je za snimanje scena bitaka.
Fajns je u nekoliko intervjua pomenuo u kojoj meri im je bila značajna podrška Srbije njegovom filmu.
Producentkinja Gabrijel Tana pominje svog oca koji je Srbin i koji se u filmu čak pojavljuje u ulozi senatora. “On je zaslužan za to što smo upoznali značajne srpske investitore. Napravili smo dogovor čak i sa Vladom Srbije koja nam je dozvolila pristup ne samo izuzetnim lokacijama, nego i objektima Vojske Srbije. Sve ove mogućnosti bile su veoma značajne. U stvari, to je bilo neprocenjivo po pitanju produkcije”, navela je ona.
Fajns je ranije otkrio i da je Beograd odabrao kao lokaciju iz finansijskih razloga, budući da je produkcija jeftinija, a sada dodaje da je Beograd na filmu ispao “kao san”.
“Beograd na velikom platnu izgleda veoma snažno, moćno kao Rim! Bio sam veoma zadovoljan lokacijama i uslovima rada, to mi je mnogo pomoglo”, rekao je Fajns, koji je i ranije hvalio lokacije u Beogradu kao zanimljivu kombinaciju habsburške, komunističke arhitekture i novogradnje.
Birajući glumce, Fajns se od samog početka opredelio za Vanesu Redgrejv u ulozi Volumnije, Koriolanove majke.
Za ulogu Virgilije odabrao je mladu američku glumicu u usponu Džesiku Častejn, nakon što je video njeno tumačenje Dezdemone u Šekspirovom “Otelu” u pozorištu u Njujorku.
Najveći izazov bila je uloga Koriolanovog smrtnog neprijatelja Tula Aufidija Bio je potreban snažan ratnik i Džerar Batler bio je očigledan izbor. Batler sam kaže kako je Aufidije neverovatno snažan, kompleksan i herojski junak.
Muziku za film “Koriolan” komponovao je Mikis Teodorakis, čuveni grčki kompozitor koji se svetsku slavu stekao uradivši muziku za film “Zorba” sa Antonijem Kvinom u glavnoj ulozi.
Fajns je u nedavnim izjavama otkrio da željno iščekuje reakcije ovdašnje publike.
“Kada glumac stavi 'šape' na režiju mnogi dižu obrve, ali radujem se dolasku u Beograd i radoznao sam da vidim reakciju publike”, naveo je Fajns, kome je uslišena i želja da novinarska projekcija filma “Koriolan” bude u Velikoj sali Sava centra, a ne u Maloj, gde se tradicionalno održavaju novinarske projekcije.
Za razliku od Berlinala, beogradskoj premijeri ne prisustvuju strane glumačke zvezde “Koriolana”, ali su organizatori 39. FEST-a najavili još dvadesetak gostiju. Među kojima su reditelji i glumci filmova iz različitih programskih celina, kao i čuveni filmski kritičar Mišel Siman, koji će održati master klas, te Suzan Rej, supruga holivudskog reditelja Nikolasa Reja, koja će otvoriti retrospektivu njegovih filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Fajns je, inače, na 37. FEST-u dobio najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat, a od tada su ga primili i gradski i pojedini republički zvaničnici, obećavši mu podršku.
Među Fajnsovim najvažnijim filmovima su “Šindlerova lista” Stivena Spilberga, “Quiz Show” Roberta Redforda, “Strange Days” Ketrin Biglou, “Engleski pacijent” Entonija Mingele, “Sunce” Ištvana Saboa, “Onjegin” Marte Fajns, “Kraj afere” Nila Džordana, “Spider” Dejvida Kronenberga, “Brižni baštovan” Fernanda Meirelesa, “The White Counteš” Džejmsa Ajvorija, četiri nastavka “Harija Potera”, “Bernard and Doris” Boba Balabana…
Za ulogu u Spilbergovom filmu dobio je i nagradu njujorške filmske kritike, a Evropsku filmsku nagradu dobio je 1999. za ulogu u “Suncu”. Imao je dve nominacije za Oskara i nekoliko za Zlatni globus.
FEST obeležava ove godine 40-godišnjicu od prvog izdanja, a premijerno će predstaviti sedamdesetak filmova, uključujući 13 u glavnom programu, među kojima je i domaći film “Neprijatelj” Dejana Zečevića, koji će biti prikazan na zatvaranju.
Takmičarski program 39. FEST-a “Evropa van Evrope” prikazaće sedam filmova, među kojima su i “Cirkus Kolumbija” oskarovca Danisa Tanovića iz Bosne i Hercegovine, srpski film “Zajedno” Mladena Matičevića, kao i pobednik prošlogodišnjeg, 60. Berlinala, tursko-nemački film “Med” Semia Kaplanoglua.
U konkurenciji su i makedonski film “Majke” Milča Mančevskog, “Dva sunčana dana” hrvatskog reditelja Ognjena Sviličića, ruski film “Drugo nebo” Dmitrija Mamulija i gruzijski “Rene ide u Holivud” Aleka Cabadzea, a o pobedniku će odlučiti žiri koji čine reditelj Goran Paskaljević i filmske kritičarke Debora Jang (SAD), Barbara Lori de Lašrijer (Francuska) i Dubravka Lakić (Srbija).
Ove godine uvedena je i nova programska celina “Evropa u Evropi”, svojevrsni pandan takmičarskoj selekciji. Dok “Evropa van Evrope” vrednuje filmove evropskih zemalja izvan Evropske unije, novi program predstavlja filmove članica EU sa fokusom na evropske koprodukcije koje predstavljaju jedan od najefikasnijih načina za snimanje i distribuciju filmova na starom kontinentu.
FEST će tradicionalno biti održan u Sava centru, Kulturnom centru Beograda i Muzeju Kinoteke, a ponovo mu se priključuje i renovirana dvorana Doma omladine.
Industrijski deo FEST-a B2B neće biti održan ni ove godine iz finansijskih razloga, a organizatori su, kao i prošle, ponovo izrazili nadu da će biti nastavljen sledeće godine.
Sajt Festa je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
