Fenomen postistine u hrvatskom paviljonu na 59. Bijenalu
Hrvatsku predstavlja na 59. Bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji umetnik Tomo Savić-Gecin izložbom “Bez naziva (Hrvatski paviljon)", koja će biti otvorena 22. aprila, a posvećena je današnjem vremenu postistine i njen sadržaj će praktično zavisiti od aktuelnih vesti određenog dana u narednih sedam meseci.
Nove stope virusnih infekcija, navodne izborne manipulacije, razvod člana porodice Kardašijan, ekološke katastrofe, jačanje kriptovaluta, ruska agresija na Ukrajinu, još jedan skandal političke korupcije: vestima se ne može pobeći. Globalno umreženi tokovi informacija prodiru u gotovo svaki aspekt naše svakodnevice. Istovremeno, sve veći broj tehnoloških sistema efikasno garantuje javno zatrpavanje objektivnih činjenica pod lavinom glasina, emocija i ličnih uverenja, dok se naš odnos prema njima stalno prati i minira, predviđa i modifikuje. U kontekstu takvog sveopšteg stanja, izložba “Bez naziva (Hrvatski paviljon)” Tome Savića-Gecana umetničko je delo zamišljeno u doba “postistine” i za nju, navedeno je u najavi izložbe, čija je kustoskinja Elena Filipovic, inače direktorka Kunsthale Bazel.
U praktičnom smislu, projekat funkcioniše tako da veštačka inteligencija svakodnevno analizira tekstualne informacije dobijene iz glavnih vesti objavljenih u nasumično odabranom medijskom servisu (Arab News, Corriere della Sera, El Tiempo, Le Monde, The Bangkok Post, The Namibian, The New York Times itd.). Veštačka inteligencija programirana je za prepoznavanje i svrstavanje zadatog fonda tema: od klimatskih promena, preko migracija i kriptovaluta do vojnog delovanja, povreda ljudskih prava itd. Tako nastaje skup algoritamski izvedenih uputstava namenjenih grupi petoro izvođača kojima će biti zadato vreme početka, trajanje, tačna lokacija u Veneciji i koreografski detalji svake od izvedbi čiji će broj varirati u zavisnosti od dana. Mrežne koordinate podataka dobijenih iz medija određuju u koji će se od nacionalnih paviljona unutar i izvan Đardina izvođači infiltrirati u datom trenutku. Osim toga, one određuju i u kakvoj formaciji izvođači ulaze ili izlaze iz prostora, koje minimalne pokrete izvode, a čak je propisano i o čemu bi trebalo razmišljati tokom izvođenja. Ta se uputstva menjaju u zavisnosti od vesti svakog dana tokom sedam meseci trajanja 59. Bijenala.
Bez naziva (Hrvatski paviljon), 2022
Umetnikova odluka da kao polazišnu tačku koristi vesti nije slučajna: doživljaj javno izvedenog umetničkog dela biće odraz trenutnih događaja u svetu, kao i samoga izvestioca, te njegovog načina izveštavanja. No bez obzira na konkretnu temu kojom se projekat bavi (kretanjem američkih vojnih trupa, novom zdravstvenom krizom, ruskim hakerskim skandalom), umetnik prvenstveno istražuje kako se informišemo o svojoj sadašnjosti, te kako nas doslovce formiraju priče koje nam se prodaju.
Mediji određuju svaki aspekt rada “Bez naziva (Hrvatski paviljon)”. Baš kao što se životi pretvaraju u podatke u “stvarnom svetu”, stvarajući nove oblike društvene kontrole, tako i ovo umetničko delo pretvara vesti u direktive, oponašajući mehanizme kojima tehnologija podmuklo promiče ono što nazivamo “nadzornim kapitalizmom”. U tom kontekstu projekat Tome Savića-Gecana poražavajuće je aktuelan i ukazuje na naš složen odnos s medijima, kontrolom i moći u digitalnom dobu.
Organizaciju i produkciju projekta Savića-Gecana na 59. Bijenalu u Veneciji potpisuje udruženje Kontejner (Olga Majcen Linn i Tereza Teklić), a Diego Carpentiero je producent Paviljona. Irma Omerzo je voditeljka koreografije, Tomislav Pokrajčić je voditelj tehničke produkcije, koju su realizovali Jan Šnajder, Ana Barić i Sara Bakić iz TakeLab s Fakulteta elektronike i računarstva Univerziteta u Zagrebu.
Tomo Savić-Gecan, rođen u Zagrebu 1967. godine, živi i radi u Amsterdamu. Studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Milanu, nakon čega je razvio vrlo konkretnu i rigoroznu konceptualnu praksu. Radovi su mu prikazani na brojnim izložbama, uključujući samostalne izložbe (Jeu de Paume u Parizu, Kunsthall Bergen, MSU u Zagrebu), kao i grupne (Fridericianum u Kaselu, Kunsthalle Basel, MoMA PS1 u Njujorku, De Appel u Amsterdamu…). Učestvovao je na najvećim višegodišnjim izložbama, uključujući Ženevski bijenale Sculpture Garden 2020, Bijenale u Tajpeju 2012, 51. Venecijansko bijenale 2005. i Manifestu u Ljubljani 2000. Dobitnik je nagrade Ačelerate Hrvatska, rezidencijalnog programa Arts at CERN u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN) u Ženevi (2017), i učestvovao je na rezidenciji u Art Explora – Cité internationale des arts (2021).
Konceptualna praksa Savića-Gecana poslednjih decenija često je diskretnim gestovima povezivala međusobno raznorodne lokacije, skrećući pažnju na nevidljive društvene, ekonomske i političke mahinacije u pozadini savremenog društva. U jednom je od projekata, na primer, svake večeri tokom Ženevskog bijenala Sculpture Garden 2020. menjao jačinu svetla ulične rasvete u javnom parku u skladu s dnevnim kretanjem posetilaca u lokalnom muzeju umetnosti (Bez naziva, 2020). Takođe, regulisao je nivo vlage u vazduhu u izložbenom prostoru na Bijenalu u Tajpeju 2012, u zavisnosti od vazdušnog prometa koji iz Los Anđelesa pristiže na obližnji međunarodni aerodrom (Bez naziva, 2012). Koristio je 2005. dinamiku ulaska posetilaca u izložbeni prostor u Amsterdamu za promenu temperature u stvarnom vremenu u javnom bazenu u Talinu (Bez naziva, 2005). Četiri godine pre toga uticao je na to da se pokretne stepenice u jednom trgovačkom centru u Zagrebu privremeno zaustave u zavisnosti od broja posetilaca koji uđu u izložbeni prostor u Utrehtu (Bez naziva, 2001). Svi ti primeri pokazuju način na koji njegova umetnost dosledno razlaže premreženost okolnosti koje definišu mesto i vreme u globalizovanom svetu – bilo da je reč o sistemima standardizacije, ekonomiji potrošnje ili kretanju roba i ljudi.
Projekat “Bez naziva (Hrvatski paviljon) predstavljen je na sajtu Paviljona Hrvatske croatianpavilion2022.com ili se može posetiti njegova fizička lokacija na adresi Via Garibaldi 1513 u Kastelu, gde je moguće saznati i informacije u stvarnom vremenu, uključujući izvor vesti koji je koprišćen prilikom analize, te tako dobijene lokacije izvedbe za taj dan.
Projekat su podržali Fondacija Mondriaan Fonds, Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske i Turistička zajednica grada Zagreba, Mato Perić i Kolekcija Perić, kao i rezidencija fondacije Art Explora u Parizu.
*Naslovna fotografija: Tomo Savić-Gecan, Jasenko Rasol
(SEEcult.org)
