Film i specijalno izdanje knjige Leto kada sam naučila da letim
Dugometražni igrani film „Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Raše Andrića, snimljen prema istoimenoj knjizi za decu Jasminke Petrović, biće premijerno prikazan 16. februara u Kombank dvorani, a tim povodom „Kreativni centar“ je objavio specijalno izdanje te višestruko nagrađivane knjige, ilustrovano fotografijama iz filma, sa dodatkom o tome kako je sniman.
„Ovo je dečji film za odrasle“, izjavio je Andrić 3. februara na promociji u Jugoslovenskoj kinoteci, komentarišući priču o devojčici iz Beograda koja sa svojom babom provodi leto kod njene sestre na Hvaru i kroz niz novih kontakata i doživljaja simbolično nauči da leti.
„Novi film dobio sam na tacni“, izjavio je Andrić, autor hitova „Munje“, „Kad porastem biću kengur“ i „Tri palme za dve bitange i ribicu“, dodajući da su ga pozvali iz beogradske filmske kuće „Sense Production“ kada su već imali spreman projekat i prvu ruku scenarija Ljubice Luković.
„U prvi mah sam se uplašio. To nije moj fah, ja sam šalabajzer, a ovo nosi veliku odgovornost, jer deca su veći sunđeri nego odrasla publika, lakše upiju stvari, moraš da budeš oprezan kako utičeš na njih. Srećom, ljudi iz 'Sense' su kreativni producenti, nisu samo tražiili pare, nego su učestvovali u celom procesu. Rekao sam im: 'Koliko ću ja da se približim dečjem filmu toliko moram i dečji film da približim malo sebi, da se nađemo negde na pola'. I od toga je ispala ova konstrukcija da je to dečji film koji mogu da gledaju i odrasli“, rekao je Andrić.
Jedan od razloga da prihvati projekat, kako je naveo, bio je to što je njegov otac Vladimir Andrić (1944-2021) bio dečji pisac, pesnik, reditelj televizijskih serijala „Laku noć, deco“ i „Pustolov“, te je razmišljao „iver ne pada daleko od klade, ne mogu potpuno da omašim ovo“.
Prisećajući se zabavnih zgoda, ali i teškoća snimanja tokom pandemije korone, s profesionalnim glumcima i decom na Hvaru u septembru i oktobru 2020. godine, Andrić je istakao kako su uspeli da se niko ne razboli. Pomenuo je i da su sva deca kada nisu imala snimajući dan obavezno radila domaće zadatke za školu.
U specijalnom izdanju knjige navode se njegove reči: „Do početka rata imao sam prijatelje po celoj Jugoslaviji, a rat je učinio nešto užasno, a to je raskidanje ovih veza… Posle toga sam smatrao svojom misijom to da što više tih veza ponovo uspostavim. Ovaj film je jedan od načina na koji se ti konci ponovo spajaju. Veliki znak da smo u tome donekle uspeli jeste to što su deca iz ovog filma postala nerazdvojni prijatelji, a ovo mi govori da te veze i te kako mogu ponovo da se uspostave“.
Jasminka Petrović je izjavila da je film „nastao uz mnogo radosti, veliki trud i puno poverenja“.
„Kada su me pozvali iz Sense da predlože ekranizaciju, producent mi je rekao da je moju knjigu dobio od Ljubice Beljanski Ristić, kod koje je kao mali išao u Školigricu. Znam šta je sve Ljubica radila za decu i to je bila ključna reč – poverenje. U tom duhu je radila ova ekipa, u kojoj se osećam kao član bar u ulozi navijača“, rekla je Jasminka Petrović.
U specijalnom izdanju knjige napisala je: „Kada sam čula da će Raša biti reditelj, bilo je samo – da! Mislim da je on dobro osetio celu priču, od načina pripreme snimanja do uložene energije, organizovanja ekipe… U nekoliko navrata mi se desilo da stojim na snimanju sa strane, gledam ljude kako rade i osetim treperenje u grudima, u stomaku … i krenu mi suze. Od lepote i radosti“.
Glavnu ulogu devojčice Sofije na kastingu, koji se odvijao tokom glumačkih radionica, dobila je Klara Hrvanović.
„Bila sam oduševljena. Generalno volim knjige Jasminke Petrović. Ovo je priča o sazrevanju i pronalaženju sebe, a to je ono što moje drugarice i ja tražimo“, rekla je Klara Hrvanović na promociji kojoj su prisutvovali njeni drugovi i drugarice iz sedmog razreda OŠ „Drinka Pavlović“.
Pripremajući se za ulogu u Beogradu, na bazenu je učila da roni. „Na snimanju su mi najteže bile scene pod vodom. Nekih dana smo se i smrzavali, ali bila je lepa energija. Najzabavnije je bilo snimanje scena kada vozimo bicikle“, ispričala je Klara Hrvanović, dodajući da je postala dobra drugarica sa Nađom Mazalicom, koja je bila u najužem krugu za lik Sofije i na kraju kastinga dobila drugu ulogu.
Sofijinu babu Mariju, rođenu na Hvaru, igra Olga Odanović, a babinu sestru Luce – hrvatska glumica Snježana Sinovčić. U ekipi su i Žarko Laušević, dečak Luka Bajto, devojčica Ema Kereta Rogić i drugi.
Direktor fotografije je Dušan Joksimović, a montažer Dejan Urošević.
Producenti su Maja Popović Milojević i Milan Stanojević (Sense), a film je snimljen u koprodukciji Srbije, Hrvatske, Slovačke i Bugarske.
Od 17. februara biće na redovnom bioskopskom repertoaru u Srbiji.
„Leto kada sam naučila da letim“ prati devojčicu Sofiju koja provodi leto na Hvaru sa dve babe, daleko od interneta i svih dešavanja. Međutim, ono što je na početku izgledalo kao najgore leto u njenom životu postaje uzbudljiva avantura, u kojoj će Sofija otkriti neke porodične tajne, doživeti prvi poljubac i u kojoj će saznati da je život sačinjen od radosnih i tužnih trenutaka. Uz karakterističnu mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza ljudskog iskustva, Jasminka Petrović u ovom romanu pruža pogled na posledice prethodnih decenija iz perspektive današnje generacije mladih, ali istovremeno se bavi i univerzalnim temama odrastanja, prijateljstva i porodice, u kojima će se verovatno prepoznati svaki mladi čitalac ili čitateljka.
Knjiga „Leto kada sam naučila da letim“ (2015) dobila je prestižne nagrade Neven, Srebrno Gašino pero, Dositejevo pero, Plavi čuperak, Mali princ i druge. Roman je ušao u katalog minhenske Internacionalne biblioteke za mlade White Raven kao jedna od 200 najboljih knjiga za decu 2015. godine. Prema toj knjizi napravljena je i pozorišna predstava.
(SEEcult.org)
