Filmski izlet u istinu
Hitler, Franko, Musolini i drugi diktatori, ali i narod koji ih je birao, divio im se i zbog toga patio i stradao, junaci su filmova koji će biti prikazani od 14. do 17. septembra u programu “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u okviru 46. BITEF-a.
Filmski “Izlet u istinu” trebalo bi da osveži sećanje na ono i one za koje smo verovali da su zauvek nestali sa istorijske pozornice, da ih više nema i neće biti, da su onemogućeni i da će ih onemogućiti, na ‘déjà vu’ istorije i na diktatore kojih je uvek bilo jer su ih omogućavali oni koji ih nisu na vreme prepoznali i sprečili, jer su verovali da su pametniji od njih, smejali su im se jer su bili smešni, navela je urednica 35. “Bitefa na filmu” Vera Konjović.
Otkud fašisti i komunisti u Evropi i u svetu? Kako je moguće da ne pamtimo šta je juče bilo? Kako da shvatimo ili opravdamo fašističke grupe i pokrete kod nas i u svetu, a tek kako da razumemo simpatizere Hitlera u Izraelu, neka su od pitanja koja pokreće filmski program 46. BITEF-a.
Prema rečima Vere Konjović, smatrala je da je dobro da se veže za današnji trenutak, a diktatori su se sami od sebe nametnuli kao tema. Navodeci u intervjuu za festivalski blog da je i sama neke od njih veoma gorko doživela, Vere Konjović je dodala da joj se zato učinilo, prateći šta se u svetu dešava, da se situacija na neki način uskomešala i da malo liči na početke turbulencija, kada na vlast dolaze ljudi koji su štetni za svoj, ali i za drugi narod.
“Sreća je za vladare što ljudi ne misle”, govorio je Adolf Hitler, kome je posvećen i prvi film u programu “BITEF-a na filmu”.
Reč je o nemačkom filmu “Hitler, posledni dani” Olivera Hiršbigela (Oliver Hirschbiegel), koji je nastao prema scenariju Bernda Ajhingera (Eićinger), odnosno prema knjizi Joahina Festa (Joachin) i memoarima očevidaca.
Autori tog filma, oko koga se razvila žestoka diskuija, trudili su se da prikažu trodimenzionalnu sliku Hitlera, ali su mnogi smatrali da je opasno gledati Hitlera privatno, kao prihvatljivo ljudsko biće koje je ljubazno prema svojim sekretaricama, kuvaru ili kao čoveka koji voli svog psa. Tako je mislio i slavni nemački reditelj Vim Venders (Wim Wenders). Drugi su, pak, smatrali da Hitlera ne amnestira od onoga što je učinio to što u filmu nije prikazan kao nadčovek.
Zapaženu naslovnu ulogu odigrao je Bruno Ganc (Ganz), nadmašivši sve prethodnike u ulozi nacističkog vođe. Da bi to postigao, danima je gledao dokumentarni materijal i proučavao Hitlerovo držanje, gestikulaciju, glas, naglasak...
I 15. septembra biće prikazan film o Hitleru - britansko-italijanski “Poslednji dani Hitlera” (1973) Enija de Končinija (Enio de Concini), čiji je scenario nastao prema knjizi Gerharda Bolda (Boldt), a govori o poslednjim danima Hitlera koje je proveo u bunkeru u Berlinu. Naslovnu ulogu igra jedan od najvećih pozorišnih i filmskih glumaca Britanije Alek Ginis (Alec Guiness).
Ginis je tu ulogu smatrao svojom najboljom na filmu, ali se sa tim nisu složili mnogi kritičari. Rat protiv Hitlera proveo je, inače, u britanskoj mornarici i učestvovao je u desantu na Siciliju i Elbu. Bio je zadužen i za snabdevanje boraca otpora u okupiranoj Jugoslaviji.
Publika će 16. septembra videti i oba nastavka švedskog dokumentarca “Mein Kampf” (Krvave godine i Ratni zločinci) sa početka 60-ih.
Reditelja Ervina Lajzera (Erwin Leise) zanimala je u filmu “Krvave godine” (1960) pozadina Hitlerovog uspona i užas koji je svet doživeo kao posledicu. U film je uvrstio ređe viđene materijale koje je pronašao u raznim arhivama. Lajzerova priča i danas je aktuelna, jer se kukasti krstovi i profašističke grupe pojavljuju na raznim, čak i neočekivanim mestima. Prema mnogim kritičarima, Lajzer je uspeo da dâ širu sliku vremena u kojem su na vlast došli Hitler i njegovi pomagači zlikovci.
U filmu “Ratni zločinci” (1962) reditelj Tore Šjoberg (Sjöberg), koji je bio producent prvog nastavka, insistirao je na analizi događaja i istraživanju prilika koje su omogućile da diktatori 20. veka i njihovi saradnici prigrabe moć. Pokazao ih je i na sudu u Nirnbergu, a nije prikrio ni masovne egzekucije u logorima smrti, čime je postignut dodatni vizuelni element i saznanje o tome šta je zločin.
U filmu se pojavljuju Adolf Hitler, Herman Gering, Jozef Gebels, Hajnrih Himler, Julijus Štrajher, Rudolf Hes, Vilhelm Kajtel, Karl Denic, kao i Irma Greze i Ilze Koh, stražarke u koncentracionim logorima poznate po zlu, te američki tužilac u Nirnbergu Robert H. Džekson.
“BITEF na filmu” osvrće se i na španskog diktatora Franciska Franka - francuskim dokumentarnim filmom “Umreti u Madridu” (1962) Frederika Rosifa (Frederic Rossif), koji važi za jedan od boljih izveštaja i analiza španskog građanskog rata, njegovih uzroka i posledica, a biće prikazan 16. septembra.
Rosif je vešto sjedinio dobro izabrani arhivski materijal ratnih dopisnika i sekvence koje je 60-ih snimio u Frankovoj Španiji.
Reč je o istoriji Španije od 30-ih do ranih 60-ih godina (zaostala zemlja, pobeda Narodnog fronta na izborima, abdikacija kralja, haos, građanski rat...) i o njenim posledicama (pola miliona nastradalih u ratu, 250.000 do 500.000 onih koji su pobegli iz Španije po završetku rata u strahu od represalija i u potrazi za boljim životom). Posebno su snažne priče o internacionalnim brigadama, deci izbeglicama, odbrani Baskijaca i o sukobu Miguela de Unamuna s nacionalistom generalom Hozeom Miljanom Astrajom.
Za 17. septembar najavljen je nemački dokumentarac “Diktatori” (1961) Feliksa Podmanickog (Felix Podmaniczkyi), koji u uvodu daje kratak pregled istorijskih događaja prve polovine 20. veka, kada su u nekim državama na vlasti bili najstrašniji zločinci, a zatim u nekoliko odeljaka, montažom arhivskog materijala, kazuje od čega su diktatori sazdani. Zapanjujuće su sličnosti među njima: način i sadržaj govora, rečnik, većina voli sletove i parade, voli da se slika s decom, radnicima, sportistima, cvećem i kućnim ljubimcima - najčešće vučjacima... Reč je o Lenjinu, Hitleru, Musoliniju, Hortiju, Staljinu, Kastru i mnogim drugim.
U završnici će biti prikazan sovjetski film “Zakletva” (1946) Mihaila Čiuarelija, Staljinovog omiljenog reditelja i jedog od poznatijih predstavnika sovjetskog propagandnog filma.
Za vreme Staljinove vladavine snimljeno je mnogo propagandnih filmova u kojima je on bio glavna ličnost ili se pojavljivao u kriznim situacijama da bi ih rešio. Za tu svrhu omiljeni reditelj bio mu je upravo Čiuareli, koji je i u “Zakletvi” prikazao Staljina kao svemogućeg, voljenog vođu. Glumi ga Mihail Gelovani, potomak gruzijske prinčevske porodice, naočit muškarac koji je ličio na Staljina.
Zanimljivo je da su posle smrti Staljina, u vreme Hruščova, i Čiuareli i Gelovani retko dobijali posao. Mnogobrojni filmovi o Staljinu završili su u bunkeru ili su prekrajani, pa je takvu sudbinu doživela i “Zakletva”.
BITEF u 46. izdanju, od 12. do 22. septembra, prikazace 13 predstava u glavnom programu, od kojih je šest stranih, a sedam iz regiona i Srbije.
Pod sloganom "Izlet u istinu", 46. BITEF će otvoriti predstava "Pastorov crni veo” Romea Kastelučija, u izvođenju ansambla Societas Raffaello Sanzio iz Italije.
Prateći program, osim "BITEF-a na filmu", čini i "BITEF polifonija", te "Teatroskop", najavljen u saradnji sa Francuskim institutom.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program se nalazi i u u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
