Finale nagrade Mangelos 2011.

Izložba finalista za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2011. godinu biće otvorena 24. juna u Galeriji Zvono u Beogradu, dok će u Galeriji Doma omladine biti predstavljeni radovi producirani u okviru te prestižne nagrade za 2010.

Izložba finalista za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2011. godinu biće otvorena 24. juna u Galeriji Zvono u Beogradu, dok će u Galeriji Doma omladine biti predstavljeni radovi producirani u okviru te prestižne nagrade za 2010.

Finalisti za nagradu “Mangelos” za 2011. godinu su Zorica Čolić, Nataša Kokić, Marina Marković, Goran Micevski i Slobodan Stošić, a na otvaranju izložbe u Zvonu biće saopšteno ko je dobitnik/ca.

Finalisti nagrade “Mangelos” će pre otvaranja izložbe pojedinačno predstaviti svoj rad žiriju, koji će potom doneti konačnu odluku o dobitniku/ci i saopštiti je na samom otvaranju.

Zorica Čolić

Žiri čine istoričarka umetnosti Jasmina Čubrilo iz Beograda, umetnica Dušica Dražić, dobitnica nagrade "Mangelos" za 2010. godinu, umetnik i direktor Galerije "Dr Vinko Perčić" u Subotici Spartak Dulić, istoričarka umetnosti Slađana Petrović Varagić iz Požege, nezavisni kustos Marko Stamenković iz Vranja i istoričarka umetnosti Maja Stanković iz Beograda.

Glasovi umetnika (onlajn glasanje) iz tehničkih razloga nisu uzeti u obzir prilikom razmatranja aplikacija.

Nataša Kokić, crtež

Žiri je odabrao i tri predloga radova za realizaciju produkcione nagrade: “De-void” Zorice Čolić, “Thinspiration” Marine Marković i “Otrovni stikeri” Ivane Živić Jerković.

Uporedo sa izložbom finalista nagrade “Mangelos” za 2011. godinu, u Galeriji DOB-a biće otvorena i izložba produciranih radova u okviru prošlogodišnje nagrade.

Reč je o radovima “Imagine Imagineés” Tanje Juričan, “Serpentine Dance” Ivane Popov i “Underconstruction” Nataše Tepavčević.

Marina Marković, Inspiracija

Prema navodima člana žirija Marka Stamenkovića, evropska aktuelnost pogleda, kao jedan od mogućih načina prepoznavanja pojedinačne umetničke prakse svakog od petoro finalista nagrade “Mangelos” za 2011. godinu, ali i svih njih zajedno, sastoji se upravo u svesnom, upornom, programskom i poetskom odbijanju pristajanja na kodove i “zakone” prepoznatljivih, istrošenih, politički korektnih i istorijski “referentnih” (a time i “poželjnih” i “prikladnih”) kulturnih matrica, od kojih “nema i ne sme biti odstupanja” ako se želi uspeh na umetničkoj sceni danas (na bilo kojoj sceni, pa makar to bilo i u jednoj siromašnoj, perifernoj, krajnje ispolitizovanoj i birokratizovanoj, a istovremeno izuzetno pretencioznoj i tvrdoglavoj sredini kakva je balkanska).

“Prostor u kojem su rođeni i u kojem žive radovi ovih umetnika (fotografije, instalacije, video-zapisi, dokumenti, tekstovi, crteži) jeste simboličan prostor sirotišta u kojem njihovi načini razmišljanja, delovanja, stvaranja i opstajanja ostaju napušteni od sredine u kojoj je savremena vizuelna umetnost najmanje bitna, najmanje isplativa i najmanje potrebna (u stvari, potpuno suvišna i nepotrebna) oblast društvene delatnosti”, naveo je Stamenković u tekstu "Mestimično oblačno, Skica za tekst o mladosti i umetnosti u epohi promenljivog vazdušnog pritiska".

Goran Micevski, Mrtva priroda sa kanabisom

Prema navodima Stamenkovića, u toj konstantnoj izmaglici (u kojoj krajnje utopijska snaga njihove misli biva materijalizovana u praksi) nagrada za umetnički rad ne može i ne sme biti promovisana i dodeljena produkcijska, izlagačka i medijska dostignuća: ona može i mora biti dodeljena za nepostojeće, nevidljivo, nefunkcionalno i nebitno delovanje u društvu u kojem nastaje - za nepostojeći, nevidljiv, nefunkcionalan i nebitan zvuk prašine (Stošić), za telo koja izjeda samo sebe u kanibalističkom ritualu samoodržanja vrste (Marković), za pogled koji projektuje sve svoje nade i snove (i poglede svih onih koji su ostali, ili su otišli, ili još uvek ne znaju da li da ostanu ili da odu) ka nekom hladnom, sivom, severnjačkom horizontu (Kokić), za misao koja se krije iza sunca pod crnim kvadratićem u neprestanom pokretu (Čolić) ili se krije od zakona, u ambijentu tipične malograđanske dnevne sobe, opet negde na severu, gde umesto plantaža zabranjene biljne vrste uzgajaju herojske mrtve prirode (Micevski).

Slobodan Stošić

Nagrada “Mangelos” dodeljuje se mladim vizuelnim umetnicima do 35 godina starosti za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Nagradu su ustanovili 2002. godine Centar za savremenu umetnost u Beogradu i Fond za civilno društvo (The Foundation for a Civil Society - FCS) iz Njujorka, kao deo regionalnog projekta Young Visual Artists Awards (YVAA) koji takođe podrazumeva dodelu nagrada mladim umetnicima u svakoj od zemalja uključenih u tu mrežu.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije.

Počev od 2011. godine, organizaciju nagrade preuzeo je Odbor sačinjen od sedam institucija: MSUB, MSUV, Fond Ilija & Mangelos, Remont - nezavisna umetnička asocijacija, DEZ.ORG, Kuda.org i Fond za civilno društvo iz Njujorka.

Nagrada podrazumeva šestonedeljni rezidencijalni boravak na prestižnom međunarodnom studijskom i kuratorskom programu ISCP u Njujorku.

Sajt nagrade “Mangelos” je www.mangelosnagrada.org.rs

(SEEcult.org)